Priče o spotovima (48): Vlada i Teoretičari zavere – DKR Bluz
Helly Cherry
Ako ste ikada prošli duž šetališta Knez Mihajlove ulice u Beogradu, velika je šansa da ste čuli Vladu el Gigantea Stojanovića, koji kao ulični muzičar već godinama pravi saundtrek za ovaj beogradski korzo. Osim te uloge, on je i predvodnik benda „Vlada i Teoretičari zavere“ sa kojima je snimio album na kojem se našla numera „DKR Bluz“, koja opisuje Vladino iskustvo u društveno korisnom radu po kazni. Nakon pojavljivanja u emisiji „Marka Žvaka“, El Gigante je postao naširoko poznat, a njegova priča o susretu sa komunalnom policijom i hapšenjem zbog dva džointa postala je osnova za pesmu „DKR Bluz“, istinski i pravi bluz 21. veka u kojem je uspeh policije kada hapse ulične muzičare zbog dva džoksa, dok tajkuni opušteno džepare radnike.
Ali i pored očiglednog hita, autentičnog i iskrenog kakav svaki bluz treba da bude, spot koji prati ovu pesmu pomalo banalizuje čitavu priču i umanjuje njen potencijal koji bi se osetio slušanjem, bez dodatnog video sadržaja. Muzički video je nalik na igrano-dokumentarni filmić u kojem se doslovce prenosi ono što je opisano u tekstu pesme, ali zbog traljave izvedbe i amaterskog snimka nema one duhovitosti i lucidnosti koju sama pesma nosi. Odglumljeni delovi nisu ništa više do skečeva koji dopunjuju radnju, dok je najveći deo spota sastavljen iz kadrova izvučenih iz emisije „Marka Žvaka“, a njihov izbor je prilično jednoličan, pa spot zbog ponavljanja ubrzo dosadi.
Ipak, i uprkos nekvalitetnoj realizaciji spota, ovaj muzički video može da posluži drugima kao primer koliko je značajno imati istoriju, imati vredno životno iskustvo, suočiti se sa autoritetima i suprostaviti im se, jer to je ono što čini ovaj spot dokumentarnim materijalom – to je video koji svedoči o istinitosti događaja, a ne samo fiktivna priča unutar spota. El Gigante je od svog životnog iskustva napravio nešto za sve nas, jer mnogi su imali slično iskustvo, ali samo je El Gigante Vlada mogao to da prenese u pesmu na ovaj način. Ovaj muzički video time postaje i više od samog spota, jer nosi u sebi delić istorije.
Bilo bi divno kada bi autori spotova mogli da se otrgnu od nametnute potrebe za skupom produkcijom i tim kompleksom da se bude (vizuelno) savršen. Mnogo više volim da vidim spotove koji imaju onu istinsku autentičnost, one spotove koji me stavljaju u istu ravan sa muzičarima, one spotove zbog kojih mi bend postaje bliži na nekom ljudskom nivou. Hoću da i drugi posmatraju rokenrol kao deo istorije, a to je pogotovo važno ovde, gde se hrabrost i bunt javljaju samo u ratovima, dok su u miru svi odvratno ponizni i poslušni, pa je rokenrol jedino podsećanje na ono što je suština prava na neposlušnost. Zbog toga je ovaj spot važan, jer je on sve od toga.
Ali i pored očiglednog hita, autentičnog i iskrenog kakav svaki bluz treba da bude, spot koji prati ovu pesmu pomalo banalizuje čitavu priču i umanjuje njen potencijal koji bi se osetio slušanjem, bez dodatnog video sadržaja. Muzički video je nalik na igrano-dokumentarni filmić u kojem se doslovce prenosi ono što je opisano u tekstu pesme, ali zbog traljave izvedbe i amaterskog snimka nema one duhovitosti i lucidnosti koju sama pesma nosi. Odglumljeni delovi nisu ništa više do skečeva koji dopunjuju radnju, dok je najveći deo spota sastavljen iz kadrova izvučenih iz emisije „Marka Žvaka“, a njihov izbor je prilično jednoličan, pa spot zbog ponavljanja ubrzo dosadi.
Ipak, i uprkos nekvalitetnoj realizaciji spota, ovaj muzički video može da posluži drugima kao primer koliko je značajno imati istoriju, imati vredno životno iskustvo, suočiti se sa autoritetima i suprostaviti im se, jer to je ono što čini ovaj spot dokumentarnim materijalom – to je video koji svedoči o istinitosti događaja, a ne samo fiktivna priča unutar spota. El Gigante je od svog životnog iskustva napravio nešto za sve nas, jer mnogi su imali slično iskustvo, ali samo je El Gigante Vlada mogao to da prenese u pesmu na ovaj način. Ovaj muzički video time postaje i više od samog spota, jer nosi u sebi delić istorije.
Bilo bi divno kada bi autori spotova mogli da se otrgnu od nametnute potrebe za skupom produkcijom i tim kompleksom da se bude (vizuelno) savršen. Mnogo više volim da vidim spotove koji imaju onu istinsku autentičnost, one spotove koji me stavljaju u istu ravan sa muzičarima, one spotove zbog kojih mi bend postaje bliži na nekom ljudskom nivou. Hoću da i drugi posmatraju rokenrol kao deo istorije, a to je pogotovo važno ovde, gde se hrabrost i bunt javljaju samo u ratovima, dok su u miru svi odvratno ponizni i poslušni, pa je rokenrol jedino podsećanje na ono što je suština prava na neposlušnost. Zbog toga je ovaj spot važan, jer je on sve od toga.
Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".
Andrea Kane