Drugi TRAS! festival: Druga stripovska hronika festivala
Helly Cherry
U Centru za kultutu „Vlada Divljan“ na Paliluli od 11. do 13. maja održan je drugi TRAS! festival. Kao i prošlogodišnji protekao je u relativnom miru, uz pregršt dobrih gostiju, vedru atmosferu i pozitivnu energiju. A ovo je sjajna prilika da se sve to rekapitulira iz pozicije učesnika u organizaciji, s druge strane „gvozdene zavese“ koja razdvaja publiku i tajnu mašineriju iza fasade festivala. Dakle, ovo nije doslovna reportaža festivala, koju ionako čovek može ispratiti u medijima ili slikama na Fejsbuku, ako već neko nije bio tamo.
Program je u celosti realizovan, plan ispoštovan i (nadamo se) većina gostiju i posetilaca otišla kući zadovoljna. Za goste festivala znamo, rekli su nam da su se lepo proveli, i da će rado preporučiti kolegama da prisustvuju neke od sledećih godina. Slične utiske su preneli u komentarima na Fesbuku. Dobro, lepo je znati da to što nas noge ubijaju i nećemo se naspavati makar mesec dana ima nekog efekta. Zato smo i bili tu svih ovih dana.
Četvrtak, dan pred početak festivala bio je naročito stresan. Kasteli je prošle godine otkazao u poslednjem trenutku zbog ličnih obaveza, i poslao potresnu video poruku. Dobro, nije bila potresna da krenu suze na oči, ali nama je došlo da plačemo od muke, iako ništa nije bilo u našoj moći. Insistirao je ove godine da ispravi grešku, ali uvek je postojao crv sumnje sve dok nije sleteo, a onda su svi odahnuli. U organizaciji je kružila SMS poruka: „sleteo je“. Posle toga sve je bilo lakše.
Početak festivala planiran je za petak u 20 časova. Pavle Zelić se prihvatio tog zadatka, koji smo svi ostali veoma brižljivo zaobilazili u širokom luku. Kasteli je predviđen da kaže par rečenica. Kao i Davide Skalmani, direktor Italijanskog kulturnog centra, institucije koja je ove godine zdušno podržala festival TRAS!. (Hvala im na tome!)
Ali, pre toga goste je trebalo, jelte, ugostiti i pokazati im Beograd. Osim Alfreda Kastelija (Ako je neko proveo poslednjih nekoliko decenija u pećini na Mesecu, reč je o tvorcu Martija Misterije. Ako ne znate ko je Marti Misterija, guglajte.), u Beograd su došli crtač Zagora Marčelo Manđantini, crtač Teksa Paskvale del Vekio, crtač Martija Misterije Lučo Filipuči i izuzetno talentovani, stalno nasmejan i srdačan novi prijatelj Robert Bob Solanović iz Zagreba. „Domaći“ geniji stripa Milan Jovanović, Dražen Kovačević i Stevan Subić su nam se takođe pridružili tokom dana, te je ekipa bila potpuna.
Reč dve o gostima. Kasteli je među publikom najiščekivaniji. Zaista je reč o zanimljivom i obrazovanom čoveku, izuzetno duhovitom, sa kojim je zadovoljstvo prozboriti koju. Stravrno, kao da se u sve razume, i o čemu god da povedete priču on ima da doda neku zanimljivost. Kao i DSČM. (Dobri Stari Čika Marti... guglajte.) Ipak, stariji čovek, zvezda, rob ustaljenih navika, i razumljivo da vam zadaje muke kada ste zaduženi da ga dvorite. A tek kada morate da ga ubrzate, a on obavlja stvari svojim ritmom... glavobolja u najavi. Srećom, i mi smo obavili sve kako treba, a i on je izdržao sve naše prohteve. Filipuči je nekadašnji učenik veličanstvenog Magnusa i veoma dobronamerna osoba, a izdržao je sva bombardovanja pitanjima. Del Vekio i Manđantini? Pozitivci, nasmejani i vedri, raspoloženi za priču što o Beogradu, što o stripovima.
