"Super, samo da ne bude neki kijamet u petak..." rekao sam uredniku kada me je obavestio da nam je odobrena akreditacija za koncert grupe Bitipatibi u pančevačkom Apolu. Nešto što zaista ljudima iz gradova nikad neće biti dovoljno jasno je to koliko je nama iz provincije teže i komplikovanije da pratimo scenu, posećujemo koncerte, izložbe, bioskopske projekcije, pozorišne predstave. Ne postoji ta neka udobnost da pešice ili gradskim odeš par stanica do mesta dešavanja, nego apsolutna svaki odlazak na neku svirku podrazumeva da planiraš vreme, prevoz, novac koji ide za sve ostalo osim same ulaznice,... Ako ne voziš onda se snađi za prevoz posle koncerta (u najgorem slučaju smrzavaj se do prvog jutarnjeg busa) a ako voziš, traži parking, i ne zaboravi da nema pića ako voziš! Elem, kako to već biva, u petak ujutru je padala ledena kiša koja se uveče pretvorila u običan pljusak koji se srećom nije ledio na tlu. Ipak nije bilo lako voziti ni po pljusku ... Naročito kada sam posle dvadesetak minuta shvatio da je iz nekog razloga prestalo da mi radi grejanje u kolima! Te večeri, iz Kovačice je na koncert išlo nas troje, dvojac iz webzina Helly Cherry i Vlada iz Lenhart Tapes. Dok smo se smrzavali u hladnoj kabini mog automobila, Vlada je pričao malo o beogradskom Festivalu Novo doba to jest o Fijuk sajmu malih i nezavisnih izdavača i izlagača koji će u aprilu biti posvećen upravo kovačičkoj underground sceni...

U Apolo salu pančevačkog Doma omladine smo stigli među prvima, na kartama sreli Unu koja je i uživo veoma lepa, prijatna i naizgled neopterećena činjenicom da vodi jedan od vodećih bendova alternativnog rocka na ex-YU prostoru. Osim toga, bila je ljubazna i pre koncerta je sve vreme zujala među publikom koja je pristizala veoma, veoma polako. Mislim da je prošlo oko sat vremena od našeg dolaska i početka svirke. Na kraju se u Apolu sakupilo stotinak ljudi. Nije bilo predgrupe ali je Una rekla da će svirati dugo, iako imaju samo dva albuma iza sebe koncert je lepo potrajao, jače od sat i po sigurno!


Na bini su dakle pevačica i klavijaturistkinja Una Gašić, gitarista Todor Živković, basista Srđan Popov, bubnjar Ernest Džananović (poznatiji kao član grupe Presing) i saksofonista Dušan Petrović (poznatiji kao član grupe Plejboj). I ono zaista jeste malu čudno kada je u jednom rock bendu u centru pažnje klavijaturista. Naime neposredno pre svirke smo pričali o tome kako je nezgodno imati klavijaturistu kao frontmena jer je neko ko treba da ima sve oči na sebi zaklonjen klavijaturama, skalamerijom od stalaka i raznom pratećom aparaturom i uopšte nema mogućnost da se kreće po bini. Meni je od svih bendova na pamet pao samo bend A Flock of Seagulls koji su morali da izmisle one čudne frizure da bi se pevač video na bini... Onda je neko - možda baš Una - pomenuo bend Beach House koji inače sviraju sličnu muziku kao i Bitipatibi.

Dakle bend je izašao na binu oko 22:30 i koncert su počeli pesmama Jagode, Dušo, Letnja pesma, Žurka i Glečeri. Odmah se videlo da je zvuk benda na sceni prilično veran njihovim studijskim snimcima ali postoje i razlike - ovde imamo zvuk celog benda gde klavijature nisu toliko dominantne nego dinamiku unose i gitara, bas gitara, živi bubnjevi a tu je i inovacija u vidu saksofoniste koji doduše svira samo na nekim pesmama. Osim toga, na bini Una ne svira klavijatire sve vreme nego samo glavne i melodijske deonice, a radila je i sa semplerom. Iz nekog razloga se sve vreme mučila sa nekim slušalicama koje je koristila valjda umesto monitora.


Koncert je nastavljen pesmama Galaksija, Lešnici divlji, Pesma Beogradu (Kafane), Pola 10, Najmračnija i Okean. Primećujem kako je veoma zanimljivo gledati bend koji je negde na pola puta između undergrounda i relativne, veoma ograničene popularnosti. Dakle među prisutnom publikom su u glavnom fanovi i ljudi koji prate srpsku scenu alternativnog rocka i svi nekako ožive kada naiđe pesma koja se uz pomoć efektnijeg spota zavrtela You Tubeom, dok ostale pesme prate tek ljubopitljivi pogledi i umereno njihanje. Dakle upravo tu se vidi tužni nedostatak većih, regionalnih i etabliranih medija u Srbiji - radio stanica (B92), magazina (nekad davno Ukus nestašnih ili Vreme zabave, kasnije Popboks), televizija (RTS-ov 3K, nekadašnji studio B) - koji bi otkrivali i popularizovali bendove koji su danas rasuti na sve strane, osuđeni na YouTube i Bandcamp gde izdaju i po 2-3 albuma dok ih ne primeti iole veći broj ljudi.

Usledile su pesme Zgrade, Gluposti, Teget, Mali Betmeni, Andrija i Fanki. Inače, postava benda Bitipatibi se u zadnje vreme menjala a najveća promena je čini mi se bila kada je iz grupe otišao gitarista Ivan Skopulović (sada u grupi Artan Lili) te je uslovno rečeno danas tu samo Una iz originalne postave. Uprkos svemu tome u Pančevu je nastupio jedan veoma uigran bend sa odlično razrađenim repertoarom. Nije bilo upadljivih grešaka i ispadanja a pored prilično statične Une na bini su veoma lepo funkcionisali dinamični gitarista Živković - koji je veoma efektno "skinuo" i unapredio Skopulovićev stil sviranja - i basista Popov koji je osim sviranja na nekim pesmama pevao prateće vokale.  Koncert je završen pesmama Milutine i Mi smo od šećera. Pre odlaska sa bine, Una je najavila svirke koje će bend imati u Srbiji i regionu (Kragujevac, Sarajevo, Zadar,...).


Kiša nije stala ni na povratku kući, ali oko 1:30 počeo je da pada sneg tako jako da je to izgledalo kao elementarna nepogoda. Veoma brzo su nestali i asfalt i bela linija i predamnom - dokle god su farovi dosezali - su bili samo sneg i i led. Morao sam da smanjim brzinu a temperatura je izgleda pala ispod nule i na pojedinim delovima puta smo imali osećaj da lebdimo jer su kola izgleda malo-malo proklizavala ...

Na svu sreću na putu većinom nije bilo žive duše i mogao sam da vozim onime što sam ja procenio kao sredina puta. Na momente, kada bi konačno naišla neka kola da se mimoiđemo shvatio bih da vozim levom trakom pa sam morao polako i oprezno da se vraćam u ono što bi trebalo da bude moja traka, ali ko zna...  Ko zna, jer je zbog nedostatka grejanja u kolima kabina počela opasno da se zamagljuje i uskoro sam morao da svako malo brišem šoferšajbnu! Na kraju krajeva, pravi spojler je to što pišem ovaj izveštaj!

Ipak, koncert je bio glavni doživljaj! Bitipatibi su zaista sjajni i nemojte ih nikako propustiti ako budete imali prilike da ih pogledate uživo!
Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.
txt: Janko Takač