Huti Ota Tre: Otići ili ostati, večita dilema [INTERVJU]
Helly Cherry
HUTI OTA TRE je nastao u garaži 1. decembra 2012. godine u Zaječaru. Pravac muzike koji svira je fuzija rokenrola, alter rocka, post new wavea, hip hopa, panka... Publika je ove momke proglasila najboljima na 47. Gitarijadi. Dogurali su do finala BDFL-a, Demo Mastersa, BARF-a, kao i do polufinala Music Testa i banjalučkog Demofesta čak dva puta. Iza njih je veliki broj klupskih koncerata kao i nastupi u revijalnom delu Šumadija Festa i Gitarijade dva puta.
Bend je, posle nekoliko kraćih pauza, ponovo stao na noge. Prerano ih je napustio Branislav Nikolić – Floksi pa više od godinu dana nigde nisu svirali. Njihov digitalni album prvenac ugledao je svetlost dana 10. februara 2017., na dan Floksijevog rođenja i u njegovu čast. Na albumu je 7 pesama, simbolično, kao prva cifra u imenu benda. Trenutno dejstvuju u izmenjenom sastavu: Danko Nikolić – bas, Nikola Jovanović – bubanj, Stefan Mitrović – gitara i Davor Jevtić (a.k.a Vorda Višnjarski) – vokal, sa kojim smo i razgovarali.
HC: Iako sam te prilikom upoznavanja pitao šta znači Huti Ota Tre, iako se to objašnjava u jednoj od vaših pesama, molim te da mi sada još jednom to kažeš da bi ostalo pribeleženo. Šta znači i kako je nastao naziv benda?
V.V: Huti Ota Tre, tačnije Hutiota Tre znači 78, 3. Na jednoj od prvih proba/okupljanja smo skontali da smo trojica ’78. a jedan član ’83. godište pa smo rešili da to bude naziv benda, ali ne na srpskom. Onda je Floksi izgovorio to na švedskom (Sjuttioåtta Tre), što je nama zvučalo totalno kul, pa je Aleksandar Firković, prvi basista benda, zapisao to u svesci.
HC: Šta možeš reći o Floksiju?
V.V: Poznavali smo se još od malih nogu, pa i svirali zajedno 90-ih. Floksi je uvek bio oran za šalu i kafanu. Boem i bluzer. Bio je odličan kuvar i domaćin. Iz njegove kući nisi mogao da izađeš gladan i trezan. Davao je poseban i prepoznatljiv začin svojom gitarom bendu Huti Ota Tre. Imali smo velike planove, ali nas je prerano napustio. Počivaj u miru, Bane!
HC: Vaša muzika predstavlja neobičan spoj muzičkih stilova, kombinacija hip hopa sa punkom, alt rockom mi nekako i izgleda kao moguća kombinacija, ali kada se u celu priču uvrsti i veliki srpski pesnik poput Alekse Šantića to gotovo da zvuči nespojivo. Šta možeš reći o toj kombinaciji.
V.V: Mešano meso?! Ko još to ne voli da naruči u kafani, osim našeg sadašnjeg basiste? Hahahahaha. Mislim da smo našim zvukom dokazali da je spojivo. Volim da čujem nešto novo, što je retkost danas, pa je i ovaj bend takav za sve koji vole isto.
HC: Da li treba ostati ovde ili treba pobeći glavom bez obzira, pitaš se ti kao što su se pitali i The Clash. Koji je odgovor na to pitanje. Otići ili ostati?
V.V: To je kao u kvizu „Potera“, boriti se za osvojenu sumu ili za onu mnogo veću koju vam nudi tragač?! Tragajte!
HC: Jebeš bend ako nije iz garaže. Reci mi malo više o tome...
V.V: Undeground zvuk gajim od kad znam za sebe. Prvo pank, pa hip hop, pa sad Huti Ota Tre Ne volim „bojs bendove“!
HC: Kakva je budućnost srpske hip hop i altrenativne scene?
V.V: Uh. Previše se prati i kopira noviji zvuk sa zapada i to mi se ne sviđa. Onog starog dobrog hip hopa skoro da i nema više. Što se tiče demo bendova, zanimljivo je da su nošeni krilima žirija i estradnih menadžera postali „ime“, a ne publike. Na festivalima pobeđuju zahvaljujući, vrlo često, pristrasnosti pojedinaca, a ne zato što ih hiljade ljudi gotivi. Možda i jesu svi oni muzički potkovani i zategnuti, ali ko to posle sluša? Svaka čast izuzecima.
HC: Kako funkcinišete kao bend imajući u vidu da članovi imaju različite muzičke afinitete. Da li vam to ide u prilog?
V.V: Kao što se čuje iz priloženog, uspeli smo da sve to uklopimo u jednu zanimljivu harmoniju, što je samo po sebi uspeh. Sviđa se, na prvom mestu nama, a i drugima. Ne kažem da smo izmislili toplu vodu, ali smo itekako osveženje za scenu.
HC: Da li je bilo bolje dok smo bili pioniri ili smo tada bili isuviše mali da bi bilo šta shvatili?
V.V: Bilo smo mali, ali shvatamo sada da je definitivno bilo bolje i bezbrižnije, pa i za naše matorce. Moji su 80-ih gradili dve kuće, letovalo se svake godine, ljudi su bili ljudi...
HC: Da li je Zaječar i dalje grad rocka?
V.V: Grad groka? Zaječar ima sjajne autorske bendove, ali se mnogo veća pažnja daje cover bendovima, u smislu da su njihovi koncerti daleko posećeniji. Publika teško izlazi iz kolotečine i još manje daje šansu nečemu novom, nepoznatom. Ne žele ni da čuju. Zaječar, pa i Srbija, su grad/država tezgi.