Stevan, Milan i Dražen su stari znanci za svakoga ko se motao po strip festivalima. Ko nije, ukratko, reč je o izuzetnim umetnicima sa brojnim projektima u Francuskoj i Boneliju (u Subićevom slučaju, jer radi za oba tržišta). Dovoljno je videti njihove plakate za TRAS!. I Bob je poznat domaćoj publici, najviše putem Mister Mačka koga je objavio Lavirint. A pritom je lako povezati se sa njim u pogledu stripova, o kojima imamo slično mišljenje i poglede.
No, da nastavimo sa festivalskim aktivnostima. Petak je, dakle, protekao u beogradskoj turi i razgledanju znamenitosti, uz sjajan ručak u Bajloni baru na Dorćolu. Tu se odigrala i prva tura potpisivanja, a mučeni gosti su prvo dobili stripove ispred nosa pre tanjira.
Veče otvaranja se odigralo kako je i planirano. Davide Skalmani iz Italijanskog kulturnog centra je zvanično proglasio festival otvorenim, publika je razgledala izložbu uramljenih printova, autori su potpisivali svoje radove... Još na prošlogodišnjem TRAS! festivalu uvedene su fascikle sa printovima ilustracija gostujućih autora, kakve se nalaze i na plakatima. Ni ove godine nije izostala ova pojedinost, ali pojavio se i prvi strip festivala posvećen Alfredu Kasteliju. Kratki strip o dolasku Kastelija u Beograd i na TRAS! štampan je uz blagoslov i sa predgovorom samog Alfreda Kastelija i delo je autora iz Novog Sada.
Subota je, očekivano, najposećeniji dan TRAS!-a. Gosti su bili na pozicijama za crtanje u 11 časova, i u dva navrata po dva sata su neumorno stvarali za posetioce. Brojevi za crtanje su deljeni pola sata pre svake seanse, sem za Kastelija koji je brzo potpisivao stripove i imao dovoljno vremena da zagovara druge autore i crta satirično-motivacione karikature i poruke upućene organizaciji i njihovom odnosu prema crtačima. Neki posetioci su se dosetili da povedu bližu i dalju rodbinu za brojeve, ali i pored toga malo ko je ostao uskraćen za makar jedan crtež. Posebnu teskobu izazvalo je popodnevno kašnjenje Kastelija. Dok je publika čekala i uporno pitala da li će potpisivanja i biti, Kasteli je morao da se nakratko odmori pre tribine u pet. Pojavio se tačno na vreme, ali za tribinu. Ipak, priča je nakratko pomerena da bi posetioci dobili potpise a organizacija sačuvala glavu na ramenima.
Na dugo očekivanoj tribini sa Alfredom Kastelijem, pred punom publikom, govorilo se oko sat i po. Pitanja je bilo na pretek, a Kasteli je odgovarao opširno uz velike digresije, ali veoma zanimljivo. Uostalom, ljudi iz organizacije su navikli na taj njegov stil u prethodna dva dana. Razgovor su vodili urednik Veselog četvrtka Dušan Mladenović i pisac Pavle Zelić. A govorilo se o svemu. Svakako o stripovima, ali uz opširnu viziju glavnog govornika kako je položaj stripa manje povoljan danas nego što je bio u prošlosti. Utešno je da veteran u devetoj umetnosti na strip gleda veoma optimistično i proriče mu svetlu budućnost. „Sadašnja kriza stripa je pri kraju“, rekao je Kasteli, „i naznake poboljšanja se već primećuju.