Boško Mijušković je jedan od istaknutijih predstavnika mlađe rok generacije. Pamtimo ga iz njegovih hardcore dana, dok je muzicirao u bendovima Plus Life i Jaibo! Mnogi ga pak danas poznaju kao jednog od članova sastava Straight Mickey And The Boyz i supergrupe Škrtice. Nedavno je sa rođenim bratom Džimijem pokrenuo projekat, koji se pretvorio u pravi pravcati bend – Turisti. Kako je sarađivao i sa sastavima Seine, Dol, Zemlja Gruva, Lolobriđida, rečenica sa početka postaje sasvim opravdana. Boško je danas sa nama i preneće vam šta ga je sve to oblikovalo u ovako (kre)a(k)tivnu osobu...


Bendovi, muzičari i albumi


Postoji dosta bendova koji su uticali na moj muzički razvoj. Kao veliki uticaj bih izdvojio hardkor pank i bendove: Minutmen, Husker du, Bad Brains, Mission of Burma, Born Against, Fugazi. A uporedo sa tim sam gajio veliku ljubav prema džezu. Moji najveći heroji su Miles Davis, John Coltrane, Pharoah Sanders, Sun Ra, Grant Green.
Kada sam gledao jedan zanimljiv intervju Jack White-a gde kaže da svaki muzičar mora da ima svog bluesman-a, tako nešto sam i u razgovorima o bluzu sa Canetom zaključio. Moj bluesman je Bukka White, i jedan je od najvećih uticaja u radu na prvom albumu Turista. Takodje tu su Koja i Buldožer. I definitvno Beck.
Albumi: Miles Davise: “Bitches Brew”, Captain Beefheart: "Trout Mask Replika”, Mission of Burma: “VS”, Shudder to think: “Pony express record”, John Coltrane: “My favourite things”, Husker Du: “Zen Arcade”.

Reditelji i filmovi 


Joca Jovanović: “Mlad i zdrav kao ruža”
Larry Clark: “Kidz”
Haromony Korine: “Gummo”
David Fincher: “Fight Club”

Stripovi


Stripove sam najviše čitao u Politikinom Zabavniku. I nisam siguran kojeg sam strip heroja najviše voleo u početku, dok nisam ukačio Poručnika Bluberija. Voleo sam Princa Valijanta, ali tada i nisam mnogo razumeo neke stvari. Tako da definitivno Poručnik Bluberi je glavni lik za mene.

Pisci i knjige


Dejvid Selindžer: “ Lovac u žitu”
Džek Keruak: “Na putu”
Herman Hese: “Sidarta”

Događaji 


Koncert grupe Atoms for Peace na Exitu 2013-te ubrajam kao jedan od najboljih na kojem sam bio. Death Gripsi u Zagrebu 2017., na tom koncertu sam se prosto sledio i dugo vremena sam bio pod utiskom. A jedan od ranijih koje pamtim i koji je za mene bio ogroman je koncert NoMeansNo u Skc-u, mislim da je to bilo 2007. Možda najneverovatniji performans je za mene balinežanski Legong Ples, koji sam imao prilike da vidim kada sam bio na Ubudu, na Baliju.