Znate svi koliko se obradujemo svakom fanzinu. Pogotovu ako je nov kao u ovom slučaju. No ipak njegov autor Žarko i nije tako nov na sceni. Ranije radio fanzin Metempsychosis o kome smo pisali, a pored toga se cima radeći koncerte, distribuciju, majice...

Znate već našu praksu da svaki novi fanzin ispratimo intervjuom. Prosto, odrasli smo na fanzinima a ovo je jedan od vidova podrške ovom vidu andergraund izdavaštva koji polako nestaje. Ili možda ne. I toga smo se dotakli u ovom razgovoru pa zato pogledajmo o čemu smo razgovarali sa Žarkom...


Ćao Žarko! Kada i zašto se kod tebe javlja želja za pravljenjem sopstvenog fanzina? Koji su bili razlozi za tako nešto?

Pozdrav za Helly Cherry redakciju i čitaoce! 

Kao prvo, osetiti stvar koju čitaš u ruci neuporedivo je bolja od čitanja sa ekrana, a i praktičnije je. Drugo, internet je super stvar, uz par klikova “mišem” dobiješ sve što ti treba. Međutim, izbacuje ti i previše nevažnih informacija, koje prekriju one prave, zanimljive. Zato su tu fanzini da to filtriraju, usmere na prave stvari. 

Moja prva fanzinaška iskustva su počela još tokom lagodnog gimnazijskog života (recimo, 2004 – 2007.). Ortak, koji je bio baš veliki metalac, imao je žurnalističke tendencije, pa je pokrenuo webzin i ako me sećanje ne vara, i fanzin. Tačnije, imao je i internet i papirni oblik. Bio je kratak sa recenzijama, pa me zamolio da uskočim u poslednji čas  i dam doprinos. Fanzin je bio na maternjem jeziku, i tada sam krenuo da pišem recenzije isključivo grindcore izdanja, jer je još tada to bila moja osnovna muzička sfera interesovanja. Tako da je ideja o pokretanju sopstvenog fanzina bila sledeći logičan korak. A i u to vreme fanzinašku grindcore / noisecore scenu (2012/2013) је zahvatila neka letargija valjda, pa je bio povoljan moment za osveženje i buđenje. Moj dobar ortak Angelos iz Grčke me je motivisao da pokrenem sopstveni fanzin i mnogo mi je pomogao u mom prvom, pionirskom pokušaju. Dao mi je predloge koje bendove da intervjuišem i još neke ideje… A i nikada nisam sebe video samo kao pasivnog slušaoca već sam oduvek imao potrebu da budem u svemu tome, bilo da sviram, pišem, organizujem svirke, vodim distribuciju, da budem u nekakvoj vezi s ljudima istih interesovanja širom sveta. Ukratko, uvek sam imao potrebu da se povežem i umrežim po dužini i širini, a fanzin mi je upravo to i omogućio. Tako je i nastao Metempsychosis 2013. godine, na engleskom jeziku.

Kakav je bio osećaj po prvi put držati svoj fanzin u rukama te 2013?

Svakako da sam imao osećaj lične satisfakcije. Prijala mi činjenica što mogu da radim i pišem o onome što volim.

Iako u uvodniku prvog broja donekle govoriš o tome, prvo pitanje se jasno nameće: otkud ponovo u fanzinaškim vodama nakon pauze od 5 godina? Motiv i povod su…

Pisanje je stalo zbog privatnih problema, pa je bilo teško održavati ravnotežu između hobija i svega onoga sa čime sam se nosio u tom period. Ako dodam i povećan obim obaveza, piskaranje je moralo da ode u drugi plan ali je bilo pitanje vremena kada ću opet nastaviti. Kreativnost, entuzijazam i istinski DIY duh nikada nisu umrli kod mene, niti će. Motivi apsolutno isti kao što sam naveo i u uvodnom pitanju, tj. mom odgovoru.
 
Zašto se Metempsychosis priča nije nastavila? U čemu vidiš razliku između njega i Uncut Relity i, možeš li napraviti neku paralelu?

Šta znam, valjda sam hteo nekim novim nazivom da simbolično obeležim sopstvenu fanzinašku reinkarnaciju haha, jer me i za taj prethodni period vezuju neke loše stvari... A naziv Uncut Reality je nadenuo moj prijatelj Nikola, pevač sad neaktivnog Nominal Abuse, kada smo hteli da napravimo bend. Ime došlo samo po sebi, bez neke dublje pozadine, meni se mnogo svidelo pa sam ga prisvojio za fanzin pošto bend nikada nije oživeo. 