“ Pojasnio je da nove tehnologije svakako štete stripu, kao i stanje u kome odrastaju nove generacije. Ali kako pozorište nije ubijeno pojavom filma, uprkos nekadašnjim pesimističnim procenama, već se transformisalo u formu umetnosti, tako vidimo da se i strip iz domena popularne kulture prisutne na kioscima seli u knjižare, na rafove sa luksuznim izdanjima. Siguran je da će strip ne samo opstati, nego da za njega stižu mnogo povoljniji dani nego što je to sada slučaj. Što se tiče Martija Misterije, govorio je o njegovim nastancima, odgovarao na manje poznate pojedinosti o njegovim počecima i otvoreno pričao o nekim „greškama“ koje je napravio. Prva od njih bila je što je Martija stvorio kao lik za koga vreme ne protiče u početku. Nije očekivao da će biti ovoliko dugovečan. Ali kasnije je ispravio tu pojedinost, i smatra da u stripovima generalno vreme protiče četiri puta sporije nego u stvarnosti. Za četiri godine našeg života protekne jedna godina kod strip junaka. Druga stvar je što je Martiju dao stvarnu adresu u Njujorku. Upoznao je kasnije ljude koji žive na tom broju, reč je o univerzitetskom profesoru kome nikako nije bilo jasno zašto ljudi dolaze pred njegov ulaz da se slikaju. Konačno, jednom prilikom je suočio svog junaka sa Donaldom Trampom. Da je znao da će taj biznismen postati predsednik to ne bi uradio. Ne iz poštovanja prema Trampu, već jer će ga možda uhapsiti kada ode tamo. Mada, to se još nije desilo. Pregršt anegdota i pitanja publike, u inače dugoj tribini, uzelo je danka. Kasteli je postao vidno umoran, pa se priča privella kraju. Nažalost, audio i video snimka nema, nije bilo tehničkih mogućnosti za to, a mobilni telefoni nisu dobro uhvatili ton te se ništa ne čuje. Iskustvo je ipak nezamenjivo.
Tokom subote održavala se i berza stripa ispred „Divljana“. Svi viđeniji strip izdavači su prisustvovali, a bilo je i nekoliko izdanja sa premijerom na TRAS!-u. Veseli četvrtak je doneo nova Boneli izdanja. Darkvud je objavio „Konan: Rođen na bojnom polju“, verziju omiljenog nam varvarina u izdanju Dark Horsa, kao i novu Lilit i dve mange. System comics je objavio „Proklete“ rm Guere i Džejsona Arona, „Bilo jednom u Francuskoj“ Nirija i Valea, a Phoenix press je predstavio „Učitelja mačevanja“ Dorisona i Parnoa. Komiko je predstavio Himenezovog „Leo Rou“ i drugu knjigu Kelermanovog „Rokija“. Nadam se da će biti prilike pisati i čitati o ovim izdanjima naširoko, a izdavačima po običaju želimo uspeh.
Nedelja je protekla mirnije, tiše, uz tribine pojedinih izdavača i aukciju uramljenih i potpisanih printova. Gosti su se polako razilazili, a tribina posvećena novoj „Zlatnoj seriji“ u izdanju Veselog četvrtka zatvorila je festival. Bob Solanović, Stevan Subić i Milan Jovanović govorili su o svojim iskustvima rada na variant naslovnicama za knjižar, a Dušan Mladenović se opasno čuvao spojlera. Javno je izneo da naslovnice domaćih autora, takozvane retro naslovnice sa „žutom trakom“, moraju ići u manjem tiražu zbog zahteva Bonelija. Znači, neće biti na kioscima do daljnjeg. Naslovnicu za peti broj rati Bob Solanović, ali nije potvrđeno o kome junaku i stripu je reč. I ne, žao mi je, ne mogu vam odati tu tajnu kad ni urednik izdanja nije želeo. Strpite se još malo. Subić je autor naslovnice Dilana Doga, tj. drugog broja „Zlatne serije“, za koga je rekao da je njegov omiljeni junak Bonelija. Jovanović pak nije ljubitelj Mister Noa, koga je crtao za četvrti broj, ali je uradio posao profesionalno i u skladu sa svojim stilom. Da je mogao da bira, izabrao bi Martija Misteriju, što je jedini Boneli serijal koji je pratio, za šta će imati prilike kada se „obrne“ krug crtača. A Mladenović je potvrdio da je Dražen Kovačević, koji je tribinu pratio iz publike, pristao da radi jednu od sledećih naslovnica „Zlatne serije“, ali nije rečeno koju i kada. Plan je, kako urednik VČ navodi, da se nakon četiri autora iz Srbije, u sledeća četiri broja, počev od Bobove naslovnice, na „Zlatnoj seriji“ oprobaju četiri hrvatska autora. Toliko o planovima i najavama.
