Svaka recenzija je samo odraz ličnog iskustva ili afiniteta, gledajte i na ovu tako.
Budući da je trebalo da napišem recenziju festivala red je bio da se na mestu koncerta pojavim na vreme i jednaku pažnju posvetim svim bendovima. Pred halom Pionir sam se obreo negde oko 16h. Tu na ulazu, kroz razgovor sa ljudima, odlučio sam da će važan deo ove recenzije biti ne samo moja audio-vizuelna percepcija bendova, već i publike. Publike na početku nije bilo, ali to je donekle i očekivano jer je sredina radnog dana pa određene grupe ljudi ne mogu stići zbog obaveza na poslu ili u školi.

Koncert je bez obzira krenuo tačno na vreme. Infest, domaći thrash death metalci dobili su čast da otvore festival. Ruku na srce, gledao sam Infest milion puta od nastanka do sada, ovo do sada je što se tiče dela recenzije koji se bavi samim zvukom, najslabije izdanje, nažalost. Za ovo svakako nije kriv bend, čak sam siguran i da je tonac bio odličan, ali zvuk u onoj hali zvuči pankleno. Ne pakleno dobro, što bi u metalskom miljeu bilo zapravo dobro, već pakleno loše. Kao što rekoh, Infest sam gledao puno puta i znam kako zvuče i kako treba da zvuče, energija je bila na mestu kao i entuzijazam, ali je sve u celini bilo jako bučno. Ljudi su krenuli polako da pristižu, a zvuk se malo poboljšao. Ko prati bend i zna pesme mogao da prepozna o kojoj se kompoziciji radi, tako da je bilo i mlaćenja glavama. Sa vizuelne strane, situacija je bila mnogo bolja jer su svetla i sama bina doprineli ubedljivosti nastupa.

Sledeći se na binu penju Bombarder. Problem sa zvukom se nastavio, ali se ipak bolje razaznavalo o kojim pesmama se radi budući da ovaj bend svira nešto jednostavniju vrstu muzike. Pored toga, teško je bilo pomešati pesme kad ih je Nešo onako domaćinski najavljivao. Ono što je to veče odvojilo Bombarder i ostale bendove jeste upravo humor i "raja" speed atmosfera. Rokeri na bini su se držali starih hitova uz poneku noviju "stvar". Takođe je bilo zabavno sagledati različite generacije metalaca koji čine jedan nepretenciozni, ali vrlo efektan bend koji je svakako nastavio da diže atmosferu.

Hala se polako punila. Kada su domaći bendovi završili, izašao sam iz fan pita. ovaj deo recenzije je onaj koji reprodukuje upravo lični stav i ukus. Slede dva benda u čiji se rad ne razumem, Dogoba iz Francuske i Noctiferija, Slovenci. Ne samo da se ne razumem u konkretno rad ovih bendova, već mi je prilično stran takav moderni metal izraz. 

 
Nastup benda Dagoba je pratilo poboljšanje u zvuku, ali i akcenat na vizuelnom aspektu nastupa. Broj ljudi u publici se i dalje presporo povećavao. Bend svira nešto što bih opisao kao - moderni gruv metal koji meni realno ne leži, ali sam primetio da je deo publike reagovao na zvučnu ali više vizuelnu stimulaciju. "Stimulacija" je bila ključna reč u paralelnom performansu koji se odvijao u parteru. Naime, u par navrata sam snimio nekog momka koji je konstatno proletao kroz publiku sa licem u jednom trenutku zgrčenim u potpunom užasu, a u drugom naprasno ushićenim izrazom fascinacije. Dok je gledao plafon hale. U nekom trenutku sam ga zaustavio da pitam da li mu je dobro, i po odgovoru saznao da je kombinacija ekstazija i metal modernog koncerta veliki - no - no. Mogu samo da zamislim kako mu je bilo za vreme nastupa Vadera i Kratora. Predivno, sigurno. Da se vratim na performans na bini. 


