Librarion je do sada putem svoje onlajn izdavačke kuće objavio veliki broj izdanja, među kojima se našlo i nekoliko odličnih kompilacija. Najnovija u nizu predstavlja ono najinteresantnije što Subotica, rodni grad Desye Lovorova (koji je flux capacitor samog Librariona), ima da ponudi u muzičkom smislu.

Posle prvog slušanja mogu da konstatujem da je ЗВУК СЕВЕРА // ÉSZAK HANGJA // ZVUK SJEVERA najbolje dosadašnje izdanje ovog DIY izdavača, barem kada je reč o kompilacijama. Dva sata veoma zanimljive muzičke ponude koja dolazi iz samo jednog grada, od čak 31 izvođača je za svako poštovanje. Pokriveni su različiti žanrovi, od klasičnog roka, preko trip-hopa, syntha, drum‘n‘bass-a, hip-hopa, dark i eksperimentalnog ambijetala, pa sve do metala. Ta šarenolikost je krasila i ranija Librarionova izdanja, pogotovo to što su numere gotovo samo razbacane (svojevrsni efekat iznenađenja), te posle teškog metala ide nešto dijemetralno. Iako mi se takav način sortiranja sviđa, pogotovo što je i ovde bilo odličnih kombinacija, moram reći da se ovom prilikom mogla promeniti strategija. Zašto?

Pre svega, dvočasovna izdanja, pogotovo kompilacije, su zanimljiva sve manjem broju ljudi. To je posledica ovog „fast food” doba u kom svi bitišemo: koncentracija na veoma niskom nivou, čitamo samo naslove i prvih par redova u novinama, jedemo burek s nogu, a druženje sa drugarima nam se svodi na „hajd‘ se vidimo neki dan” (praznim) obećanjima. Šalu/zbilju na stranu, trebalo je kompilaciju podeliti na segmente, na tridesetominutna izdanja ili pak u trajanju od jednog školskog časa. Nešto kao GTA soundtrack (jedan CD/poglavlje je vezan za jednu radio stanicu iz igre), tipa da svaka kompilacija ima neki svoj podnaslov, makar nezvaničan i gde bi bili grupisani bliski žanrovi. Tako bi jedna kompilacija bila vezana za rok i metal, druga za syth i electro i tako dalje.

Da me ne shvatite pogrešno, meni kompilacija ne smeta ovakva kakva je, ali koliko ljudi danas zaista presluša svako izdanje sa više izvođača makar jednom u kontinuitetu? Koliko njih skine nešto i onda to čami na hard disku ko zna koliko? Pogotovo nešto besplatno, kao što je ЗВУК СЕВЕРА // ÉSZAK HANGJA // ZVUK SJEVERA, na primer. A, trebalo bi, jer se uvek može pronaći nešto veoma zanimljivo što može oduševiti slušaoca.

Ne bih da pišem o svakoj pesmi posebno, pogotovo što bi to zauzelo previše vremena i prostora. Sem nekoliko numera koje mi se nisu preterano svidele, ostatak je zaista veoma dobar. No, deo toga moram da istaknem i pohvalim zbog vanserijskog kvaliteta. Odabir je sortiran po rednom broju sa same liste pesama:

01. Anne feat. Ristonn: Alive
Pesma je dušu dala da bude deo odjavne špice na kraju neke od epizoda iz Telltale-ovog The Walking Dead serijala. Spora, melanholična i sa prelepim vokalom. Emotivna i otrovna. Naglašeni bas, utišana bazično distrorzirana gitara i prost, ali efektan ritam podsećaju pomalo na radove Akire Yamaoke.

05. delta43: 20180602
Distopični, hipnotišući synth, gotovo opuštajući. Kažem „gotovo” jer zamišljam idilu sveta prikazanog u Blade Runneru koju razbija Harison Ford koji trči za jednim od androida.

14. Los Cobrilos: You and Me
Max Payne, kome su na plećima pored njegovih sve nedaće ovaga sveta, uz jeftin viski ubija bol i samoga sebe upravo uz ovu tešku, sirovu i iskrenu pesmu.

16. Mortal Corruption: Morbid Tales
Oldschool death metal kakavi treba da bude, a kakav ne zaslužujemo. Pesma odlično leže uz hladno pivo posle ručka.

20. Nikola Radonjić: Lady in the Shades
Elevator lounge koji je toliko zarazan da vam ne dozvoljava da izađete iz lifta, već se stalno vozikate gore-dole.

21. Rajahman: Greške feat. Lesa UTC na bitu
Prekratko, a predobro. Hip-hop sa dobrim tekstom i vokalom i mračnom matricom.

24. The Valley: The War is Coming
Hardcore to the bone! Samo toliko.

Značaj jednog ovakvog izdanja je bitan ne samo na lokalnom scenskom nivou, već i za scenu same Srbije (pa i regiona). Čak ni oni koji ne prate dešavanja i nemaju uvid u sadašnje stvanje stvari znaju za neki bend koji je nekada svirao i bio bitan u kraju iz koga dolaze. Neki od tih bendova nikada nije snimio bilo šta, dok drugi pak nemaju ništa od svog materijala objavljenog na internetu. Stoga bi ЗВУК СЕВЕРА // ÉSZAK HANGJA // ZVUK SJEVERA trebalo da bude zvezda vodilja i za druge entuzijaste koji bi voleli da scenu svog grada ili regiona predstave široj publici.

Antonio Jovanović