4-

Horor je po svojoj prirodi izuzetno zahvalan za povezivanje za komedijom i tu pruža mogućnosti kao retko koji drugi žanr za uspelo mešanje; svedoci smo nekolicine uspešnih filmova koji tu vezu uspešno iskorišćavaju, poigravajući se tropima tipičnih B filmova. Ipak, ta veza često ne odlazi dalje od pukog parodiranja klišea; Američki vukodlak u Londonu koncipiran je znatno inteligentnije i predstavlja vrhunsku mešavinu horora i humora, u svojoj suštini izrazito nihilističku, bez suštinski malograđanske i isprazne poetike Kunc-und-Kingovskih pisaca u kojima pobeđuje dobro, pravda, prijateljstvo, i tako dalje.


Došla dva američka zgubidana, simpatična momčića, u engleske zabiti. Izašli oni iz prikolice sa ovcama, pozdravili se sa čovekom koji ih je vodio (koji ih je lepo upozorio čega sve da se čuvaju, da ostaju na drumu, i tako), krenu oni lepo putem, naiđu na krčmicu (pab, pardon) prikladno nazvanu Priklano janje (The Slaughtered Lamb) i taman se poraduju da će se ogrejati i omrsiti nakon dugog vremena - međutim, muk kad su ušli, gledaju ih engleske ruralne face, tipični geaci iz zabiti koji ulivaju stravu svakom čestitom gradskom čeljadetu. Očito je da su neželjeni, ali ipak sedaju, a ovi što su tu nastavljaju sa svojim poslovima, bacajući povremene jezive poglede na ove što sede. Atmosfera jeziva, zaista; iz nekog razloga, na zidu pentagram (uoči da je u pitanju pentagram s jednim krakom nagore, onaj sa dva simbolizuje Sotonu i mračne sile, ovaj ne) i dve sveće oko njega. Ništa, posede ovi neko vreme, ali ništa ne mogu da dobiju, a na kraju bivaju isterani... u noć punog meseca. Vuku se oni neko vreme po toj vukojebini, naravno da se zagube, i naravno da ih zaskoči prokleta vukodlačka avetinja i pocepa kao gnevni omladinac poster vladajuće stranke (pozdrav za sve moje drugare koji čitaju ovo), jednog prikolje kao ono jagnje iz imena, drugi preživi jer ga utepaju seljani. Rez. Probudi se u londonskoj bolnici.

Gorenavedeno predstavlja samo početak priključenija mladog Amerikanca Dejvida; ono najzanimljivije počinje njegovim dolaskom u englesku prestonicu. Naravno, tu se pojavljuje i priviđenje njegovog dobrog ortaka Džeka (doduše, malo propalog od vremena) od koga saznaje... Pa, ono što saznaje. I tako, groza i smeh neprestano će se smenjivati tokom svih 97' ovoga filma; za svaku pohvalu je savršeni tempo, bez razvlačenja i nepotrebnih deonica, čisto meso bez slanine i masnoće. Odlična, stravoizazivajuća napetost ne biva razbijena humorom koji neprestano provejava; naprotiv, on samo još više doprinosi integritetu filma kao celine. Za pohvalu su takođe odlični efekti maske (nezamenjiva prostetika, a ne prokleti CGI današnjice!).

Šta reći, koju posluku porati? Jedno je sigurno; Američki vukodlak u Londonu je jedna od horor-komedija ikada, čak jedan od najboljih horor filmova ikada, i svakako zaslužuje pažnju gledalaca koji su ga (ne znam kako?) dosada zaobilazili ili jednostavno - nisu ni znali za njega. Kratko rečeno - gledajte!

Miloš Mihailović