Psihokratija, elektro dark/gothic bend ex yu scene, posle 27 godina pauze najavljuje novi album.
Bend je stvoren 1987. u Beogradu, kao dvojac sastavljen od Gorjana Krstića (klavijature) i Zorana Petrovića (vokal). Dve godine kasnije pridružuje im se Weselly Karel (klavijature) i u toj postavi 1990. objavljuju svoj prvi album „Album Mentalnih Fotografija“.
1991. Gorjan nastavlja započeti projekat sa potpuno novim saradnicima i dovršava drugi album, koncepcijskog tipa, pod nazivom „U Teatru Misterije“ koji usled izbijanja rata na prostorima SFRJ ostaje ostaje neobjavljen sve do 2016. godine.
2016. Psihokratija pod etiketom PMK Records objavljuje svoju diskografiju koja obuhvata period od 1988. do 1991. tj. oba napred pomenuta albuma. Krajem 2017. godine i početkom 2018. godine objavljuje dva singla „The Hunting“ i „Tiranny Of The Soul“ čime najavlje svoj novi album. Povodom toga urađen je i ovaj intervju. Na pitanja je odgovarao Gorjan Krstić, alfa i omega Psihokratije.
Diskografiju benda objavljenu 2016. godine možete poslušati i preuzeti ovde. 


HC: Psihokratija, što u slobodnom prevodu znači vladavine duše, je odličan naziv za jedan dark gothic bend. Zar psihokratija nije transmisja vaše duše kroz muziku? Duša vaše muzike?
GK: Prevod imena benda PSIHOKRATIJA - hajde nazovimo ga slobodnim za svakoga - ko kako shvati... i kako kome odgovara... transmisija duše kroz muziku a rekao bih - muzike kroz dušu... Možda najtačnije muzika naše duše... Zapravo - izmišljajući ime benda - na umu mi je bilo - Vladavina duše... Duša u svemu vlada nad telom... i nad našim namerama... duša - to smo mi sami... sa sobom i ostalima.

HC: Prvi album Psihokratije Album Mentalnih Fotografija objavljen je pre trideset godina. Tada je u tim avangardnim osamdesetim godinama dvadesetog veka bilo dosta bendova koji su u većoj ili manjoj meri vukli ka gotiku i darkwaveu na primer slovenački (ljubljanski) Laibach i Borghesa, makedonski Mizar i Anastasia srpska Luna i Dobri Isak tako da se Psihokratija mogla naći u dobrom društvu. Danas takvih bendova gotovo i da nema. Da li je gothic scena u najširem smislu tog pojma uspela da opstane na ovim prostorima do današnjih dana ili je postala bleda senka tih velikih 80-tih?
GK: Čini mi se, na našim prostorima - malo šta je uspelo da opstane u nekom ozbiljnijem smislu... Ima, naravno, velikih imena - koja su velika još iz 80-ih... Tu i tamo se ponešto pojavi ili začuje... ali sami sporadično... Da li zbog uticaja sredine ili nemogućnosti bilo kakvog ozbiljnijeg uspeha ili neshvaćenosti - sve biva brzo ugušeno... Dobrim delom tome pomaže i inertnost publike i čitavog društva... zapravo utupljenost.... Novih ideja - skoro i da nema... samo ponavljanje nečeg što smo već dosta puta čuli... Radeći pesme i za druge izvođače - video sam da svi žele da zvuče kao neko ili nešto... Ne žele originalan pristup i izraz... Žele što brži uspeh i misle da će kopirajući to postići... Ne shvataju da samo orginalnim stavom i samosvojstvenošću to mogu uraditi.

