Poslednji dan Kontakt konferencije 2018 - Igralom i dva sata kvalitetnog KKN programa u Subbeernom Centru
Helly Cherry
Kontakt konferencija – Četvrti dan
Marsh Open Space – Beograd, 24.3.2018
Poslednji dan Kontakta otvorile su panel-diskusije u dobro znanom prostoru Marsh Open Space-a. S obzirom na to da je subota dan, konferencijski deo programa započet je u 11h. Kraj trilogije o samoodrživosti festivala, ovog puta (pod)naslovljen - ’’Finansiranje festivala’’. Došlo je do izvesnih promena oko sastava govornika, te su umesto nekih koji su bili odsutni, prisustvovale dve dame – Dijana Lakuš Didi, žena sa mnoštvo zvanja, a neka od njih jesu i PR menadžer, tour menadžer i konsultant (od Hrvatskih, do velikih evropskih festivala) i Zvezdana Stanisavljević kreativna direktorka JDX-a. Najavljeni, a prisutni bejahu Dušan Kuzmanov ispred beogradskog Dev9t festivala, zatim Ivan Lalić – Mikser (Beograd), Marko Perica – Fakat (Zagreb), Petar Šundić – Bedem fest (Nikšić) i ponovo Vedran Meniga iz Pule, ali ovog puta ispred Dimensions festivala. Razgovor je vodio Marko Maršićević.
Govornici su predstavljali svoje festivale ili barem one koji su pod njihovom organizacionom kapom, zatim su govorili o modelu finansiranja, samoodrživosti, o problemima na koje nailaze, o uticaju na lokalnu zajednicu, o starosnoj strukturi onih koji su uključeni u čitav proces i sistem organizacije ovih događaja itd. Dušan je pričao o njihovoj ceni karata i učešću profita od istih u ukupnom procentu finansija festivala. Naznačio je da su ulaznice tu u ulozi filtera, ne bi li izdvojile one koji zaista dolaze zbog festivala od onih koji bi posećivali festival zarad drugih pobuda (trablmejkeri). Takođe je pomenuo saradnju sa gradskim institucijama, odnosno opštinom i na kakve su tu (ne)pogodnosti nailazili. Marko iz Zagreba je podelio sa prisutnima dugogodišnja lična i iskustva njegove firme Fakat koja se bavi osmišljavanjem i realizacijom različitih događaja, među kojima su i festivali i naznačio da danas više nema muzičkih festivala u pravom smislu te reči. Za Petra iz Niškića je bitno da njegov festival ponudi izvesni ekskluzivitet i da Nikšić bude upisan na mapi gradova koji zarad kulture i muzike treba posetiti. Zvezdana je iznela mišljenje, na kontu prethodnog dela diskusije, da su veliki festivali sigurni, dok su mali i te kako ugroženi, dok je Didi primetila da nedostaju mladi ljudi u čitavoj priči i da joj se čini - malo u šali, malo u zbilji - da neće biti nikoga da nasledi posao kada ona i njene kolege budu otišli u penziju. Na posletku Vedran je rezimirao iznošenjem stava da su festivali nešto najbolje što region nudi.
U 13h je krenuo drugi panel naslova ’’(Ne)održivost malih koncertnih prostora’’. Moderatorka je bila Milena Branković iz benda Trigger, a njeni sagovornici Vladimir Petković – MIKK Klub, Murska Sobota (Slovenija), Luka Zadro – KSET, Zagreb (Hrvatska), Marina Lučić – DKSG (Beograd) i Mladen Marjanović – Feedback (Niš).