Problema nije bilo, i sve je proteklo u redu. Prostora za poboljšanje uvek ima, posebno kod samokritičke skupine poput organizatora TRAS!-a, i nadamo se da će se do sledeće godine i trećeg festivala stvari još više iskristalisati. A trećeg festivala će biti, sledeće godine, na istom mestu i u slično vreme. U međuvremenu očekujte sadržaje tokom cele godine, jer TRAS! je više od vikenda u „Divljanu“ jednom godišnje. Ali više o tome u predstojećim mesecima.
Nikola Dragomirović
Program je u celosti realizovan, plan ispoštovan i (nadamo se) većina gostiju i posetilaca otišla kući zadovoljna. Za goste festivala znamo, rekli su nam da su se lepo proveli, i da će rado preporučiti kolegama da prisustvuju neke od sledećih godina. Slične utiske su preneli u komentarima na Fesbuku. Dobro, lepo je znati da to što nas noge ubijaju i nećemo se naspavati makar mesec dana ima nekog efekta. Zato smo i bili tu svih ovih dana.
Četvrtak, dan pred početak festivala bio je naročito stresan. Kasteli je prošle godine otkazao u poslednjem trenutku zbog ličnih obaveza, i poslao potresnu video poruku. Dobro, nije bila potresna da krenu suze na oči, ali nama je došlo da plačemo od muke, iako ništa nije bilo u našoj moći. Insistirao je ove godine da ispravi grešku, ali uvek je postojao crv sumnje sve dok nije sleteo, a onda su svi odahnuli. U organizaciji je kružila SMS poruka: „sleteo je“. Posle toga sve je bilo lakše.
Početak festivala planiran je za petak u 20 časova. Pavle Zelić se prihvatio tog zadatka, koji smo svi ostali veoma brižljivo zaobilazili u širokom luku. Kasteli je predviđen da kaže par rečenica. Kao i Davide Skalmani, direktor Italijanskog kulturnog centra, institucije koja je ove godine zdušno podržala festival TRAS!. (Hvala im na tome!)
Ali, pre toga goste je trebalo, jelte, ugostiti i pokazati im Beograd. Osim Alfreda Kastelija (Ako je neko proveo poslednjih nekoliko decenija u pećini na Mesecu, reč je o tvorcu Martija Misterije. Ako ne znate ko je Marti Misterija, guglajte.), u Beograd su došli crtač Zagora Marčelo Manđantini, crtač Teksa Paskvale del Vekio, crtač Martija Misterije Lučo Filipuči i izuzetno talentovani, stalno nasmejan i srdačan novi prijatelj Robert Bob Solanović iz Zagreba. „Domaći“ geniji stripa Milan Jovanović, Dražen Kovačević i Stevan Subić su nam se takođe pridružili tokom dana, te je ekipa bila potpuna.
 |
| Marčelo Manđantini |
Stevan, Milan i Dražen su stari znanci za svakoga ko se motao po strip festivalima. Ko nije, ukratko, reč je o izuzetnim umetnicima sa brojnim projektima u Francuskoj i Boneliju (u Subićevom slučaju, jer radi za oba tržišta). Dovoljno je videti njihove plakate za TRAS!. I Bob je poznat domaćoj publici, najviše putem Mister Mačka koga je objavio Lavirint. A pritom je lako povezati se sa njim u pogledu stripova, o kojima imamo slično mišljenje i poglede.
No, da nastavimo sa festivalskim aktivnostima. Petak je, dakle, protekao u beogradskoj turi i razgledanju znamenitosti, uz sjajan ručak u Bajloni baru na Dorćolu. Tu se odigrala i prva tura potpisivanja, a mučeni gosti su prvo dobili stripove ispred nosa pre tanjira.
 |
| Davide Skalmani sa Kastelijem otvara festival |
Veče otvaranja se odigralo kako je i planirano. Davide Skalmani iz Italijanskog kulturnog centra je zvanično proglasio festival otvorenim, publika je razgledala izložbu uramljenih printova, autori su potpisivali svoje radove... Još na prošlogodišnjem TRAS! festivalu uvedene su fascikle sa printovima ilustracija gostujućih autora, kakve se nalaze i na plakatima. Ni ove godine nije izostala ova pojedinost, ali pojavio se i prvi strip festivala posvećen Alfredu Kasteliju. Kratki strip o dolasku Kastelija u Beograd i na TRAS! štampan je uz blagoslov i sa predgovorom samog Alfreda Kastelija i delo je autora iz Novog Sada.