HC: Drugi album U Teatru Misterije bio je završen još 1991. godine ali silom prilike nije ugledao svetlost dana kao samostalno izdanje već je objavljen tek nakon 25 godina kao deo diskografije. Da li je bilo teško vratiti se posle toliko godina?
GK: Drugi album pod nazivom U TEATRU MISTERIJE - radio sam tokom 90-e i 91-e... i završio ga neposredno pred početak ratova.....Vrlo ambiciozno osmišljen kao multimedijalni projekat u koji bi bilo uključeno i postavljanje na pozorišne daske - pored muzike - i štampanje knjige kao zbirke tekstova i pesama sa prva dva albuma... A izbijanjem već gore pomenutih ratova - sve je postalo i bespredmetno i besmisleno raditi... Usled velikih i burnih događaja i u mom ličnom životu - ostavio sam muziku - tada misleći zauvek... Rasprodao opremu i prestao i da razmišljam o njoj... Tokom silnih godina - puno ljudi iz mog okruženja - je pokušavalo na svakakav način da me vrati muzici i sviranju.. Ali, nisu uspevali jer ja to tada nisam želeo... Na YouTube-u su se vrteli naši snimci koje su - ko zna koji ljudi - postavili... Jedna zanimljiva stvar u svemu tome je i to - da sam tokom svih tih godina ipak čuvao sve master trake iz studija i to je pokrenulo čitavu stvar posle toliko puno godina pauze. Nekim prijateljima sam obećao da ću skinuti sa mastera još pesama benda - tako došao u kontakt i poznanstvo sa sadašnjim snimateljem i saradnikom Vanjom Kuletinom i malo pomalo i sa raznim izdavačima... jedna pesma pa druga...i bend je ponovo zaživeo.

HC: U Teatru Misterije je jedan konceptualan pristup umetnosti. Muzika koja flertuje sa teatrom i kabareom. Muzika koja je pored klasičnog pevanja upotpunjena osećajnom naracijom i dramskim tekstovima svojstvenim za pozorišta. Mene je odmah podsetila na kabare muziku kultnih The Tiger Lillies-a. Usudiću se da kažem da je album tada i kada je koncepiran, kraj osamdesetih i početak devedesetih, bio manje avangardan nego što je to sada kada je objavljen u drugoj dekadi 21.veka. Takvo je, na žalost, stanje stvari. U tim vremenima taj avangardni duh još uvek nije nestao. Danas on više i ne postoji na ovim našim prostorima. Shodno tome da li si svestan činjice da njime nećeš privući neke šire mase slušaoca i sledbenika baš zato što jedan mediokritet to ne može da razume i shvati?
GK: Tokom 80-ih i početkom 90-ih godina... ljudi su se trudili da urade nešto što ličnije i originalnije... Što bolje i kvalitetnije - koliko je to bilo moguće. Postojala je prava umetnost i bila prihvatana u manjoj ili većoj meri. MNOGE stvari koje su danas ekstra avangardne su tada bile - jednostavno - normalna pojava... U svim izrazima umetnosti... Taj duh avangarde nije nestao - nego - rekao bih - pritajio se i čeka svoju priliku i vreme da se opet pokaže u punom svetlu... Relativno je danas šta može da privuče publiku... Imam utisak da publici kod nas - nije ni do čega... a kamoli do nečeg novog i uzbudljivog, ali to nije opravdanje umetnicima i kreativnim ljudima da ne stvaraju i zakopavaju svoj talenat. Baš naprotiv! Treba što više stvarati i izražavati se. Dok sam komponovao i smišljao - tada-album U TEATRU MISTERIJE hteo sam da stvorim muziku i kompletan izraz koji će i mene samog iznenaditi i uzbuditi. Koji će mi razmrdati vijuge i utrobu... Uspeo sam!... Ali okolnosti nisu dozvoljavale da to i prikažem široj publici tada.


HC: Smatram da je objavljivanje diskografije kao CD i elektronsko izdanje i više nego odličan potez. Dobri stari gothic, dobrog audio zapisa. Velika stvar za našu dark scenu, zar ne?
GK: Za našu scenu - bilo kakva i bilo koja vrsta izdanja je velika stvar. Raduje me što se kasetna i Vinil izdanja u velikoj meri vraćaju... Na netu vidim često dosta novih malih imena... brzo dođu - brzo nestanu... ali dešava se nešto...

HC: Na kompilaciji „Mi plačemo iza tamnih naočara“ koja predstavlja tribute to Dobri Isak učestvovali ste sa obradom njihove pesme Feniks. Da li si na jedan simboličan način hteo da poručiš da se posle blizu tri decenija Psihokratija ponovo uzdiže iz pepela poput Feniksa?
GK: Veoma bitna stvar za povratak benda PSIHOKRATIJA je i ponuda Gorana Lončarevića - vlasnika PMK RECORDS-a da učestvujem na kompilaciji TRIBUTE TO DOBRI ISAK. S obzirom na to da sam dosta kasno dobio ponudu - ostalo je svega 2 ili 3 slobodne pesme za obradu - između njih i pesma FENIKS. Odmah sam je uzeo i obradio - ta pesma je pronašla mene i označila novi početak i uzdizanje iz pepela... Sam sam odsvirao i otpevao pesmu - originalni pevač nije bio dostupan za taj poduhvat... 

