Obično ne obraćam pažnju na potpisnike scenarija i crteža kada je o stripovima reč. Naučio sam relativno kasno da ima scenarista koji mi leže i ne leže, da nečije crtanje volim više a nečije manje, ali strip sam oduvek doživljavao kao sredstvo prenošenja priče, u kojem je crtež krajnje sekundaran spram te priče.

Štaviše, loš ili eksperimentalan crtež oduvek mi je manje smetao od solidnog crteža kome bih nalazio nekakvu manu. U skladu s tim, crtež u ovoj epizodi mi više smeta nego u prethodnoj, "Muško srce", koji je u najmanju ruku "eksperimentalan". Simeonijev crtež u ovoj epizodi je dovoljno dobar da me nerviraju Dilanova lica i da uhvatim sebe da gunđam kao klasični balkanski stripadžija ("Šta je ovo? Dilan ne liči na sebe! Kao da gledam Ljubišu Samardžića iz mlađih dana!").

No, priča me je ubrzo ponela i zaboravio sam na inače sasvim solidan crtež. A pomenuta priča mi je ispritiskala svu moguću dugmad.

Ovde nije po sredi ništa epohalno, niti je reč o priči koja će biti upamćena kao svetla tačka serijala. Po sredi je jedna tek solidno nacrtana i ispričana priča, malo patetičnija nego što je za Dilana uobičajeno, pomalo izlizana i otrcana, ali opet to je sve stoga što klišei nastaju s razlogom.

Mene je pogodila po dva osnova, kojima se neću baviti u ovom osvrtu, ali stekao sam utisak da ipak nije namenjena baš svim Dilanovim čitaocima, već da se u nekoj meri oslanja na iskustva odrastanja i/ili roditeljstva.

Bilo kako bilo, epizodom "U dimu bitke" nastavlja se niz vrlo dobrih do odličnih epizoda Dilana Doga i premda bi se ova mogla smatrati filerom, donekle prija isključenje iz narativnog toka serijala i mala zaobilaznica u intimniju samoodrživu storiju.

Jedino što sam sada kivan na sebe što nisam sačekao da izađe naredna epizoda, pa tek onda da čitam ovu.

Kao što rekoh, ispritiskala mi je svu moguću dugmad.

4/5

Ivan Jovanović Nightflier