Priče o spotovima (47): Св. Псета – Живот
Helly Cherry
Neke pesme asociraju na određene filmove ili se kadrovi iz pojedinačnih filmskih ostvarenja savršeno uklapaju uz muziku, pa tako nastaju spotovi o kojima nismo imali potrebe da pričamo do sada, ali onda se pojavio muzički video za pesmu „Život“, beogradskog benda „Sv. Pseta“, i u tih 50 i nešto sekundi smo našli savršen primer za ovu priču.
Pesma traje 54 sekunde, što je za 10 sekundi kraće nego što je to na njihovom albumu „Koliko samo tajni“, ali to je sasvim dovoljno vremena da se prenese esencija ovog benda. U manje od minut Sveta Pseta pokazuju koliko su besni i razuzdani, sviraju kao da nikada ništa nije postojalo pre njih, a nakon što čujete te pesme, više nije problem ni ako nestane sva buduća muzika. Pesma „Život“ je nelagodna i pomalo kakofonična vožnja koja prekratko traje da biste shvatili da je kraj već došao i već kao takva bi dovoljno govorila čak i da nema spota.
Za muzički video je iskorišćen deo iz filma „Misterije organizma“ Dušana Makavejeva, kontraverznog i šokantnog filma koji je bio zabranjen pre prvog prikazivanja, da bi tek 1986. godine, 15 godina nakon nastanka, bio prikazan po prvi put. Video je srastao sa muzikom zahvaljujući montaži Aleksandra Obučine i time je pesma „Život“ dobila savršenu vizuelnu ilustraciju koja prati muzičku dinamiku toliko uverljivo da se čini da je snimak namenski napravljen za ovu pemsu.
U krupnom kadru vidimo uniformisanog vojnika koji laganim pokretom ruke mazi rukohvat puške, ponavljajući taj pokret takvim tempom da to sve više liči na masturbaciju. Pokret ruke prati i pomeranje čitavog tela, kao da korača u mestu. Kako se pesma ubrzava, tako i njegov ručni rad postaje sve brži, a izraz lica mu odaje ogromnu sreću i oduševljenje. Negde na polovini spota krupan kadar njegovih velikih zuba u senci šlema izvrće tu sliku u nekakav demonski kez. Muzika postaje sve više uvrnuta, gruv sve zapetljaniji, a vojnik dostiže svoju ekstazu u maženju puške i kao da doživljava vrhunac nakon kojeg pobedonosno podiže oružije iznad glave. Spot se prekida i pre nego što shvatite šta se desilo.
Ovo je kolažno delo, sastavljeno od inserta iz filma i već postojeće muzičke numere naslovljene sa „Život“. Nakon što su se ova dva elementa spojila u jedan, nastalo je zasebno delo koje prikazuje život kao kratko i manito izdrkavanje, nešto jako uzbudljivo i opasno, ali vrlo primamljivo, iako na trenutke groteskno. U manje od minut, promišljenom montažom i lucidnim kolažiranjem, ostvarena je vizuelna metafora koja se podsmeva životu i svima koji ga uzimaju preozbiljno. Na ovaj način bend „Sv. Pseta“ je dobio unikatno delo, „Život“ više nije ista pesma, a film „Misterije organizma“ živi i dalje u svom novom obliku.
Ovakvi spotovi su nalik na ono što se označava kao „fan video“, nešto nalik na kućni snimak koji prati muziku, ali ukoliko je taj spoj dobro osmišljen poput ovog, moguće je da će se roditi muzički video koji postaje zasebno i celovito vizuelno delo koje govori istovremeno i jezikom filma i muzikom.
Pesma traje 54 sekunde, što je za 10 sekundi kraće nego što je to na njihovom albumu „Koliko samo tajni“, ali to je sasvim dovoljno vremena da se prenese esencija ovog benda. U manje od minut Sveta Pseta pokazuju koliko su besni i razuzdani, sviraju kao da nikada ništa nije postojalo pre njih, a nakon što čujete te pesme, više nije problem ni ako nestane sva buduća muzika. Pesma „Život“ je nelagodna i pomalo kakofonična vožnja koja prekratko traje da biste shvatili da je kraj već došao i već kao takva bi dovoljno govorila čak i da nema spota.
Za muzički video je iskorišćen deo iz filma „Misterije organizma“ Dušana Makavejeva, kontraverznog i šokantnog filma koji je bio zabranjen pre prvog prikazivanja, da bi tek 1986. godine, 15 godina nakon nastanka, bio prikazan po prvi put. Video je srastao sa muzikom zahvaljujući montaži Aleksandra Obučine i time je pesma „Život“ dobila savršenu vizuelnu ilustraciju koja prati muzičku dinamiku toliko uverljivo da se čini da je snimak namenski napravljen za ovu pemsu.
U krupnom kadru vidimo uniformisanog vojnika koji laganim pokretom ruke mazi rukohvat puške, ponavljajući taj pokret takvim tempom da to sve više liči na masturbaciju. Pokret ruke prati i pomeranje čitavog tela, kao da korača u mestu. Kako se pesma ubrzava, tako i njegov ručni rad postaje sve brži, a izraz lica mu odaje ogromnu sreću i oduševljenje. Negde na polovini spota krupan kadar njegovih velikih zuba u senci šlema izvrće tu sliku u nekakav demonski kez. Muzika postaje sve više uvrnuta, gruv sve zapetljaniji, a vojnik dostiže svoju ekstazu u maženju puške i kao da doživljava vrhunac nakon kojeg pobedonosno podiže oružije iznad glave. Spot se prekida i pre nego što shvatite šta se desilo.
Ovo je kolažno delo, sastavljeno od inserta iz filma i već postojeće muzičke numere naslovljene sa „Život“. Nakon što su se ova dva elementa spojila u jedan, nastalo je zasebno delo koje prikazuje život kao kratko i manito izdrkavanje, nešto jako uzbudljivo i opasno, ali vrlo primamljivo, iako na trenutke groteskno. U manje od minut, promišljenom montažom i lucidnim kolažiranjem, ostvarena je vizuelna metafora koja se podsmeva životu i svima koji ga uzimaju preozbiljno. Na ovaj način bend „Sv. Pseta“ je dobio unikatno delo, „Život“ više nije ista pesma, a film „Misterije organizma“ živi i dalje u svom novom obliku.
Ovakvi spotovi su nalik na ono što se označava kao „fan video“, nešto nalik na kućni snimak koji prati muziku, ali ukoliko je taj spoj dobro osmišljen poput ovog, moguće je da će se roditi muzički video koji postaje zasebno i celovito vizuelno delo koje govori istovremeno i jezikom filma i muzikom.