Iskustva, stukture i okolnosti koje prate ove klubove su različitog karaktera. Mladinski informativni in kulturni klub (MIKK) je delom na gradskom budžetu, a delom ga finansira Ministarstvo i agencija za mlade i kapacitet mu je dve stotine ljudi. Ono što je Vladimir našao bitnim u radu MIKK-a je to da jedan od glavnih ciljeva kluba jeste da kulturno oblikuje zajednicu i da odoli neoliberalnom razmišljanju koje je prisutno i koje teži kvantitetu. Luka iz Zagreba je govorio o tome kolika je bila i jeste važnost Kluba studenata elektrotehnike kroz istoriju jugoslovenskog, a danas hrvatskoj rokenrola. Pomenuo je još da teže kvalitetnom programu, te da u tom smislu minus nije problem, a neretko ga pokriju organizovanjem drugih nekoncertnih sadržaja. Dom kulture Studentski grad je budžetski zavistan od Ministarstva prosvete i njihovi koncerti su besplatni, a troškove pokrivaju upravo iz sopstvene kase. Marina je objasnila suštinu prošlogodišnjeg problema sa kojim su se susreli kada je postojala ideja da se on pripoji SKC-u. Primetila je da njihov sadržaj slabo prate studenti Studentskog grada i da su različite starosne stukture prisutne na različitim tipovima koncerata. Jedini privatni prostor na ovom panelu, niški Feedback, sve svoje aktivnosti pokriva zaradom koju ostvari – karte i šank, i sponzorstvom pivare. Rekao je da su vikendi rezervisani za DJ žurke koje su im jedine isplative u tom smislu, a da koncerte organizuju uglavnom radnim danima. Poslednje pitanje postavljeno govornicima bilo je – kako edukovati mlade? Neke od iznetih ideja su bile da bi možda bilo dobro raditi sa srednjoškolcima, ali da ni to – povlačenje za rukav – nije rešenje. Da zaista nije i da je sve to stvar muzičkih afiniteta, govori i činjenica da takav projekat već postoji u jednoj od osnovnih škola u Beogradu, ali da se retko ko od tih učenika zadrži na rok muzici.
Nakon zavšetka ove diskusije usledila je prezentacija RTS-ovog Bunt rok festivala i Searock festivala iz Kotora.
Poslednji dan Kontakta otvorile su panel-diskusije u dobro znanom prostoru Marsh Open Space-a. S obzirom na to da je subota dan, konferencijski deo programa započet je u 11h. Kraj trilogije o samoodrživosti festivala, ovog puta (pod)naslovljen - ’’Finansiranje festivala’’. Došlo je do izvesnih promena oko sastava govornika, te su umesto nekih koji su bili odsutni, prisustvovale dve dame – Dijana Lakuš Didi, žena sa mnoštvo zvanja, a neka od njih jesu i PR menadžer, tour menadžer i konsultant (od Hrvatskih, do velikih evropskih festivala) i Zvezdana Stanisavljević kreativna direktorka JDX-a. Najavljeni, a prisutni bejahu Dušan Kuzmanov ispred beogradskog Dev9t festivala, zatim Ivan Lalić – Mikser (Beograd), Marko Perica – Fakat (Zagreb), Petar Šundić – Bedem fest (Nikšić) i ponovo Vedran Meniga iz Pule, ali ovog puta ispred Dimensions festivala. Razgovor je vodio Marko Maršićević.
Govornici su predstavljali svoje festivale ili barem one koji su pod njihovom organizacionom kapom, zatim su govorili o modelu finansiranja, samoodrživosti, o problemima na koje nailaze, o uticaju na lokalnu zajednicu, o starosnoj strukturi onih koji su uključeni u čitav proces i sistem organizacije ovih događaja itd. Dušan je pričao o njihovoj ceni karata i učešću profita od istih u ukupnom procentu finansija festivala. Naznačio je da su ulaznice tu u ulozi filtera, ne bi li izdvojile one koji zaista dolaze zbog festivala od onih koji bi posećivali festival zarad drugih pobuda (trablmejkeri). Takođe je pomenuo saradnju sa gradskim institucijama, odnosno opštinom i na kakve su tu (ne)pogodnosti nailazili. Marko iz Zagreba je podelio sa prisutnima dugogodišnja lična i iskustva njegove firme Fakat koja se bavi osmišljavanjem i realizacijom različitih događaja, među kojima su i festivali i naznačio da danas više nema muzičkih festivala u pravom smislu te reči. Za Petra iz Niškića je bitno da njegov festival ponudi izvesni ekskluzivitet i da Nikšić bude upisan na mapi gradova koji zarad kulture i muzike treba posetiti. Zvezdana je iznela mišljenje, na kontu prethodnog dela diskusije, da su veliki festivali sigurni, dok su mali i te kako ugroženi, dok je Didi primetila da nedostaju mladi ljudi u čitavoj priči i da joj se čini - malo u šali, malo u zbilji - da neće biti nikoga da nasledi posao kada ona i njene kolege budu otišli u penziju. Na posletku Vedran je rezimirao iznošenjem stava da su festivali nešto najbolje što region nudi.
