Za svakog, ko nije još odgledao film: ovaj pokušaj filmske recenzije ne sadrži spojlere. Jedino to što koknuše Ajronmena. Šalim se, naravno da ne bi tek tako smaknuli najkul lika celog pokreta, nije ovo Igra Prestola, jelte.


Kad se dotični pre deset godina maltene ex nihilo pojavio na velikim platnima, veći se deo publike, pogotovo onaj koji smatra da su stripovi samo bezazlena zabava za najmlađe, zasigurno zapitala hudafak je sad pa Ajronmen. Spajdermen, Supermen i naravno Bananamen su neizbežne stripovske ikone moderne pop-kulture, ali… Ajronmen? Zar to nisu one metalike? Ni sama izdavačka kuća Marvel, koja je 90ih, ne bi li se suočila sa bankrotom, delila filmske licence svakom studiju koji je nudio šaku dolara, nije slutila koju će kinematografsku lavinu pokrenuti sa ovim samo odabranoj manjini poznatim superjunakom, iako još manje poznatijem Blejdu (da, polu-vampirski lovac na vampire je takođe Marvelovac) u stvari pripada titula prvog (i to crnog (samo te gledam, Pantere Crni!)) marvelovskog junaka viđen u blokbasteru. Međutim, davne 1998. godine ni najveći međ´ nerdovima se ni na tren ne bi usudili da zamisle nešto nalik povezanom filmskom univerzumu. I kako već, 18 (!) filmova kasnije, od toga dva sa formacijom Osvetnika (u stvari dva  i po, jer treći Kapetan Amerika, jelte), u takozvanoj trećoj fazi najveće (u međuvremenu Dizni) franšize ikada, dosadašnji fragmenti “sveobuhvatne priče” i nadljudska iščekivanja u istu, započeti i nagovešteni  još i pre prvog susreta heroja 2012. godine, najzad kulminira u trećem okupljanju majti Evendžersa!

Nerdgazam je naravno preprogramiran, ipak se ovog puta sve vrti oko konačnog i ništa manje monumentalnog obračuna sa velikim Tanosom, koji uz pomoć njegovog “Crnog Odreda” (četiri tipičnih generičnih zlikovca) direktno posle odjavne špice za treću Torovu filmsku avanturu kreću u potragu za kamenjem beskonačnosti, koji su u dosadašnjim filmovima bili jos klasični mekgafini. Sa druge strane, (skoro) svi dosad pri srcima našim prirasli superjunaci daju bukvalno sve od sebe da zlobnicima stanu na put, neki od njih na zemlji (to jes´ uglavnom u Nju Jorku i Vakandi, gde bi drugde), dok drugi bitku biju rašireni po beskrajnim prostranstvima kosmosa. Kad bi se nepobedivi titan Tanos dokopao svih šest magičnih kamenčića, koji su bili stvoreni u početku samog stvaranja stvarnosti (stvarno), jednim pucketanjem prstiju megaloman bi iz postojanja džast lajk det mogao abrogirati pola populacije svake naseljene planete u univerzumu leptemazo! Što mu u stvari baš i jeste namera, zbog nekog balansa i poremećaja u sili (ne, ček, to je ona druga Diznijeva franšiza).

I koliko ovo na prvi pogled deluje kao “O, ne, ne opet ludi goropadnik žedan totalne destrukcije”, iako delom naravno on to i jeste i mora da bude, Tanos je ipak atipčni antagonist željan kataklizme iz čiste zlobe. Bez obzira što njegovo izrazito priželjkivanje ravnomernosti nije u detalju dokučivo, priznajem da sam u nekim trenucima razumeo, čak i podržavao njegov motiv za brisanjem 50 posto života u svemiru. Na sreću, nisu se držali stripa, u kojem namera purpurno golijata da uništi trilijarde života dolazi od sulude ideje da imponira personificiranoj smrti u koju se zaljubio i koja ga je odbila (!!!).

Priznajem, nije da se nisam malo umorio od klasične Marvelove filmske formule (ne, Doktor Strejndž nije super inovativan lik jer je čarobnjak, Doktor Strejndž je pljunuta kopija Ajronmena koji ume da baca vradžbine umesto fotonskih torpeda ili šta već, što se pogotovo u Ratu Beskraja lepo vidi u njihovim zajedničkim scenama), delom i zbog činjenice da su umalo svi dosadašnji antagonisti bili ili za srednje žaljenje ili čak za totalno žaljenje, dok svi znamo da je zanimljiv protivnik pola pune kape u žanru superjunačkom. Prvi film Osvetnika je bio spektakularan ne samo zato što su se likovi po prvi put borili rame uz rame, nego  zato što su se borili protiv upečatljivog protivnika, Lokija, polubrata Torovog i trikstera genijanog.

I šta je autor svime ovim hteo da kaže? Valja li film ili je opet samo konvencionalni marvelovski po standardnoj šemi stopedesetominutaš koji ce već prve nedelje zaraditi milijardu dolara na blagajnama (630 miliona već za četiri dana!)? Ovo zadnje zasigurno nije, makar bilo to samo koliko zbog konačno opet zanimljivog oponenta, toliko i zbog zaista neočekivanog i žešćeg kraja (iako svi znamo da će najkasnije u Osvetnicima 4 status kvo velikim delom opet biti obnovljen). Ili drugim rečima: Kako bi film u kome Čuvari Galaksije susreću Osvetnike (i Spajdermena!) mogao uopšte da bude rutinski rad? 😊

Bilo kako bilo, sad žudim(o) za nastavkom, ne bi li saznali više o svetu (to jest svetovima) koji nikada neće opet biti ono sto je nekad bio, to jes´ nekad bili. Naravno da bi sa kamenom realiteta i kamenom vremena olako moglo da se sve opet… Ne, bolje je ne razmišljati o takvim stvarima, ipak je ovo „samo“ strip. Radujmo se bolje Čoveku-Mravu i Osi (lepo reče Brus Bener: “Sad imamo Čoveka-Pauka i Čoveka-Mrava?!”), čija se tandem-pustolovina odigrava (delom?) pre Tanosovog napada. Hmmm, izgleda da se ipak nisam toliko umorio od klačicne marvelovske filmske formule. Jednom fenboj, uvek fenboj…

Valjda nisam spomenuo da u ovom delu ubiše i Tora i Kapetana Ameriku, obećao sam bez spojlera. O, izvinjavam se, nešto sam naglas pisao, saću izbrišem.

Robert Mihajlović