Vasko Atanasoski – Pazi kuče
Helly Cherry
Pazi kuče album je solo album makedonskog muzičara poznatog po radu u bendovima XAXAXA i Bernays Propaganda (a pre toga u FPO, THIP...). Sve u svemu, Vasko je posvetio vreme sopstvenom stvaralaštvu i snimio album kroz koji ispoljava svoje sopstvene muzičke i kreativne puteve, koji su u velikoj meri drugačiji od onoga što je stvarao i svirao u navedenim bendovima.
Vasko na ovom albumu eksperimentiše, tako da ne postoji jasna žanrovska određenost, jer muzika pliva u nekom međuprostoru etna, elektronike, naglašenih perkusija i čestog semplovanja. Pesme su zaista raznolike, tako da sve zajedno zvuče kao rekapitulacija nekog šireg eksperimentalnog kataloga, svedenog na pola sata muzike kao modelski prikaz onoga što je stvoreno u dužem vremenskom periodu.
Album je uglavnom u baladnom maniru i nekom mid-tempu uz povremena ubrzanja i podizanja atmosfere. Tečna ritmika je postignuta neprekidnim repetitivnim ritmovima koji podsećaju na afričke timpane i generalno na sve te ritualne udarce.
Lično mi se dopao album, iako sam ga tek iz trećeg ili četvrtog puta preslušao u celosti - prvih par puta sam ga posle druge pesme gasio jer nisam hvatao jasnu nit, dok nisam skontao da nije u pitanju konceptualan nego eksperimentalan album.
Sve u svemu, vrlo zanimljivo izdanje koje donosi jedan lični muzički pogled, koji je konačno oslobođen bendovskih okova gde individua često ne može da u potpunosti ispolji svoj lični motiv i potencijal. Nakon preslušavanja ovoga, slušalac se zapita kakvu bi muziku stvarali ostali muzičari koji svojevremeno koketiraju sa solo radovima, ali nikad zapravo i u celosti se ne upuste u ozbiljan rad na sopstvenim stvarima. Vasko je tu granicu uspešno prešao, tako da redovni pratioci njegovog rada sada imaju uvid i u njegovu žestoku pank stranu, kao i u ovu, malo privatniju i drugačiju muzičku stranu.
Tihomir Škara
Vasko na ovom albumu eksperimentiše, tako da ne postoji jasna žanrovska određenost, jer muzika pliva u nekom međuprostoru etna, elektronike, naglašenih perkusija i čestog semplovanja. Pesme su zaista raznolike, tako da sve zajedno zvuče kao rekapitulacija nekog šireg eksperimentalnog kataloga, svedenog na pola sata muzike kao modelski prikaz onoga što je stvoreno u dužem vremenskom periodu.
Album je uglavnom u baladnom maniru i nekom mid-tempu uz povremena ubrzanja i podizanja atmosfere. Tečna ritmika je postignuta neprekidnim repetitivnim ritmovima koji podsećaju na afričke timpane i generalno na sve te ritualne udarce.
Lično mi se dopao album, iako sam ga tek iz trećeg ili četvrtog puta preslušao u celosti - prvih par puta sam ga posle druge pesme gasio jer nisam hvatao jasnu nit, dok nisam skontao da nije u pitanju konceptualan nego eksperimentalan album.
Sve u svemu, vrlo zanimljivo izdanje koje donosi jedan lični muzički pogled, koji je konačno oslobođen bendovskih okova gde individua često ne može da u potpunosti ispolji svoj lični motiv i potencijal. Nakon preslušavanja ovoga, slušalac se zapita kakvu bi muziku stvarali ostali muzičari koji svojevremeno koketiraju sa solo radovima, ali nikad zapravo i u celosti se ne upuste u ozbiljan rad na sopstvenim stvarima. Vasko je tu granicu uspešno prešao, tako da redovni pratioci njegovog rada sada imaju uvid i u njegovu žestoku pank stranu, kao i u ovu, malo privatniju i drugačiju muzičku stranu.
Tihomir Škara