Bend Evolucija osnovao je u Švajcarskoj 2007. godine basista Dragiša Marinjes. Muzički Evolucija je sazrela u krajnje slojevitoj mešavini simfo i gotik metala povezanoj sa bleštavim uticajem srpskog etno senzibiliteta. Jednostavno – prilično je teško klasifikovati ih egzaktno. Godine 2007. objavili su album prvenac "Baklja slobode", za najstariju nezavisnu izdavačku kuću u Srbiji – Take It Or Leave It Records.
Novo poglavlje u “Evoluciji” nastupa 2014. kada se Dragiša sa suprugom Ilanom seli u Ćupriju gde okuplja novu postavu koja se nakon više promena danas ustalila u sastavu: Dragiša Marinjes –bas, Ilana Marinjes Von Arx- vokal, Stevan Miletić – gitara, Igor Miladinović - gitara i Aleksandar Kaštevarac - bubnjevi.
Marta 2017. izlazi drugi album na srpskom jeziku “Igra počinje” (takođe za TIOLI), a tačno godinu dana od toga i na engleskom. Danas razgovaramo sa Dragišom pred njihov koncert u Skoplju.


Hajde da na početku ovog razgovora popričamo malo o evoluciji Evolucije. Kako je tekao razvoj benda i šta je uticalo na to da se vratiš u Ćupriju?

Pravo pitanje za početak, bend je stvarno evoluirao iz revolucije u evoluciju, do 2007. bend se zvao Revolution, snimili smo sa Ljubom Sedlarom ceo album, ali ga nikada nismo izdali, svi osim mene su bili Švajcarci i svi su bili poznati muzičari na švajcarskoj rock sceni. Ubrzo posle završetka albuma, razboleo nam se pevač, pa zatim i gitarista i mi smo prestali sa radom.  Ja sam odmah posle toga osnovao novi bend i precrtao prvo slovo i tako je nastala Evolucija, ali nisam baš slučajno izabrao to ime. Za mene je Darvinova teorija bila zanimljiva, posmatrajuci čovecanstvo, ja sam ukapirao da je on bio blizu istine, samo nije računao na mogućnost da se kreće i u suprotnom smeru, što je i prikazano na našem novom albumu ,,Hunt". Što se tiče mog povratka u Ćupriju, najveći  uticaj je imala Ilana, naravno ja se nisam bunio, ali sam imao strah kako će ona da se prilagodi. Ona je u Švajcarskoj radila u školi kao socijalni pedagog, imala je odličan posao, i za nju kao Švajcarkinju je bilo čudno da su je naši ljudi odvraćali od toga da dodje u Srbiju pa jos u Ćupriju, međutim ona je stvarno zavolela naš grad i našu zemlju, ni jednom se nije pokajala i sada kad odemo desetak dana tamo ona jedva čeka da se vrati u Ćupriju.

Evolucija je osnovana 2007. u Švajcarskoj ali je od 2014. baza u Ćupriji. Obzirom da imaš ličnog iskustva u radu sa bendom u obe zemlje, možeš li uporediti život jednog benda u Švajcarskoj i Srbiji? U čemu se funkcionisanje razlikuje, kakvi su problemi i izazovi tamo, a kakvi ovde, koje su prednosti imati bend tamo i imati bend ovde?