Slovenci su sledeći. Noctiferija je "slovenska metal skupina, ustanovljena leta 1996... Njihova glazba se temelji na black / death metalu, zadnja plošča pa ima vplive industriala." Za ovaj bend sam čuo i poštujem što toliko dugo, a vidim i uspešno, egzistiraju. Ruku na srce, nisam neki fan modernog indastriala te vrste, ali po reakcijama dela publike, bili su efektni. Celokupnom utisku doprinela je i komunikacija frontmena sa publikom koja se odvijala na našem jeziku. Posebno spontani deo seta gde je pujdao publiku da masno opsuje. Ovo je, normalno, naišlo na gromoglasnu reakciju.

Na ovom festivalu više sam se radovao nastupu Vadera koji sam u periodu između 2004 - 2018 gledao nekih 5-6 puta, i svaki put bio oduševljen. Osim jednom. Na Legasi festivalu, čini mi se 2008 u Belexpo centru. Tada je zvuk, ili buka potpuno pokvarila iskustvo gledanja jednog od najvećih evropskih death metal bendova. Ponoviću, osim domaćih grupa, koncert sam gledao iz partera. Hala se pristojno popunila, bend se nameštao, svetla su se uglasila, pa upalila, i krenulo je ... rasturanje. 


E sad, ne znam šta da kažem o samom nastupu benda. Za vreme njihovog seta uporno sam tražio poziciju sa koje se najbolje čuje šta bend zapravo svira. Da ne bude zabune, bubanj se čuo ko mašina, potpuno rasturanje, vokali tu i tamo, Peterov vokal bio prepoznatljivo specifičan i moćan... sve ostalo sam doživeo kao brujanje gitara. Bend na ovoj turneji svira uglavnom stvari sa prvog albuma, The ultimate inkantation koji je izašao pre, sad više od 25 godina. I to je u redu. Nije da mi nije prijalo da čujem stare kultne stvari, ali sam se ipak nadao da ću čuti više pesama sa Litani, Bek tu d blajnd, ili De profundis, ali dobro, siguran sam da će biti još prilike da se vidimo death metal legende pa će biti prilike i za mešovite set liste. Više puta do sada sam stekao utisak da se Vader odomaćio u srcima domaćih metalaca, po broju ljudi i reakcijama, čini se da sam bio u pravu. Vejder je pokidao. 


Sa bine se povlače det-treš Poljaci a penju se treš metal institucija Švabe. Kreator. Koliko god da volim prvih nekoliko albuma, pa čak i delove "one" eksperimentalne faze, toliko me zadnji albumi ne dotiču. Naravno, to je lična stvar, ne pravilo. Ali u tom smislu, moje viđenje koncerta se ipak baziralo na iščekivanju i povremenoj ludnici. Ruku na srce, i novije pesme benda ispadoše dosta efektne, stvarno, sve je na svom mestu, čak i one koje si se nisu dopale kada sam ih slušao ovako, sa albuma. Čini se da je veći deo publike, a sada govorimo o solidnoj popunjenosti hale, bar donekle delio moje mišljenje. Bend je razumljivo set listu sklopio na ideji da promoviše novija izdanja. Pored novijih stvari, koje su bile melodične i doprinele atmosferi, stari treš metal kultovi poput Fleg of hejt, Pipl of d laj, Vajlent revolušn pa čak i ultrapopularna Fobija prosto su oduvali. Ipak, tri najbolja momenta koncerta su bila: totalno neočekivani Total det, neprevezidjeni standard ludila, Pležr tu kil kojim su završili koncert... i meni pesma u top 3 thrash metal pesama svih vremena - BIIIČREEEJAAAAA!!!! Ceo nastup publika je ispratila energično, sve generacije zajedno, i sve je bilo baš kako treba... ali kad je krenula pomenuta pesma... mislio sam da će biti mrtvih. Kakvo rasturanje krv ti J!. (Thrash metal) klasika nikad ne zastareva. Tačka. 

Ovaj nastup će biti zapamćen i po Miletovoj zbunjenosti odsustvom reakcije publike kada je na binu izneo rumunsku umesto srpske zastave. Čudan momenat, dešava se valjda. Da sumiram, Prvi BGMM fetival u nadam se nizu, prošao je uspešno što se bendova, odziva publike i generalno atmosfere tiče. Hala sportova mi je ostala u tako-tako sećanju što se tiče zvuka, dok je rasveta bila efektna. U celini, svakako uspešna celodnevna manifestacija druženja i glasne i agresivne muzike.

Danilo Trbojević