Novi album benda „E-Play“ očekivan je sa nestrpljenjem, pogotovo nakon objavljivanja poslednjeg singla i muzičkog videa za pesmu „Šamarčina“, o čemu smo pisali u našoj rubrici „Priče o spotovima“. Prethodno objavljeni singlovi „Srešćemo se neki drugi put“ i „Da budemo samo dobro“ najavili su nešto drugačiji zvuk na albumu, ali i znatan napredak u produkciji i korišćenju potencijala koji pojedinčano imaju članovi benda. „Sloboda“ se pojavila krajem aprila, a sedam pesama sa ovog izdanja, u manje od tridesetak minuta, donose autentičan pogled i doživljaj tema koje su na tekstualnom i muzičkom planu zaokupljale Maju Cvetković, liderku benda. Naslovnica albuma je vrlo upečatljiva i svojim svedenim dizajnom pogađa u suštinu.
 

„E-play“ i na ovom izdanju postiže ono što obeležava njihovu karijeru od početka, bend nastavlja sa pravljenjem nesumnjivih hitova koji kreativno koriste sve mogućnosti pop elemenata, ali upakovanih u tvrd gruv i čvrste bas linije po kojima su poznati. Tako je i album „Sloboda“ idejno povezan i osmišljen kao jedinstvena priča sa različitim varijacijama u muzičkom izrazu, ali uvek sa zajedničkim problematizovanjem ideje slobode i njenog manifestovanja. Pitanje izbora i odnosa prema društvu, kao i životnim izazovima, variraju se od pesme do pesme, a ta raznolikost se ostvaruje ne samo na tekstualnom planu, već i na muzičkim, pa tako upravo u pesmi „Sloboda“ čujemo prilično arhaičan izraz „šta čaršija priča“, ali provučen kroz efekat koji „elektronizuje“ vokal tako da on zvuči kao glas nekog robota. U ponovljenom slušanju možete da uočite veze među pesmama, postoji linija koja povezuje sve pesme, pa se tako neke od njih približavaju sličnim idejama ili tekstom, kao što je taj upečatljiv izraz „raspadanje“ koji se povezuje sa emotivnim stanjem junakinje u prvoj i drugoj pesmi na albumu.

Za mene su najubedljivije pesme „Šamarčina“, „Uzmi mi sve“ i „Sloboda“, to su upravo one kompozicije koje najbolje koriste razarajući gruv i specifičnost Majinog vokala koji preko muzike ispoljava svoje ideje i šalje različite poruke. „Sloboda“ je u tome još inovativnija jer kombinuje čist vokal Kristine Jovanović sa onim vokalom pod efektom, pa je time refren dobio na upečatljivosti, pogotovo uz onaj rif koji pravi ritmičku promenu u pomalo stonerski gruv. Ne bih se složio sa mišljenjem Majka Stankoviča, objavljenom u recenziji albuma na portalu PRIS, da je „Šamarčina“ najslabija pesma na albumu, jer za mene je ona najbolje iskoristila specifičnosti vokala Maje Cvetković, a tekst pesme se savršeno uklapa sa onim šamarajućem rifom na basu. Ipak, slažem se sa Stankovičevim mišljenjem da je najveći problem ovog albuma Majin vokal, ali bih istakao da taj problem vidim u pesmama gde ona uopšte ne peva, već plasira tekst pesme u vidu pevljive recitacije, kao da čita sa papira, što je prilično neubedljivo i čini pesme slabim.

Kada sagledamo album u celini, nakon nekoliko slušanja pojedine pesme vrlo brzo dosade, dok druge postaju mlake, pa od celog albuma sa 7 pesama, tek tri zvuče kao da imaju mogućnost da ostanu upamćene, dok ostale gube na snazi. Siguran sam da će živo izvođenje ovih stvari doneti drugačiji doživljaj, ali sam album ne ispunjava ona očekivanja koja se nužno postavljaju pred bend koji postoji već 20 godina. Zbog toga se nameće pitanje da li je E-play napredovao samo na formalnom planu, dok je na idejnom, a pogotovo na tekstualnom, ostao na istom nivou ili čak nazadovao u odnosu na prošla izdanja.

Andrea Kane