Da, bend sam osnovao 2007, i odmah smo snimili album ,,Baklja Slobode" sa Banetom Jelićem,  interesantno je da kažem da su u tom bendu pored mene svirala i moja dva sina, Miloš za bubnjevima i Boban je svirao gitaru, zajedno smo bili do 2012, kada smo se Ilana i ja preselili u Ćupriju.
Što se tiče rada benda ovde i tamo, razlika je ogromna, prvo što se tiče finansijske strane, tamo svako može sebi da priušti najbolju opremu, muzičke prostorije gde vežbaju bendovi su prave male muzičke prodavnice, svaka prostorija mora da ima toalet, imate i hranu i piće tako da muzičari dosta vremena provode zajedno, nema nekih velikih rotacija u bendu, pošto nema finansijskih problema bendovi su stabilni, jer samo stabilan bend bez stalnih promena članova ima veće šanse da uspe. Što se tiče problema tamo, najveći je što zbog posla ne možete da odete na neku dužu turneju, ali sve ostalo je bolje nego ovde, tamo nemate izdavačkih kuća koje će da iskoriste naivnost muzičara i da vas prevare, njihovi klubovi za razliku od naših, naravno čast izuzecima, su stvarno klubovi za nastupe bendova, sa odličnim ozvučenjima i binskom rasvetom, i zvučnom izolacijom, i jedna stvar koja je možda najbitnija u stvaranju muzičke scene, svi vole autorsku muziku, niko neće da plati da bi gledao neki cover bend, bez obzira koliko je on dobar. Ja da budem iskren ne znam nijedan švajcarski cover bend, njihova publika hoće da čuje nesto novo, drugo što je jako bitno za podmladak muzičke scene, njihovi poznati bendovi organizuju samostalne koncerte, a festivali daju šansu novim i mladim bendovima, a kod nas je obrnuto, mladi bendovi sviraju za one koji prodaju pivo na štandovima kada  nema publike, a u udarnim terminima sviraju uglavnom uvek isti bendovi, i to bendovi koji su nastali u Jugoslaviji. Kod nas nova lica imate samo u turbo folk muzici i pod uticajem te muzike stasavaju nove mlade generacije, ne zaboravite da muzika ima ogroman uticaj na formiranje i razvoj ličnosti. Citiracu Konfucija „Karakter je kičma ljudske kulture a muzika je cvetanje karaktera“. Najveću odgovornost za to snose mediji i organizatori muzičkih dešavanja, znači na tim mestima se nalaze pogrešni, polupismeni ljudi, kojima je interes samo materijalna korist. O ovoj temi bi mogli da pišemo romane, i nadam se da sam barem malo uspeo da odgovorim na ovo pitanje, po meni je ovo pitanje svih pitanja o opstanku rock scene kod nas.

U Švajcarskoj ste radili muziku za film „Pale Rider“. Možeš li opisati to iskustvo? U čemu se razlikuje rad na muzici za film i kada stvarate muziku za sebe?

Da, bila je to pesma za jedan nemački film, konkurencija je bila velika, imali su dosta pesama i kada sam dobio mail da je moja kompozicija izabrana, nisam mogao da verujem, za mene je to bilo ogromno iskustvo, dali su nam temu za tekst, i tražili su da aranžmani budu malo dramatičniji sa više klavijatura. Tekst je napisao Ljubomir Sedlar koji mi je pomogao i oko aranžmana. Radnja u filmu je borba oko toga ko će da čuva Isusov grob, a film se zove ,,Die Templerherren" reditelja Andreasa Leflera. Dogovor je bio ja njima kompoziciju oni nama spot. Snimanje spota je bilo interesantno za nas, snimano je u blizini Minhena, i zanimljivo je da pomenem koliko je za njih važno kada se promoviše njihov kraj. Opština u kojoj smo snimali je sve organizovala, hranu i piće, agregate za struju, imali smo kompletnu podršku opštine kao znak zahvalnosti što smo izabrali njihove stare zamkove i njihov kraj. Premijera je bila u Minhenu, doček je bio na crvenom tepihu, i najlepse je bilo kada su nas predstavljali u ogromnoj bioskopskoj sali kao srpsko švajcarski bend koji je radio muziku za njihov film. Razgovor i druženje  sa  glumcima je bio za nas interesantan. Sto se tiče rada na muzici za film i za bend, ona je samo u aranžmanima, mada  ima malih razlika i u melodiji, ima više horova i malo je dramatičnija kada se radi za film.

Veze sa Švajcarskom su i dalje jake pa ste tamo i nastupali. Kakva iskustva nosite?

Nastupali smo prošle godine u jednom velikom klubu u Cirihu i na festivalu u Pratellnu u Z7, imam mnogo prijatelja medju muzičarima u Svajcarskoj, u Cirihu nam se pridružio i naš bivši gitarista Olivier Vieser i odsvirao je dve pesme sa nama kao gost. Te večeri pre nas je svirala jedna grupa iz Ciriha, i bilo je to super druženje. Naravno, vrhunac je bio nastup na festivalu, bilo je to jedno veliko iskustvo za naš bend, nastup na najpoznatijoj bini u Švajcarskoj, bini na kojoj su stajali najveći svetski metal bendovi, i rad sa ljudima koji rade zvuk svim velikim bendovima koji tamo nastupaju, odnos drugih bendova prema nama kao jedinom stranom bendu, prostorije u kojima smo se opuštali pre nastupa i posle nastupa, restoran, sve je kao u hotelu sa pet zvezdica, i važno je da kazem da smo te večeri prodali najviše diskova iako su pesme na srpskom. Još jedna interesantna činjenica je da su novinari takodje plaćali disk, nisu hteli džabe, jer kažu da na taj način pomažu bend.

Ja sam vas gledao u dva navrata. Najpre u Ćupriji na moto skupu pre par godina i potom u Paraćinu. Napredak je evidentan. Ilana se, čini se, sve više opušta i sigurnija je na bini. Njoj srpski nije maternji jezik te pretpostavljam da je trebalo savladati i tu barijeru vremenom.