A što se paralele tiče, Metempsychosis je rađen baš u starom seci – lepi maniru, razlika je i u formatu, tj. veličini. Iskreno, za Uncut Reality nisam mnogo pažnje posvetio vizuelnoj strani, dizajnu, više mi je bio bitan sam sadržaj, preglednost, čitljivost. Mnogo manje slika ima nego u Metempsychosis, ali mi se čini da je ovaj novi sadržajniji, bogatiji. Prvi put sam uradio izveštaje sa festivala, dodao više recenzija itd.

Koliko ti je trebalo vremena za ovaj broj? I sa kojim si se problemima susretao prilikom izrade?

Prilično se otegao rad na prvom broju Uncut Reality. Praktično cela jedna godina (2017.) je prošla u radu. Intervjui umeju da uspore, nekada i po mesec i više dana čekam na odgovore. Ljudi su ili previše zauzeti ili lenji, zato je najbolje intervjuisati tokom sunčanih dana kada lenjost dobija drugačiju formu i potera učmalost na neko kretanje, moždani rad. Haha! Ali mi je ubedljivo najveći problem završni deo, tačnije dizajniranje, sklapanje stranica, prelamanje i uopste priprema za štampu. Pravi sam duduk za sve to, pa angažujem drugare da mi to urade, sklope itd. A oni uglavnom u radnom odnosu ili zauzeti na sto drugih strana, pa se to sve razvuče... Taj završni deo baš frustrira. Celokupan materijal spreman a ti nestrpljivo čekaš da se to konačno sklopi i dobije završni, željeni oblik.

Da li ti je i koliko (ako da) rad na fanzinu stresan ili prosto radiš potpuno opušteno bez obaveza prema bilo kome?

S obzirom da pišem sve sam (mada moram napomenuti da sam imao saradnike iz Finske i Kanade u vidu recenzija za Uncut Reality!) i da nema klasične redakcije, hijerarhije, striktne podele rada, mogu da pišem i radim šta i kad god hoću. S jedne strane je to možda i dobro, a možda i nije jer se uvek rastegli. A ovako, nekako je sve spontano, stihijski, pišem kad imam nadahnuća. Zato su recenzije više prenos mog subjektivnog osećaja nego prava, žurnalistička, profesionalna recenzija. Intervjui imaju taj neki prijateljski prizvuk, suptilan humor... Naravno da nije stresno, šta više, pruža duševnu satisfakciju.

Prvi talas promocije je može se reći prošao. Koliko si zadovoljan reakcijom citalaštva a koliko ljudi sa scene?

Tako je, prvi talas promocije je prošao i ispunio je moja očekivanja. Čak je i tiraž bio malo veći kako bi podmirio potražnju stranih čitalaca. Mislim da sam u prvom danu, nakon objave, rasprodao strancima 50-ak komada. Sad ih konstantno doštampavam jer radim i menjaže ili mi uzimaju distributeri u većim količinama… 
  
Fanzin je doživeo promociju u CK13 i sem jednog statusa na tvom profilu (koji realno jeste izazvao reakcije) nisam video na primer fejsbuk stranicu, neki flajer ili drugi vid promocije. Čini se da se držiš stare „od usta do usta“... Jesi li razmišljao na temu nekog sajta, stranice ili slično, ili misliš da ti to nije potrebno?
Samo da te ispravim, promocija je bila u klubu Crna Ovca, koji vode moji prijatelji. Klub ljubitelja stripova, filmova, alternativne muzike  i uopste klub koji podržava sve marginalne (sub)kulture.
U pravu si, promocija je baš svedena na minimum. Jedna objava na Fejsbuku, grupni e-mail i objava na jednom forumu. Mada je Serbian Metal Portal najavio promociju, i ovom prilikom im se zahvaljujem, kao i Vama, koji ste i prethodni Metempsychosis promovisali i recenzirali. Lično sam protiv te neke agresivne promocije. Ovo je baš za mali broj ljudi i nema potrebe da bombardujem na sve strane, posebno u Srbiji. Iskreno, na ruke mogu nabrojati ljude koji slušaju ovakvu muziku, samim tim nema ni smisla eksponirati se previše. Više sam za skromnu promociju, i kako ti kažeš „od usta do usta“. Tako je i najbolje. Cirkularni mejlovi isto rade posao uz pomoć internacionalnih prijatelja sa scene. Ako se nekome svidi fanzin, preporučiće drugom, to će da se pročuje pa će doći do mene. Mada radim papirne flajere i to širim na svirkama, festivalima ili kroz poštanske pošiljke.

