Iz slovenačke paklene kuhinje ovog proleća stigao nam je drugi album neverovatnih metal giganata, titlovan vrlo jednostavno – NØLL. Prvi album bio je i više nego brutalan, dok ovaj postavlja i pomera granice brutalnosti, jezivosti, žestine i straha.


Već na prvo slušanje raste pritisak u glavi od potmulih rifova i vrištećih vokala blago zavijenih u pozadinske noise elemente. Ekipa je album okarakterisala kao zvuk potrošačkog društva, i zaista ako bi današnje društvo moglo da se opiše zvucima, to su upravo zvuci koji se na albumu čuju – strašni, nedefinisani, kakofonični, konfuzni i napadni. Prvi album je bio dosta maglovit, razvučen, delovao je depresivno i teško, dok se zapravo tek sad stvara slika, i prvenac postaje album dečijih pesama, a NØLL zaista donosi pakao direktno sa vatre.

Iako cela muzička priča deluje vrlo kompleksno, zapravo je sve rezultat samo veštog planiranja i komponovanja. Čujemo dve dijametralne priče kroz numere – duboke i režuće rifove, koji odišu smislom i predstavljaju racionalni deo celine, ukombinovane sa disonantnim tonovima visokog registra, koji predstavljaju bes, histeriju i beznađe. Kako se priča razvija, ove dve celine se lagano stapaju u jednu amorfnu i nakaznu formu u kojoj preovlađuju pomenuti tonovi beznađa. Bend ovde kroz prostu tehničku stvar priča kompletnu priču i prenosi je na najjednostavniji način kombinujući dve proste muzičke forme u jednu metafizičku misao.

Osim jednog kratkotrajnog pasaža na samoj sredini albuma, bend van toga ne spušta loptu i ne pravi kompromis sa slušaocem, nema dodvoravanja i želje da se nekome svide. Ako vas pridobiju posle tridesetak sekundi, to je to! Ako ni toliko ne izdržite, neće oni apsolutno ništa učiniti da se stvar promeni – jedostavno, vi niste za njih.

Tehnički deo izveden je apsolutno savršeno. Ranije sam bio ubeđen da mračni i žestoki albumi nemaju potrebu za kvalitetnom produkcijom, da bih vremenom shvatio da je takvim albumima zapravo kvalitetan zvuk najbitniji, upravo iz razloga kako bi se u celoj toj buci izdvojili sitni detalji koji nose suštinu kroz priču.

Ovo svakako nije album koji će vam se vrteti posle ručka, ali je svakako odlično štivo koje treba s vremena na vreme konzumirati radi poboljšanja sopstvenog mentalnog zdravlja, jer se nešto ovako žestoko i dobro vrlo retko pronalazi, a uz to radi odličan posao u procesu smirivanja i opuštanja – paradoksalno ali istinito. Da ne zaboravim, ako neki vanzemaljski oblici prisluškuju život na ovoj našoj planeti, ubeđen sam da u izvornom obliku čuju ovo što je The Canyon Observer nama preneo kroz album. Verovatno nas zato i ne posećuju.

Tihomir Škara