Hahahahaha, na moto skupu u Ćupriji je bilo na brzinu,  bilo je to više improvizacija, nismo se ni znali, Ilana je pevala na srpskom a nije znala ni reč, i plus ona je pevala pesme sa prvog albuma koje nisu bile prilagođene njoj, naravno nikada više tako ne bih uradio. Zanimljivo je bilo da kada smo sišli sa bine čekala nas je kolona mladih da se slikaju sa nama, bilo im je zanimljivo i novo. U Paraćinu je bila prva svirka u novom sastavu i prvi nastup posle snimanja albuma, i naravno Ilana ima i najteži  zadatak. Kada smo ušli u studio ona nije znala ni reč srpskog, ja sam hteo samo na engleskom da peva, ali ona je insistirala da peva i na srpskom jer za nju srpski zvuči jako  melodično. Ja sam ziveo 27 godina u Švajcarskoj i nikada se ne bih usudio da pevam na nemačkom i znam odlično koliko je to teško, izaći pred publiku da pevate na jeziku koje ne razumete i ne znate, morate da mislite na tekst i da imate strah od reakcija u publici ako nešto ne izgovorite lepo. Ne znam kako se ona usudila, prošle godine smo krenuli od septembra meseca pa do kraja decembra, gotovo svaki vikend smo svirali, publika je odlično prihvatila i njoj je to dalo samopouzdanje, i ona se sada oseća sigurno na bini, publika peva zajedno sa njom, mi kući pričamo samo srpski. Najinteresantnije kada smo nastupali u Hrvatskoj kada najavi pesmu pa kaže a sada jedna pesma sa našeg albuma  nije na engleskom nego na našem jeziku, a neko je pita iz publike na kom to našem jeziku, a ona kaže pa na srpskom, izazove smeh i veliki aplauz, zvučalo im je simpatično. Ponekad bude i smešnih momenata, kada smo svirali u jednom slovačkom mestu u Vojvodini, ja joj kažem ovde se opusti kao da pevaš na nemačkom u Švajcarskoj, ovde svi pričaju srpski kao ti.

Evolucija 2015.
Izdali ste album i na srpskom i na engleskom jeziku koji je objavljen i u inostranstvu. Svirate gotovo svakog vikenda pa ipak, čini mi se da bi podrška rokenrol medija mogla biti bolja. Ovo kažem jer mi se čini da ste lakše svoje mesto izborili na ne-rokenrol medijima (čak i na RTS-u, lokalnim televizijama i sajtovima) nego u specijalizovanim. Kakva su tvoja iskustva, da li si zadovoljan podrškom medija koju je bend dobio?

To ste nažalost dobro primetili, imamo veliku podršku Radija 202. Posle nastupa na Beer festu imali smo intervju za Rts i za Radio 202, pred kraj prošle godine smo imali i gostovanje u Žikinoj šarenici, na našoj ćuprijskoj televiziji smo često, od njih imamo najveću podršku, mislim na emitovanje spotova. Imali smo gostovanja na nekim lokalnim televizijama, dali smo dosta intervjua za različite sajtove, ali su to uglavnom sajtovi koji nemaju mnogo veze sa rok muzikom. Gledali su nas na nekom nastupu i njima to zvuči interesantno. Ne zaboravite mi potičemo iz jedne jako male sredine. Da li znate da su se u organizaciji u Beogradu smejali kada je neko rekao da mi dolazimo iz Ćuprije, oni nisu verovali, kada pitate da svirate negde i kažete da ste iz Ćuprije, šanse su velike da vam kažu ne, ovo nije šala ovo je istina. Svaki novinar nas pita da li smo svirali u Ćupriji, ja im kažem da nismo, mora prvo dobro da se uvežbamo po drugim mestima, da bismo mogli  u Ćupriji da sviramo, moram malo da se i našalim. Recimo u Švajcarskoj bi bilo nezamislivo da neko nešto organizuje u svojoj opštini i da ne pozove lokalni bend, kada vi imate veću podršku na lokalu automatski  se priča širi dalje. Serbian metal portal  je pisao recenzije za naša oba albuma, naš spot je na njihovom portalu i hvala im za to. Glasovima čitalaca tog portala bili smo drugi album godine u regionu. Što se tiče drugih portala koji su vezani za rock muziku, sada smo u Nišu upoznali  osnivača  Balkanrocka, bio je oduševljen našim nastupom i sigurno je da ćemo od njih dobiti veliku podršku za dalji rad, ono što nas raduje je da smo mi za dva meseca  bili na portalima skoro u svim zemljama u kojima se sluša rock muzika.

