Lee Scratch Perry & Mad Professor + Hornsman Coyote (Beograd)
Subbeerni Centar – Beograd, 1.4.2018 – 20h

Cetinjska ulica je sinoć, 1. aprila, ponovo bila domaćica velikog muzičkog spektakla. Ovog puta je bilo reči o dub/reggae žanru. Beograd je zahvaljujući ekipi iz koncertne agencije/izdavačke kuće ’’Odličan hrčak’’ ugostio živu legendu Lee Scratch Perry-ja i ništa manje legendarnog Mad Professor-a. Nastup su održali u klubu Subbeerni Centar sa početkom od 20 časova, a u tome im je pomogao Hornsman Coyote sa ekipom.

Svi su mislili da je prvoaprilska šala u trenutku kada su organizatori javnost upoznali sa činjenicom da će 82-godišnji Rainford Hugh Perry sa dvadesetak godina mlađim Neil Joseph Stephen Fraser-om nastupiti u Beogradu. Ipak, šale nije bilo – Beograd ih je ugostio prve nedelje meseca aprila.

Vrata kluba su otvoriše u 19.30, dok nedugo potom prostor počinju ispunjavati ljubitelji karipskih melodija. Dredovi, šarenilo, Etiopija, Afrika, Jamajka, uz po koju poznatu ličnost iz sveta muzike poput Gileta iz Električnog Orgazma, Jovana Matića (Del Arno Band) i Dejana Stanisavljevića iz grupe Beograd. Sve i svi zajedno u grotlu Cetinjske 15.
 

Negde oko 20.20 na binu izlazi prvi izvođač – Hornsman Coyote. Nepotrebno je trošiti redove ovog izveštaja da bi se objasnilo ko je i šta je dotični. Posle toliko godina muzičkog staža na srpskoj rokenrol sceni, njegovo stvaralaštvo je istoj ostvarilo puno toga dobrog i kvalitetnog. Nakon što se Eyesburn raspao, Kojot je osnovao novi bend Remedy, ali se i jače, potpunije posvetio svom (ranije) side-projektu koji smo sinoć imali prilike slušati. U misiji muzičkog prikaza rada svog pomogla mu je standardna ekipa - Martinees Selecta za DJ pultom i Đurđica Vali Gajić za mikrofonom. Publike je bilo u zadovoljavajućoj brojci, ali su manje-više skoro svi bili statični. Roots reggae priču su nam ispričali u skoro sat vremena aktivne svirke uz tek po koji shout-out ’’mighty upsetter-u’’ i pitanja da li su dobri ljudi dobro. Pesme koje su se našle na repertoaru i naišle na najbolju reakciju auditorijuma su bile ’’Where Do We Go From Here?’’, ’’Victims’’ i ’’Bells of Hate’’ sa još uvek svežeg ’’Sevengreen’’ albuma iz prošle godine. Oko 21.15 Kojotov trombon je spušten na stalak i ekipa se polako povukla sa stejdža.

Petnaest minuta pauze i krećemo. Na binu se prvi popeo Mad Professor, gvajanske gore list, dub producent koji se sinoć našao u ulozi ’’selectah’’ – temin za DJ-a iz rege vokabulara. Uvodne note koje su dolazile sa zvučnika počele su lagano da proizvode euforiju u publici. Dok je putni kofer pronalazio svoje mesto pod rasvetom, a ispred DJ pulta, Professor nam je dao do znanja usemplovanim delom pesme ’’Wait a minute’’ roots reggae pevačice Aishe da eto ’’princa’’ za koji čas. Prvo nam se putem mikrofona obratio iz bekstejdža, a onda se ovaplotio ispred fanova. Lee Scratch Perry glavom i crvenom bradom. Gospodski je ušetao sa kapom na glavi, kapetanskim kaputom na sebi i upaljačem u ruci. Ovaj čovek, koji gazi devetu deceniju života, je u amanet svim dub/reggae poštovaocima i poštovateljkama ostavio mnogo. Za početak je to šezdeset godina neprekidne muzičke karijere, pa onda produkcijske i umetničke bravure sa The Upsetters, Mad Professor-om i tokom solo karijere, potom izdavačka kuća Upsetter Records i tako dalje, i tako bliže. Set su započeli trakom ’’Open Door’’.
 

