Dilan Dog #135: Ukus vode
Helly Cherry
foto: FB stranica Veselog četvrtka |
Nažalost, ova epizoda Dilana Doga biće upamćena po dilandogovskoj koincidenciji izbijanja skandala (?) u vezi s navodnim ispuštanjem metana (?) u beogradski vodovod.
Kako i naslovnica nagoveštava peripetije vodolijskog tipa, uvodnom rečenicom ovog osvrta nisam odao previše. Zapravo, naslovnica je i najbolji deo ovog stripa. Potpisuje je Stano, dok je za scenario odgovoran Simeoni a za crtež Pontreli.
Kako i naslovnica nagoveštava peripetije vodolijskog tipa, uvodnom rečenicom ovog osvrta nisam odao previše. Zapravo, naslovnica je i najbolji deo ovog stripa. Potpisuje je Stano, dok je za scenario odgovoran Simeoni a za crtež Pontreli.
Scenario je relativno solidno postavljen, premda se ne bi moglo reći da je posebno nadahnut. Nakon par epizoda koje u izvesnoj meri predstavljaju odmor od događaja iz glavnog pripovednog niza pa funkcionišu samostalno, „Ukus vode“ nas vraća novoj Dilanovoj svakodnevici.
Simeoni se i ovde dotiče tehnologije i Dilanove omraze prema životu u 21. veku, pa nastavlja da gradi vezu između Dilanovog pomoćnika i Dilanovog telefona, ali to igra manju ulogu nego u nekim prethodnim brojevima. Pre bi se reklo da je dominantna tema „Ukusa vode“ zapravo pretnja koju predstavlja terorizam – iako ne nekakvih radikalnih ili religijskih grupa, već terorizam monomanijakalne prirode.
Zaplet je u suštini čisto detektivski i „Ukus vode“ je zapravo ono što se na srpskom zove police procedural. Reklo bi se da to i nije tako čudno za serijal čiji je protagonista ipak privatni detektiv, ali storije o Dilanu Dogu zapravo retko prate taj obrazac.
Ako se zanemari pokretač zapleta, „Ukus vode“ je čist krimić sa dosta akcije, kakve se ne bi postidele viđenije američke serije. Takođe tipično za američke serije, scenario sadrži bar jednu veću omašku, kojoj je i urednik izdanja posvetio pažnju u uvodnom tekstu. Nažalost, scenario je takav da bi se i ova epizoda mogla svrstati u takozvane filere, samo da nije relativnog obilja stranica posvećenog narednici Rakim. Simeoni je iskoristio pomenutu police procedural formu da njen lik razvije i da mu u izvesnoj meri da život mimo Dilana, čime se baš i ne može podičiti previše ženskih likova u ovom stripu (a ni muških, zapravo).
Crtež je bolje i ne spominjati. Iako je domaća publika dočekala na nož epizodu „Muško srce“ upravo zbog crteža, ne može se poreći da je likovni izraz u toj epizodi vrlo hrabar. Nasuprot tome, crtež u „Ukusu vode“ jednostavno deluje nedovoljno dobro i u priličnoj meri amaterski.
Sve u svemu, „Ukus vode“ 3/5
Ivan Jovanović Nightflier