Kako nas je Veronautika grejala u Fabrici
Helly Cherry
Pre nekih mesec i kusur dana, novosadska publika uživala je u vrhunskom koncertu Nikole i ekipe. Onaj ko je propustio taj vrhunski ugođaj, sinoć je imao priliku za popravni. Biću iskren, meni je ovo možda treće ili četvrto susretanje za radom i delom Nikolinim (što u bendu, što samostalno), ali svaki put je emocija bila zaokružena.
Preksinoćni koncert započet je rečima – ko poslednji uđe neka zatvori vrata i upali grejalicu - jer je Fabrika zaista bila tu oko tačke smrzavanja. Mada već sa prvim rifovima, videlo se da ekipa bogato loži pećku i da će se situacija do kraja večeri žestoko usijati. Fabrika je bila kulturno popunjena, što znači da se ljudi nisu gurali i cimali, već je svako imao svoj mali privatni prostor koji nije bio narušen od drugih, što je po meni preduslov dobre svirke ovakvog sentimenta.
Preksinoćni koncert započet je rečima – ko poslednji uđe neka zatvori vrata i upali grejalicu - jer je Fabrika zaista bila tu oko tačke smrzavanja. Mada već sa prvim rifovima, videlo se da ekipa bogato loži pećku i da će se situacija do kraja večeri žestoko usijati. Fabrika je bila kulturno popunjena, što znači da se ljudi nisu gurali i cimali, već je svako imao svoj mali privatni prostor koji nije bio narušen od drugih, što je po meni preduslov dobre svirke ovakvog sentimenta.
 |
| foto: Nemanja Ledenski |
Što se repertoara tiče, dobar deo Veronautike predstavljen je publici u zaista žestokom maniru, s tim što pod žestokim podrazumevam to da je svaki ton prodirao kroz telo slušaoca do njegovog najdubljeg bića. Bar sam lično stekao takav utisak slušajući Nikolu kako bez imalo umora, lagano i stameno veze i niže reči jednu za drugom, šaljući ih u pučinu slušalaca. Pored poslednjeg albuma, provučene su i najpoznatije numere pređašnjeg Nikolinog benda, gde je najupečatljivija bila Čarobni akord, izvedena u nekom produženom („extended“) stilu. Pošto sam stajao u samom kraju Fabrike, tek na nekoj trećini svirke videh kompletan sastav na bini koji je sačinjen u nekim momentima od četiri gitare, što zvuči kao potpuno zvučno i osećajno ludilo. Pored bubnjeva, prisutan je bio i perkusionista, tako da je i ritam sekcija bila efektno pojačana. Već duže vreme član pratećeg benda je i Danilo iz Consecration-a za gitarom, mada iskren da budem, nisam u potpunosti razaznao njegove deonice, ali verujem da u živoj svirci njegov zvuk ostavlja značajan uticaj, uzimajući u obzir njegov matični bend.
Sigurno jedan od važnijih aspekata te večeri bilo je profesionalno odrađeno osvetljenje koje nije blicalo po nekim nasumičnim presetima, već je namenski pratilo svaku numeru i njenu suštinu. Boje, smena svetlosti, intenzitet, brzina, sve je bilo podređeno zvucima koji su dopirali sa bine. Kombinujući zvuk i svetlo na taj način, klupska svirka podignuta je na jedan mnogo ozbiljniji nivo, što sa tehničkog, što sa aspekta doživljavanja kompletne atmosfere.
Jedina reč koja ostaje na kraju je oduševljenje. Preksinoć je svirao čovek koji sa tolikom lakoćom izvodi vrlo teške, turobne numere, koje gle čuda, ipak pevaju o pobedonosnoj sreći, i koji bez imalo truda dopire do vas, bez obzira da li ste u prvom ili poslednjem redu, bez obzira da li ga aktivno slušate ili ćaskate sa nekim. Jednostavno, Nikola je kurir rečima koje vi možda i pokušate da zaobiđete, ali one nikada ne zaobiđu vas.
Sigurno jedan od važnijih aspekata te večeri bilo je profesionalno odrađeno osvetljenje koje nije blicalo po nekim nasumičnim presetima, već je namenski pratilo svaku numeru i njenu suštinu. Boje, smena svetlosti, intenzitet, brzina, sve je bilo podređeno zvucima koji su dopirali sa bine. Kombinujući zvuk i svetlo na taj način, klupska svirka podignuta je na jedan mnogo ozbiljniji nivo, što sa tehničkog, što sa aspekta doživljavanja kompletne atmosfere.
Jedina reč koja ostaje na kraju je oduševljenje. Preksinoć je svirao čovek koji sa tolikom lakoćom izvodi vrlo teške, turobne numere, koje gle čuda, ipak pevaju o pobedonosnoj sreći, i koji bez imalo truda dopire do vas, bez obzira da li ste u prvom ili poslednjem redu, bez obzira da li ga aktivno slušate ili ćaskate sa nekim. Jednostavno, Nikola je kurir rečima koje vi možda i pokušate da zaobiđete, ali one nikada ne zaobiđu vas.