Čini mi se da danas samo autori fanzina prate druge fanzine i cene taj trud. Opet, u uvodu broja govoriš o ponovnom interesovanju za papirne fanzine i da je stasala neka nova generacija entuzijasta. S’ tim u vezi reci nam kakva je tvoja saradnja sa ostalim fanzinašima i kako ti se čini stanje na našim eks Ju prostorima po pitanju fanzina, koliko ih pratiš i koje bi preporučio?

Novi fanzini niču kao pečurke. Ali moram naglasiti da se radi o fanzinima koji obuhvataju samo najekstremniju muzičku formu, za ostale pravce baš i nisam u toku, samim tim nisam ni kompetentan da prokomentarišem stanje. Brazil je, recimo, tradicionalno uporište noisecore i grindcore -a, fanzina na portugalskom koliko hoćeš, Grci isto drže kontinuitet, imaju fanzine i na maternjem i na engleskom, Poljaci se vraćaju isto sa fanzinima, Česi.. I mnogo mi je drago zbog toga. Viđam ih sve više i na festivalima u inostranstvu. Od Ex-Yu, koliko znam, nema ni jednog fanzina koji se isključivo bavi ovim pravcima ali bih istakao hc punk fanzin Out from the Darkness iz Novog Sada. Ranije sam bio u kontaktu sa Goranom koji je vodio PMK fanzin iz Boljevca, Anom iz Sombora (vodila je kul fanzin koji je obuhvatao powerviolence, crust, punk, grindcore…), Freak Power iz Makedonije itd. Danas tih fanzine više nema, pa je moja saradnja vezana za strane fanzinaše.

Voleo bih da se u ovom razgovoru na trenutak dotaknemo i tvojih drugih aktivnosti pa se vraćamo fanzinu. Bavio si se i organizacijom koncerata/festivala. Da li si i dalje na tom planu aktivan?
 
Sa dugogodišnjim prijateljem i saborcem Nebojšom (Janezom) štampam zvanične majice bendova već godinama. Do sada smo odradili 9 ili čak 10 majica. Ekskluzivan dizajn, uz odobrenje benda, i ta priča i dalje traje mada smo malo usporili. Istakao bih bendove Exulceration, Agathocles, Dahmer, Rupture, Siege… Koncerte trenutno ređe organizujem zbog nedostatka adektavnog prostora. Uglavnom sam ih radio u prostorima Suburbia i Društveni Centar. Čuo sam da su oba prostora nedavno srušena, pošto se trenutno rekonstruiše taj deo Novog Sada. Mada planiram prisniju saradnju sa vodećim ljudima SKC Fabrike, kako bih mogao težište grindcore svirki prebaciti tamo. Verujem da su svi čuli ili barem jednom bili u Fabrici. Svakako vrhunac organizatorske delatnosti je festival Optimalinija Kaos Panonia održan 2016, na brdu Alibegovac, preko puta Novog Sada. Skoro 30 bendova u 3 dana, gostiju iz raznih krajeva Evrope… Mislim da će se teško tako nešto ponoviti. Takvi ljudi, takvi bendovi na jednom mestu u isto vreme.

Možda je rano da te pitam ali, da li si već razmišljao o 2. broju i smeru u kome bi fanzin mogao da se razvija (nove rubrike,...)?

Iskreno, nisam još, mada imam nekog materijala za naredni broj. Možda od leta krenem da pišem. Definitivno ću nastaviti da pišem pod nazivom Uncut Reality, tu nema dileme.

Na kraju možeš poručiti nekim ljudima, koji se možda razmišljaju da pokrenu svoje glasilo, zašto bi to trebalo da urade? U iščekivanju drugog broja ja te pozdravljam...

Na mene celokupna underground (grindcore / noisecore / hc) scena deluje prilično inspirativno, pa ako se i drugi tako osećaju, imaju entuzijazma, neka se na grupni ili individualni način izraze kroz sopstvenu kreativnost, neka se oprobaju u pisanju.
Hvala Vam na podršci i interesovanju.

Hvala i tebi Žarko...
Eto dragi čitaoci, sve ste čuli. Ako vam se Žarkova priča čini zanimljivom možete ga cimnuti na ovaj mejl.
 
Intervju vodio Nenad