Lee Scratch Perry-jeva uloga na nastupima sa Pobesnelim profom je uloga toaster-a. Dakle, on je tu da komunicira sa publikom, da prati muziku na neki svoj način i po malo peva. Odmah na početku je dao uvid u to kako će sve izgledati onda kada je publiku pozvao da mrda zadnjicu u ritmu muzike sa razglasa, zatim da maše i na posletku da skakuće. Uglavnom je odaziv bio nepotpun, što se može i shvatiti s obzirom na činjenicu da se dosta toga nije ni razumelo, što zbog slenga jamajčanskog engleskog (kreolskog), što zbog godina koje ipak vode priču.

Među pesmama koje su obogatile set listu našle su se još ’’Sun is Shining’’ (u originalu Bob Marley), ’’Soul Fire’’, ’’Roast Fish and Cornbead’’ i ’’Zion’s Blood’’ – sve one u čije je stvaralaštvo na ovaj ili onaj način Scratch umešao prste. Kod ove poslednje numere jedna žena iz prvog reda biva zamoljena da ugasi cigaretu jer je Perry na iste alergičan. Za to vreme Mad Professor je stigao da gricne kreker koji mu se našao pri ruci, zalivši ga potom šampanjcem koji su obojica pijuckali tokom koncerta. Stiglo se još što šta izustiti, te su pomenuti Hajle Selasije, Afrika, ’’jah rastafari’’, gandža (ispred kokaina), a sve u službi ’’pozitive’’ protiv ’’negative’’. Upaljači su se sinronizovano popalili prilikom izvođenja nekih od traka, a i isto tako (delimično) uigrani pljesak nije izostao. Pri kraju nastupa, horski se zaorio i refren čuvene pesme Max Romea ’’Chase The Devil’’, ovog puta ukombinovanom sa verzijom ’’Disco Devil’’.

Negde oko 22.40 kofer, ukrašeni mikrofon i Perry lagano odoše sa bine. Ono što bih morao da napomenem, više kao neki lični utisak negoli opšti je sledeće. Neupitan je status legende koju Lee Scratch Perry ima i retko ko od muzičara, bilo živih, bilo rahmetlih, može da se pohvali takvom biografijom, međutim, godine su ipak uzele svoje. Poteškoće koje starost donosi su jasno pokušale da budu poražene entuzijazmom, ali nisu baš u potpunosti uspele. Dosta toga se nije razumelo, u nekim trenucima su misli i priča išle daleko van toka pesme, pantomima se borila sa govorom... Jasno je da (engleski) jezik jamajčanskih melodija, odnosno tekstova koji ih prate jeste daleko od onog iz udžbenika, ali ovde to nije bio glavni problem. Takođe, moram priznati da mi je dub najstraniji od svih karipskih žanrova, pa sam možda u tom smislu očekivao za nijansu više reggae, jungle, pa i ska muzike iz bogate Perry-jeve sonične kuhinje.

Bilo kako bilo, Mad Professor nije dozvolio da se nastup završi tek tako. Legenda se ubrzo vratila na stejdž ne bi li još nekih dvadesetak minuta bila sa fanovima koji su u potpunosti ispunili Subbeerni Centar. Ponovni dolazak upriličila je ’’Jamming’’ Bob Marley-ja, a prvi redovi su stigli da se počaste i sirom koji je pomoćnik dvojca doneo na stejdž. Usledio je drum’n’bass deo seta i onda konačni kraj u 23.00.

Opšti utisak je pozitivan. Mad Professor je odlično pratio i držao ’’instrumentalni’’ deo priče, a što se Lee Scratch Perry-ja tiče, on je legenda Kariba i njegovo muzičko nasleđe je permanentno. Entuzijazam ne tinja, kao ni ljubav prema muzici, a borba sa biološkim satom se vodi odlučno i pobednički. Svojevremeno je rekao da je muzika kralj, a on princ. U tih sat i trideset minuta bi se onda moglo reći da je Beograd bio njegova prestonica, prestonica dub zvuka.

Nemanja Mitrović Timočanin