Priče o spotovima (42): E-Play – Šamaričina
Helly Cherry
 |
| foto: Bojana Janjić |
Postoje spotovi koji izazivaju neprijatnost dok ih gledate, ali su retki oni koji su napravljeni sa tom namerom i svešću o estetici ružnog. Muzički video za pesmu „Šamarčina“, beogradskog benda „E-Play“ je vrlo uspešan primer takvog spota, pa ne čudi što je za manje od sedam dana od njegovog objavljivanja prešao preko 20.000 pregleda.
Bilo bi romantično da kažemo da kada bi novinski članci i njihove naslovnice mogle da prenose zvuk, vesti o nasiljem nad ženama bi zvučale ovako, ali to nikako nije istina, jer je pesma „Šamarčina“ umetnički izraz, jedna vrsta estetizovanog krika koja na neki način daje smisao svim tim uzaludnim žrtvama užasnog porodičnog nasilja, a realnost je mnogo strašnija i njen zvuk nije nimalo prijatan. Zahvaljujući tabloidnom novinarstvu i žutilu štampe, ovakve vesti nisu teme o kojima raspravljamo sa namerom da pronađemo rešenje i prevaziđemo ih kao društvo, već su samo povod za veće tiraže i nadmetanje u tome ko će sa manje ukusa da izveštava o tuđoj tragediji.
Iz takve osnove kreće i ovaj muzički video, uvodni kadrovi reprodukuju naslovnice iz novina, a uokvirena polja uživo prenose scene iz nesrećnih života žena koje će biti opisane u crnoj hronici. Na taj način se simulira onaj osećaj iz stvarnosti da smo mi samo voajeri u tuđoj patnji i da pasivno posmatramo tuđu nesreću, pa tek kada ona zadobije tragične dimenzije, javljamo se na društvenim mrežama i osuđujemo nasilje ili, još gore, sprdamo se sa tom činjenicom ili komentarišemo kako su i muškarci žrtve.
Spot je zaista brutalan, neprijatnost koju izaziva ostaje urezana zbog efektnih slika i krupnih kadrova na duboke ožiljke u kojima se čitaju reči „šamarčina“ i „biće mi bolje“. Radnja spota predstavlja razvoj i postepenu gradaciju nasilničkog ponašanja i sve teže posledice po žrtvu, sa kojom se najčešće ne empatišeno, nego smo samo prolaznici, kao u onom kadru (1:47) gde se prikazuje komšijska saosećajnost prosečnog čoveka. Novinski naslovi koji se nižu su odraz realnosti, komentari koji pokazuju naše potpuno nerazumevanje problema, jer se nasilje opravdava značajem braka ili se on ignoriše pod izgovorom da ne želimo da se mešamo u tuđe probleme.
Ovaj muzički video se jako ozbiljno suočava sa temom nasilja i uspeva da nam je približi iz perspektive žrtve, tako da uvidimo njenu nemoć, ali i nemogućnost da se otrgne iz takvog života. Moramo da shvatimo da žrtve nasilja ne mogu same da se izbore sa ovim problemom, pogotovo u ovakvom društvu gde se takva pojava apsolutno toleriše, a neretko i glorifikuje. „Šamarčina“ je namenjena svima nama i trebalo bi da nam se obrazi crvene, a uši da bruje od onoga šta ova pesma poručuje.
Bilo bi romantično da kažemo da kada bi novinski članci i njihove naslovnice mogle da prenose zvuk, vesti o nasiljem nad ženama bi zvučale ovako, ali to nikako nije istina, jer je pesma „Šamarčina“ umetnički izraz, jedna vrsta estetizovanog krika koja na neki način daje smisao svim tim uzaludnim žrtvama užasnog porodičnog nasilja, a realnost je mnogo strašnija i njen zvuk nije nimalo prijatan. Zahvaljujući tabloidnom novinarstvu i žutilu štampe, ovakve vesti nisu teme o kojima raspravljamo sa namerom da pronađemo rešenje i prevaziđemo ih kao društvo, već su samo povod za veće tiraže i nadmetanje u tome ko će sa manje ukusa da izveštava o tuđoj tragediji.
Iz takve osnove kreće i ovaj muzički video, uvodni kadrovi reprodukuju naslovnice iz novina, a uokvirena polja uživo prenose scene iz nesrećnih života žena koje će biti opisane u crnoj hronici. Na taj način se simulira onaj osećaj iz stvarnosti da smo mi samo voajeri u tuđoj patnji i da pasivno posmatramo tuđu nesreću, pa tek kada ona zadobije tragične dimenzije, javljamo se na društvenim mrežama i osuđujemo nasilje ili, još gore, sprdamo se sa tom činjenicom ili komentarišemo kako su i muškarci žrtve.
Spot je zaista brutalan, neprijatnost koju izaziva ostaje urezana zbog efektnih slika i krupnih kadrova na duboke ožiljke u kojima se čitaju reči „šamarčina“ i „biće mi bolje“. Radnja spota predstavlja razvoj i postepenu gradaciju nasilničkog ponašanja i sve teže posledice po žrtvu, sa kojom se najčešće ne empatišeno, nego smo samo prolaznici, kao u onom kadru (1:47) gde se prikazuje komšijska saosećajnost prosečnog čoveka. Novinski naslovi koji se nižu su odraz realnosti, komentari koji pokazuju naše potpuno nerazumevanje problema, jer se nasilje opravdava značajem braka ili se on ignoriše pod izgovorom da ne želimo da se mešamo u tuđe probleme.
Ovaj muzički video se jako ozbiljno suočava sa temom nasilja i uspeva da nam je približi iz perspektive žrtve, tako da uvidimo njenu nemoć, ali i nemogućnost da se otrgne iz takvog života. Moramo da shvatimo da žrtve nasilja ne mogu same da se izbore sa ovim problemom, pogotovo u ovakvom društvu gde se takva pojava apsolutno toleriše, a neretko i glorifikuje. „Šamarčina“ je namenjena svima nama i trebalo bi da nam se obrazi crvene, a uši da bruje od onoga šta ova pesma poručuje.