HC: Šta možete reći o kompilaciji ~22~? Da li ona predstavlja esenciju agresive i darka sa ovih prostora?
GK: Kao što već rekoh - uvek se prijatno iznenadim kad čujem neki novi bend... A uvek sam najviše voleo kompilacije... To mi je bilo najzanimljivije, puno bendova različitih na jednom mestu. Čim se rade i postoje kompilacije - znači postoji dobar broj bendova i od toga će sigurno nešto izaći i razviti se. Nisam siguran ali smatram da na našoj sceni trenutno nema baš nekog pokreta ili talasa koji bi bio inicijalan za sve druge... kao što se to nekada dešavalo.

HC: Krajem 2017. i početkom 2018. godine objavili ste dva singla „The Hunting“ i „Tiranny Of The Soul“ kao najavu za novi album. Vidi se malo drugačiji pristup u odnosu na prethodna dva albuma. Melodičnija muzika koja čak ima i elemente klasike, naslovi pesama i tekstovi su na engleskom (hunting je instrumental), nema kabare elemenata. Da li će i ostale pesme biti na engleskom i u tom maniru ili to čuvaš kao iznenađenje?
GK: Da... razvijen zvuk i produkcija... puno zreliji. Zvuka klasike je bilo i na drugom albumu... pa i sad ga ima... Ali ne bih naglio sa tim - jer imamo dosta iznenađenja u aranžmanskom i produkcijskom smislu za novi album... Kao novi pevač - saradnik - gost na albumu - pojavljuje se Nenad Cvetičanin - frontmen benda Arnold Layne i Alhemija... čiju sam pesmu onda i obradio... Samo njegovo pojavljivanje donelo je drugačiji izraz u pesmama...Tekstovi na engleskom - zbog evropskog tržišta - gde imam plan plasmana novog albuma... Uskoro - neka bude iznenađenje-nekoliko novih izdanja za PSIHOKRATIJU... ali o tome kroz par meseci.

HC: Muzika za preporuku. Knjiga za preporuku. Film za preporuku.
GK: Preporuka - slušati muziku koja inspiriše i pokreće vijuge i utrobu... a može i koja pokreće noge na igru... Knjiga - posle svakojakih knjiga koje sam pročitao i koje su mene pročitale preporučujem jedni vrlo jeftinu a odličnu i na njenom kraju dirljivu knjigu - Og Mandino... NAJVEĆI TRGOVAC NA SVETU... delovaće vam možda glupo - ali verujte - knjiga koju morate čitati... Film - ja sam još uvek dete što se filmova tiče... Ratovi Zvezda i svi avanturistički filmovi istog tima autora... šta ćete!... moja muzika možda deluje tmurno i mračno i ozbiljno... ali, to je samo jedan od mojih izraza.

HC: Pošto se pojam Psihokratija može vezati za psihologiju i psihijatriju nekoliko pitanja za kraj u tom maniru. Da li muzika može da bude lek? Da li muzika može da bude terapija koja vodi u isceljenje duha? Da li je Psihokratija tvoja psihoterapija?
GK: A da... može muzika da bude i lek i otrov... ha ha ha... može da ti da energiju i smisao da te uzdigne, rastuži i obori... može delom da isceli ali i da otvori stare rane... Moja PSIHOKRATIJA- slobodno mogu reći - je moje spasenje...Već nekoliko puta u životu u odsutnim situacijama me je povela tamo gde treba...ili vrati na pravi put....Ne znam tačno kako bi trebalo da izgleda psihoterapija....ali ako je to nešto što te kao rastereti nekih umišljenih dilema ili oslobodi pritisaka koji to i nisu....da onda je to moja psihoterapija....Nešto što me pokazuje svetu... 

Intervju vodio Miljan Ristić a.k.a. eXperiment