Subota je, očekivano, najposećeniji dan TRAS!-a. Gosti su bili na pozicijama za crtanje u 11 časova, i u dva navrata po dva sata su neumorno stvarali za posetioce. Brojevi za crtanje su deljeni pola sata pre svake seanse, sem za Kastelija koji je brzo potpisivao stripove i imao dovoljno vremena da zagovara druge autore i crta satirično-motivacione karikature i poruke upućene organizaciji i njihovom odnosu prema crtačima. Neki posetioci su se dosetili da povedu bližu i dalju rodbinu za brojeve, ali i pored toga malo ko je ostao uskraćen za makar jedan crtež. Posebnu teskobu izazvalo je popodnevno kašnjenje Kastelija. Dok je publika čekala i uporno pitala da li će potpisivanja i biti, Kasteli je morao da se nakratko odmori pre tribine u pet. Pojavio se tačno na vreme, ali za tribinu. Ipak, priča je nakratko pomerena da bi posetioci dobili potpise a organizacija sačuvala glavu na ramenima.
 |
| Dušan Mladenović, Alfred Kasteli, Pavle Zelić |
 |
| Kastelijevo viđenje crtača na festivalima |
Nedelja je protekla mirnije, tiše, uz tribine pojedinih izdavača i aukciju uramljenih i potpisanih printova. Gosti su se polako razilazili, a tribina posvećena novoj „Zlatnoj seriji“ u izdanju Veselog četvrtka zatvorila je festival. Bob Solanović, Stevan Subić i Milan Jovanović govorili su o svojim iskustvima rada na variant naslovnicama za knjižar, a Dušan Mladenović se opasno čuvao spojlera. Javno je izneo da naslovnice domaćih autora, takozvane retro naslovnice sa „žutom trakom“, moraju ići u manjem tiražu zbog zahteva Bonelija. Znači, neće biti na kioscima do daljnjeg. Naslovnicu za peti broj rati Bob Solanović, ali nije potvrđeno o kome junaku i stripu je reč. I ne, žao mi je, ne mogu vam odati tu tajnu kad ni urednik izdanja nije želeo. Strpite se još malo. Subić je autor naslovnice Dilana Doga, tj. drugog broja „Zlatne serije“, za koga je rekao da je njegov omiljeni junak Bonelija. Jovanović pak nije ljubitelj Mister Noa, koga je crtao za četvrti broj, ali je uradio posao profesionalno i u skladu sa svojim stilom. Da je mogao da bira, izabrao bi Martija Misteriju, što je jedini Boneli serijal koji je pratio, za šta će imati prilike kada se „obrne“ krug crtača. A Mladenović je potvrdio da je Dražen Kovačević, koji je tribinu pratio iz publike, pristao da radi jednu od sledećih naslovnica „Zlatne serije“, ali nije rečeno koju i kada. Plan je, kako urednik VČ navodi, da se nakon četiri autora iz Srbije, u sledeća četiri broja, počev od Bobove naslovnice, na „Zlatnoj seriji“ oprobaju četiri hrvatska autora. Toliko o planovima i najavama.
Problema nije bilo, i sve je proteklo u redu. Prostora za poboljšanje uvek ima, posebno kod samokritičke skupine poput organizatora TRAS!-a, i nadamo se da će se do sledeće godine i trećeg festivala stvari još više iskristalisati. A trećeg festivala će biti, sledeće godine, na istom mestu i u slično vreme. U međuvremenu očekujte sadržaje tokom cele godine, jer TRAS! je više od vikenda u „Divljanu“ jednom godišnje. Ali više o tome u predstojećim mesecima.
Nikola Dragomirović