Godinu dana od izlaska albuma „Igra počinje“ objavili ste i album na engleskom jeziku. Za album na srpskom si rekao: „Čitav album je kao jedan operski komad, sastavljen od više priča, koje čine jednu celinu. To su ljubavne priče, kroz koje svako od nas prolazi, neko manje a neko više…“ Međutim, pesme na engleskom nisu prepev već se radi o drugim tekstovima, čak je i drugi autor u pitanju. Pa bih voleo da našim čitaocima približiš ove nove numere. 

Da, to su drugi tekstovi i drugi autor, to je Predrag Pavlović pevač grupe Epilog, i tu se radi manje ili više o stvarima kroz koje svi prolazimo ili ćemo proći, recimo  o  Ljubavnoj vezi u kojoj dobijaš sve ali gubiš sebe, želja za povratkom u detinjstvo kad je sve bilo jednostavnije i bez problema. Greške koje pravimo iz dobre namere i povredjujemo sebi bliske osobe. Ironija života. Izgubljena ljubav, mladost i sećanja koja blede sa vremenom i samo nam ostavljaju bore na licu. Zaljubljivanje i pravljenje idealne slike o nekome, a zatim i spoznaja osobe i realne situacije. Opsesije koje imamo i kako sagorevamo u njima i zbog njih.  O životu i svim lošim stvarima koje nas snadju na našem putu.. O tome da svi jednom nestanemo ne ostavljajuci mnogo za nama. Otudjenost i nerazumevanje izmedju dvoje ljudi koji su u ljubavi. Osećaj krivice i iskušenja, pitanje kako biti pametan pa uraditi pravu stvar, suočavanje sa porazom...

Obzirom da je izdavač albuma strana kuća, šta je jedan bend poput vašeg mogao da dobije od njih? Koliko ulažu u bend i da li postoje neki planovi za koncertne promocije po Evropi?

Nemačka izdavačka kuća Pure Steel Records je naš izdavač za ceo svet osim za ex yu gde je izdavač RnR records. Nama je čast da budemo uz velike svetske bendove kod našeg izdavača i obzirom da oni uzimaju jako malo bendova godišnje za nas je velika stvar da smo prošli kod njih tu rigoroznu selekciju. Ako pogledamo spotove na njihovom you tube kanalu oni postavljaju vrlo malo spotova, imaju stroge kriterijume. To je naše prvo izdanje i predstavljanje svetskoj muzickoj sceni, to je veliki test za nas jer nas uporedjuju sa najvećim bendovima. Muzički kritičari su nemilosrdni, mogu da kažem da smo dobro prošli imamo jako dobrih i pozitivnih reakcija, dosta intervjua i objava o bendu, veliku podršku Engleskih portala, Američkih i Švajcarskih. U Grčkoj nas opisuju kao srpski Nightwish, u Madjarskoj smo najmanje dva puta nedeljno na njihovom rock radiju, dosta smo na stranim radio stanicama. Dobili smo mnogo potpisivanjem ugovora za Nemačkog izdavača, diskovi su štampani u Nemačkoj a distributer je Soul Food, jedan od tri najjača distributera, javili su nam da ćemo ovaj mesec biti i u najpoznatiem casopisu Rock Hard, sto je za svaki bend najveći san. Za Ilanu je najveća  radost podrška dva najveća Švajcarska metal portala to su Swiss Attack i Metal Factory, to je taj njihov patriotizam oni se raduju svakoj promociji njihove zemlje van Švajcarske. Što se tiče koncerata po Evropi, videćemo nešto od jeseni, sada spremamo materijal za nove pesme, pa ćemo i kod nas manje nastupati.

To bi bilo to za ovu priliku. Hvala ti na ovom razgovoru, nadam se da ti je prijalo da govoriš za naš sajt. Na kraju bih hteo da ti postavim još jedno pitanje - dolazite iz Ćuprije odakle je i naš magazin, kako je živeti u malom gradu?

Hvala vama što ste mi dali priliku za razgovor sa vašim portalom i u ime benda Evolucija veliki pozdrav čitaocima, i vama želim puno sreće i uspeha u borbi za očuvanje i podršku  rock kulture kod nas. Znam koliko je teško i svaka vam čast na tome. Što se tice života u malom gradu kao što je Ćuprija, meni je lepo ovde,  jako sam vezan za ovaj grad i kraj gde sam rodjen i odrastao, ovo je moj grad koji najviše volim, za ovaj grad je vezano moje detinjstvo i radujem se što i moja deca  rastu u Ćupriji.

Razgovor vodio Nenad Popović