HC: Muzika za preporuku, knjiga za preporuku, film za preporuku.
V.V: Muzika: ∆ alt-J – album Relaxer, knjiga: Doppler, film: Three Billboards Outside Ebbing, Missouri.
Intervju vodio Miljan Ristić a.k.a eXperiment
Bend je, posle nekoliko kraćih pauza, ponovo stao na noge. Prerano ih je napustio Branislav Nikolić – Floksi pa više od godinu dana nigde nisu svirali. Njihov digitalni album prvenac ugledao je svetlost dana 10. februara 2017., na dan Floksijevog rođenja i u njegovu čast. Na albumu je 7 pesama, simbolično, kao prva cifra u imenu benda. Trenutno dejstvuju u izmenjenom sastavu: Danko Nikolić – bas, Nikola Jovanović – bubanj, Stefan Mitrović – gitara i Davor Jevtić (a.k.a Vorda Višnjarski) – vokal, sa kojim smo i razgovarali.
HC: Iako sam te prilikom upoznavanja pitao šta znači Huti Ota Tre, iako se to objašnjava u jednoj od vaših pesama, molim te da mi sada još jednom to kažeš da bi ostalo pribeleženo. Šta znači i kako je nastao naziv benda?
V.V: Huti Ota Tre, tačnije Hutiota Tre znači 78, 3. Na jednoj od prvih proba/okupljanja smo skontali da smo trojica ’78. a jedan član ’83. godište pa smo rešili da to bude naziv benda, ali ne na srpskom. Onda je Floksi izgovorio to na švedskom (Sjuttioåtta Tre), što je nama zvučalo totalno kul, pa je Aleksandar Firković, prvi basista benda, zapisao to u svesci.
HC: Šta možeš reći o Floksiju?
V.V: Poznavali smo se još od malih nogu, pa i svirali zajedno 90-ih. Floksi je uvek bio oran za šalu i kafanu. Boem i bluzer. Bio je odličan kuvar i domaćin. Iz njegove kući nisi mogao da izađeš gladan i trezan. Davao je poseban i prepoznatljiv začin svojom gitarom bendu Huti Ota Tre. Imali smo velike planove, ali nas je prerano napustio. Počivaj u miru, Bane!
HC: Vaša muzika predstavlja neobičan spoj muzičkih stilova, kombinacija hip hopa sa punkom, alt rockom mi nekako i izgleda kao moguća kombinacija, ali kada se u celu priču uvrsti i veliki srpski pesnik poput Alekse Šantića to gotovo da zvuči nespojivo. Šta možeš reći o toj kombinaciji.
V.V: Mešano meso?! Ko još to ne voli da naruči u kafani, osim našeg sadašnjeg basiste? Hahahahaha. Mislim da smo našim zvukom dokazali da je spojivo. Volim da čujem nešto novo, što je retkost danas, pa je i ovaj bend takav za sve koji vole isto.
HC: Da li treba ostati ovde ili treba pobeći glavom bez obzira, pitaš se ti kao što su se pitali i The Clash. Koji je odgovor na to pitanje. Otići ili ostati?
V.V: To je kao u kvizu „Potera“, boriti se za osvojenu sumu ili za onu mnogo veću koju vam nudi tragač?! Tragajte!
HC: Jebeš bend ako nije iz garaže. Reci mi malo više o tome...
V.V: Undeground zvuk gajim od kad znam za sebe. Prvo pank, pa hip hop, pa sad Huti Ota Tre Ne volim „bojs bendove“!
HC: Kakva je budućnost srpske hip hop i altrenativne scene?
V.V: Uh. Previše se prati i kopira noviji zvuk sa zapada i to mi se ne sviđa. Onog starog dobrog hip hopa skoro da i nema više. Što se tiče demo bendova, zanimljivo je da su nošeni krilima žirija i estradnih menadžera postali „ime“, a ne publike. Na festivalima pobeđuju zahvaljujući, vrlo često, pristrasnosti pojedinaca, a ne zato što ih hiljade ljudi gotivi. Možda i jesu svi oni muzički potkovani i zategnuti, ali ko to posle sluša? Svaka čast izuzecima.
HC: Kako funkcinišete kao bend imajući u vidu da članovi imaju različite muzičke afinitete. Da li vam to ide u prilog?
V.V: Kao što se čuje iz priloženog, uspeli smo da sve to uklopimo u jednu zanimljivu harmoniju, što je samo po sebi uspeh. Sviđa se, na prvom mestu nama, a i drugima. Ne kažem da smo izmislili toplu vodu, ali smo itekako osveženje za scenu.
HC: Da li je bilo bolje dok smo bili pioniri ili smo tada bili isuviše mali da bi bilo šta shvatili?
V.V: Bilo smo mali, ali shvatamo sada da je definitivno bilo bolje i bezbrižnije, pa i za naše matorce. Moji su 80-ih gradili dve kuće, letovalo se svake godine, ljudi su bili ljudi...
HC: Da li je Zaječar i dalje grad rocka?
V.V: Grad groka? Zaječar ima sjajne autorske bendove, ali se mnogo veća pažnja daje cover bendovima, u smislu da su njihovi koncerti daleko posećeniji. Publika teško izlazi iz kolotečine i još manje daje šansu nečemu novom, nepoznatom. Ne žele ni da čuju. Zaječar, pa i Srbija, su grad/država tezgi.
HC: Muzika za preporuku, knjiga za preporuku, film za preporuku.
V.V: Muzika: ∆ alt-J – album Relaxer, knjiga: Doppler, film: Three Billboards Outside Ebbing, Missouri.
Intervju vodio Miljan Ristić a.k.a eXperiment