U 13h je krenuo drugi panel naslova ’’(Ne)održivost malih koncertnih prostora’’. Moderatorka je bila Milena Branković iz benda Trigger, a njeni sagovornici Vladimir Petković – MIKK Klub, Murska Sobota (Slovenija), Luka Zadro – KSET, Zagreb (Hrvatska), Marina Lučić – DKSG (Beograd) i Mladen Marjanović – Feedback (Niš).
Iskustva, stukture i okolnosti koje prate ove klubove su različitog karaktera. Mladinski informativni in kulturni klub (MIKK) je delom na gradskom budžetu, a delom ga finansira Ministarstvo i agencija za mlade i kapacitet mu je dve stotine ljudi. Ono što je Vladimir našao bitnim u radu MIKK-a je to da jedan od glavnih ciljeva kluba jeste da kulturno oblikuje zajednicu i da odoli neoliberalnom razmišljanju koje je prisutno i koje teži kvantitetu. Luka iz Zagreba je govorio o tome kolika je bila i jeste važnost Kluba studenata elektrotehnike kroz istoriju jugoslovenskog, a danas hrvatskoj rokenrola. Pomenuo je još da teže kvalitetnom programu, te da u tom smislu minus nije problem, a neretko ga pokriju organizovanjem drugih nekoncertnih sadržaja. Dom kulture Studentski grad je budžetski zavistan od Ministarstva prosvete i njihovi koncerti su besplatni, a troškove pokrivaju upravo iz sopstvene kase. Marina je objasnila suštinu prošlogodišnjeg problema sa kojim su se susreli kada je postojala ideja da se on pripoji SKC-u. Primetila je da njihov sadržaj slabo prate studenti Studentskog grada i da su različite starosne stukture prisutne na različitim tipovima koncerata. Jedini privatni prostor na ovom panelu, niški Feedback, sve svoje aktivnosti pokriva zaradom koju ostvari – karte i šank, i sponzorstvom pivare. Rekao je da su vikendi rezervisani za DJ žurke koje su im jedine isplative u tom smislu, a da koncerte organizuju uglavnom radnim danima. Poslednje pitanje postavljeno govornicima bilo je – kako edukovati mlade? Neke od iznetih ideja su bile da bi možda bilo dobro raditi sa srednjoškolcima, ali da ni to – povlačenje za rukav – nije rešenje. Da zaista nije i da je sve to stvar muzičkih afiniteta, govori i činjenica da takav projekat već postoji u jednoj od osnovnih škola u Beogradu, ali da se retko ko od tih učenika zadrži na rok muzici.
Nakon zavšetka ove diskusije usledila je prezentacija RTS-ovog Bunt rok festivala i Searock festivala iz Kotora.
ČETVRTO VEČE KONTAKT KONFERENCIJE
Igralom (Niš), Kanda, Kodža i Nebojša (Beograd)
Subbeerni Centar - Beograd, 24.3.2018 – 21h
Došlo je vreme da se i ovogodišnja, druga Kontakt konferencija privede kraju. Preko 100 učesnika iz zemlje i inostranstva, na nekoliko lokacija u Cetinjskoj, ali i van nje, više panel-diskusija, radionica, izložbi i predavanja u četiri dana programa.
Subbeerni Centar - Beograd, 24.3.2018 – 21h
Došlo je vreme da se i ovogodišnja, druga Kontakt konferencija privede kraju. Preko 100 učesnika iz zemlje i inostranstva, na nekoliko lokacija u Cetinjskoj, ali i van nje, više panel-diskusija, radionica, izložbi i predavanja u četiri dana programa.
