Udario brat na brata, metalac na hardkoraša – Hellvetica, Odd Crew, Violent Chapter i The Valley na hardcore/metal samitu u Beogradu

METAL VS HARDCORE: Hellvetica (Švajcarska), Odd Crew (Bugarska), The Valley (Subotica), Violent Chapter (Beograd)
Klub Elektropionir – Beograd, 5.5.2018 – 20 h

Momci iz Violent Chapter-a su sinoć, 5. maja, bili domaćini ’’Metal vs Hardcore’’ svirke na adresi Cetinjska 15, tačnije kluba Elektropionir gde su pored njih nastupali subotički The Valley, Odd Crew iz Sofije i švajcarski sastav Hellvetica. Kao što sam naslov kaže, ’’udariše’’ metalci na hardkoraše, no hardkoraši uzvratše i na posletku nastade fina (internacionalna) kohezija žanrova, bendova, fanova.

 

Doors-i se otvoriše u 20 časova. Poznata je politika koja levitira nad Cetinjskom da se svi koncerti (i generalno sva ostala dešavanja i radnje) od nedelje do četvrtka moraju završiti do ponoći, dok oni od petka i subote kraj moraju videti najkasnije jedan sat iza ponoći. U skladu sa tim, svirka je krenula već oko 20.40 nastupom subotičkog metal/hardcore sastava The Valley. Momci su trenutno u fazi promovisanja svog prvog audio čeljada, albuma iz prošle godine naziva ’’Never Give Up’’, pa se i Beograd našao na koncertnom itinereru. Malo ljudi je ispratilo njihovu soničnu isporuku new school hardcore vibracija, ali su se oni svojski potrudili da sa bine to zvuči identično studijskom snimku. Počeli su numerom ’’Justice’’ koja ujedno i otvara album, a nastavili sa ’’Fight’’ i ’’Reality’’, te stigli do ’’Suicide city’’, meni jedne od interesantnijih traka, uzimajući u obzir temu koju su obradili – Subotica grad samoubica (što bi rekle njihove starije kolege iz Procesa). Pevač Dario je u par navrata  iskoristio priliku da se zahvali domaćinima, auditorijumu i bendovima sa kojima će deliti stejdž. Svoj energični nastup završiše negde oko 21.10 pesmom ’’Live Fast Die Young’’ koja ujedno i zatvara njihov album prvenac. Posvetili su je nekadašnjem basisti Miranu Matijaševiću, legendi subotičke hardcore scene i skate supkulture, momku koji nas je prerano napustio i koga sam i ja upoznao, ne tako bliske 2007. godine na koncertu MDC-ja u Bačkoj Topoli. Lepim gestom se oprostiše od beogradske publike.

 

Petnaestak minuta kasnije, nakon pospremanja bine i podešavanja opreme za nastup, glavama i bradama, domaćini događaja, beogradska hardcore/metal petorka Violent Chapter. Moram da primetim da je poprilično prazni Elektropionir najednom dobio na ljudstvu, a kasnije će se ispostaviti da su beogradski metalkoreri imali najveću posetu te večeri. Sve što se nije dogodilo do tada, a ni nakon njih (uglavnom), desilo se tokom muziciranja Beograđana. Dakle, prvi sinagalong, prvi stagediving, prvi wall of death, doslovno sve i doslovno sve prvi (a negde i poslednji) put. Reperoar su otvorili pesmom ’’We'll Cross That Bridge (When We Get There)’’ sa izdanja iz 2013. godine ’’Millstone Punishment’’, odakle su – uz još uvek aktuelni ’’Selfmonument’’, uglavnom crpili inspiraciju za sinoćnju set listu. Interesantna mi je bila pojava grupe od četiri, pet mlađanih metalaca koji su svoj maksimalni angažman dali i energetsko pražnjenje doživeli upravo tada. Viđao sam ove mladiće i ranije na svirkama, tako da je definitivno u pitanju ekipa koja prati ovu našu malu scenu. Jedan od njih se posebno izdvojio time što je dobar deo pesama koje su Violent Chapter odsvirali pevao barabar sa vokalistom Milošem. Najveće oduševljenje izazvao je njihov najveći hit - ’’White Rabbit Hole’’ koji je imao i svojevrsni mini performans pred početak izvedbe, kada je pevač Miloš oponašao zečije skokove. Zdravi humor je sastavni deo njihovih performansa, pa u tom smislu ništa čudno i ništa novo za ovaj sastav. Sa gorepomenutog, poslednjeg EP izdanja momci otrpašiše numere ’’Lifelines’’, ’’Selfmonument’’ i ’’Wolf Without A Pack’’ i nakon 35 minuta dobre emisije hc tonova kraj. Tačno u 22.00.