Naše koncertno veče počelo je i završilo se u Subbeernom Centru. Prvi koji su zauzeli binu kluba behu Nišlije – Igralom. Svoj koncert su započeli nešto posle 21h. U pitanju je trojac na liniji gitara-bas-bubanj i za sebe kažu da sviraju hillbilly-afro-funk, međutim meni to što oni stvaraju ima još mnogo drugih i različitih žanrovskih elemenata. Mladen je mikrofon sa panel-diskusije Marsh Open Space-a ovog puta zamenio gitarom, koja je u naletima poprimila zvuke raznih drugih instrumenata. Svirali su oko četrdesetak minuta, pred publikom Subbeernog Centra koje još uvek nije bilo u zadovoljavajućem broju. Pored afrobeat-a koji je sveprisutan u njihovom muzičkom izrazu, psihodelične, pa i stoner linije se daju takođe zametiti. Nastup su završili numerom ’’Zvezde’’ i uz zahvalnost prisutnima napustili stejdž.
Nekih petnaestak minuta je trebalo njihovim starijim kolegama da izađu na binu i prionu na svirku. Kultni beogradski i srpski alternative rock/dub sastav Kanda, Kodža i Nebojša. Nastali u nesrećnim vremenima pred raspad Jugoslavije, iza sebe ostavljaju veliki broj koncerata, turneja i albuma, a pred sobom dobar nastup subotnje martovske večeri u Cetinjskoj. Koncert su započeli numerom ’’Stakloduvački svodovi’’. Oliver je nešto nakon uvodnih tonova izleteo među publiku, a moram da priznam da je njegova komunikacija sa istom tokom večeri bila na izuzetnom nivou, kako verbalna, tako i neverbalna.
Repertoar je skakao sa albuma na album, iz dekade u dekadu i veka u vek, pa su se tu našle numere ’’Vera, nada, ljubav i stav’’ sa albuma iz 2014. godine ’’Volja za noć’’, onda legendarna ’’S.A.T’’ sa drugog albuma ’’Igračka plačka’’ iz 1998, te nešto novija ’’Prekidi ponovo’’. Klub se u jednom trenutku napunio u meri da se nije imalo kuda proći, pa su stepenice koje vode od ulaza ka podijumu za ples postale neprohodne. Definitivno najveća poseta od svih muzičkih događaja Kontakt konferencije. Uspavanost publike probudila je numera ’’Sve je stalo (u r’n’r)’’, gde se prvi put do tog trenutka večeri moglo videti više ruku podignutih u zrak. Oliver je pohvalio Igralom i naznačio da ga je njihova muzika opustila i popravila raspoloženje.
Moja omiljena stvar od KKN-a odsvirana je uz Oliverov pogovor kako odatle Maroko jedino nisu sjebali i da je moguće prepešačiti ga uz pojedina preskakanja. Jasno je da je u pitanju ’’Mediteran’’. Geografija je usledila i pred kraj nastupa sa ’’Šta je sa Tibetom’’, koja je prehodila numeri ’’Štastopojo’’, a ova ’’Prekidima stvarnosti’’. Potonju su svi horski zapevali, kako u refrenu, tako i u strofama. Frontmen nam se požalio i na svoj razdeljak na kosi koji ga deprimira uz poruku da devojke budu nežne prema muškarcima sa tim ’’problemom’’ jer ih on čini tužnim. Nije to bila jedina šala koju je Oliver izustio tokom nastupa. U jednom momentu je zapevao ’’Ne budi me’’ od Bjesova, a u par navrata je nazdravio sa fanovima kucnuvši čašicom o mikrofon.
’’Najsvetliji dan’’ i ’’Izlazim’’ za kraj u 23.50, ali onaj prvi. Vratili su se nedugo potom i podarili nam još dve pesme – ’’Uvek u ponoć’’ i bonus traku albuma ’’Prekidi stvarnosti’’ iz 2005, na engleskom jeziku ’’Ahead There’’. Sat je uveo u ponoć, a Oliver i ekipa napustili binu i time nakon dva sata kvalitetnog KKN programa zatvorili ovogodišnju Kontakt konferenciju.
Da rezimiram u vezi Kontakta. Odličan događaj, pun interesantnih koncerata, diskusija, ljudi. Iskustva i informacije koje su podelili učesnici konferencije su veliko bogastvo koje može samo da posluži svima onima koji su posetili taj deo Kontakta. Koncerti su zabavili prisutne, a što je veliki plus, većina njih je bila besplatna. Gde je drugi, tu je treći, pa se vidimo i iduće godine, a do tada, budimo u kontaktu.
Nemanja Mitrović