 

Kazaljke na časovniku su pokazale 22.15 kada su se jarani iz Bugarske – Odd Crew, popeli na binu. Ja sam ih prvi put gledao 2016. godine na desetom rođendanu Violent Chapter-a imenovanom ’’Decaying With The Boys’’. Čini mi se kao da su tada bili u nešto boljem izdanju ili je atmosfera jednostavno odavala drugačiji utisak, ne znam, ali sada mi baš nisu legli. Prostor se poprilično ispraznio i tehnički problemi su ovde kulminirali potpunom obustavom rada glavnog mikrofona. Nije mi baš najjasnije da li sam samo ja to primetio ili ima i drugih, ali kao da je glavni vokal u pojedinim trenucima večeri bio daleko tiši od instrumenta, a opet ponegde znatno glasniji. Nakon one sabotaže od strane tehnike, ti disbalansi su bili daleko neprimetniji. No, ajmo nazad na muzički sadržaj. Dakle, Bugari su se ovde definitivno odomaćli s obzirom na činjenicu da barem četvrti ili peti put sviraju u Beogradu. Da imaju fan bazu imaju, to se doduše više videlo onomad kada sam ih ja prvi put gledao, ali nije da se ni sinoć nije par puta zaorilo ’’Odd Crew, Odd Crew’’, kao i prošlog puta. Žanrovski su poprilično razbacani, uglavnom kroz poslednju dekadu XX veka, pa se sluhom mogu pronaći i nu metal, i sludge, i metalcore obrisi, a vokal na trenutke baca i na alternative/grunge. Što se samog repertoara tiče najbolju rekaciju su pronašle ’’Death Trap’’ - tokom koje se dogodio i prvi uspešni circle pit koncerta, zatim ’’Mark These Words’’ – gde je jedan beogradski fan stih iz refrena ’’No peace will come upon you’’, prepravio u ’’ No peace in California’’ na šta nas je, u šali, upozorio pevač Vassil i na posletku pesma ’’I Ain’t Losing Myself’’ koju su članovi benda označili kao onu koja im najviše znači. Moram za kraj da pohvalim iznenađujuće dobar Vassil-ov akcenat engleskog koji je začuđujeće dobar za balkansko podneblje, a pored toga i izuzetnu agilnost na bini koja se između ostalog ogledala i sporadičnom, ali dugotrajnom headbang kovitlanju basiste i gitariste.

 

I tako smo se laganim, ali sigurnim hardcore/metal koracima približavali kraju. Tokom koncerta sam razmišljao da ovaj izveštaj nazovem ’’Noć petožičanih basova’’, ali me je u toj nameri omela Sonja, basistkinja benda Hellvetica, koja svira na bas gitari sa četiri žice, hehe. Inače, ovaj švajcarski thrash metal/hardcore ansambl me je totalno oduševio. Definitivno lični favoriti ove majske subotnje večeri. Zvuk sam im definisao kao Municipal Waste sa Freddy Cricien vokalima. Pevač je skroz u tom gasu – Madball bermude, snapback kačket, NYHC način pevanja i ’’come on you motherfuckers’’ krilatice. Međutim, mene su kako muzički, tako i pristupom u potpunosti oduševili i izuzetno su mi simpatični bili. Petoro ih je u grupi i pored basistkinje Sonje i pevača Romana, tu su i gitaristi Jon i Fedi, kao i bubnjar Chregi. Prošle godine su izdali album ’’Against The Odds’’ i pesme koje su izveli bile su skoro u potpunosti sa istog. Gledalo ih je dvadesetak ljudi, uključujući i njihove drugare iz Odd Crew-a, sa kojima nastavljaju turneju po Balkanu. Žao mi je što više naroda nije ispratilo ovaj sastav jer su zaista pokidali. Ipak, mi koji smo bili ispred bine odlično smo se zabavili i proveli. Krenuli su beskompromisno numerama ’’Against The Odds’’, ’’Forever Revolution’’, ’’Wake Up The Dead’’... Moshpit sastavljen od gorepomenutih mjetal omladinaca i Vakza (koji se i za ovaj događaj iscimao iz Bosilegrada), sevao je tokom svake stvari, što je izazivalo osmehe na licima članova i članice benda. Vokalist Roman je govorio da pored sira i čokolade Švajcarska neguje tradiciju pražnjenja energije i snage tokom koncerata. U nekom momentu, željan da pohvali Srbiju kao lepu i domaćinsku zemlju, nazvao ju je bolnicom (što je možda i bliže istini), rekavši ’’hospital Serbia’’. Set listu ka kraju odveli su trakama ’’Bitchslap’’, ’’Pitmaster’’ i kao zaključak, odnosno trešnjica na torti, ’’Roadkill’’. Aplauz mi njima, aplauz oni nama i u ’’5 minutes to midnight’’, da adaptiram za sopstvene potrebe naziv himne Maiden-a, ende. Ostaće svima nama u dobrom sećanju ova petorka, njihov pristup i njihov nastup, ali i fenomenalna svirka.

Jedan od najlepših momenata  večeri zabeležen je neposredno nakon završetka koncerta kada su se tri devojke sa plesnog podijuma popele na binu i tražile od basistkinje Sonje da se uslika sa njim, nakon čega je usledila erupcija sreće. Nekome ništa specijalno, meni izuzetno lepo i voleo bih više takvih scena na sceni, jelte. Pored ove, generalna slika jeste takva da je koncert bio dobar, pozitivan i zanimljiv. U nekim trenucima manje, u nekima više, ali plus je tu i evidentan je. Organizatori su odlično obavili svoj posao, bendovi zadovoljni, a i publika takođe. Hellvetica i Odd Crew idu dalje u svoje balkanske pohode, a s obzirom na osmehe i pohvale, videćemo se mi opet. Sigurno.

Nemanja Mitrović Timočanin

foto: Vasse