Cheap Moonshine - Jasna struktura improvizacije (intervju)
Helly Cherry
Neko veče u Kafeu "Pero" popričao sam sa momcima iz stoner benda "Cheap Moonshine". Uz crnu kafu, crno kraft pivo i dosta smeha razgovor sa Milanom Radetom - Pecom, Milošom Tepićem - Mitepom i Nemanjom Drljačom - Krstom se pretvorio u prijatno ćaskanje kao da se odavno znamo. Šta smo to pričali pročitajte u sledećim redovima...
Album od 80 minuta? Jeste li vi normalni? Ko će to da sluša u ovo vreme kad svi negde jure, žure?
PECA: Znaš kako, biću direktan. Jebe nam se. Pravili smo album sami za sebe, svirali smo ono što mi volimo. Te stvari su već jako dugo u nama.
KRSTA: Neke od tih pesama su već dve godine stare. Nismo hteli ništa da izbacujemo, nego smo snimili sve đuture i zato je album ispao toliko dugačak.
MITEP: Ima i onih koje su smišljene neposredno pre studija, a jedna čak i u toku snimanja albuma.
PECA: Ono što je meni bio prioritet je da se snime sve pesme koje imamo, čisto da ih ne zaboravimo. Biće ih još, sigurno, jer mi džemujemo svaku probu i uvek ispadnu dva, tri nova rifa koje možemo da upotrebimo.
Bandcamp? To ste hteli od početka ili niste mogli da nađete izdavača, ili vam je bilo bitno samo da izađe album, da ljudi mogu da ga slušaju?
PECA: Cimanje oko izdavača i oko autorskih prava, procenata, to mi je naporno. Bandcamp pruža tu lagodnost da sve ostaje tebi. Plus je i to što je to vrlo popularna platforma i ne treba nam puno reklame za album. Na kraju krajeva digitalni fajlovi su sve popularniji i muzika se sve češće sluša i otkriva online.
Čini mi se da sam video sliku fizičkog diska. To ste vi sami narezali ili vam je neko profi odradio?
PECA: Sami smo to odradili. Pošto nismo imali promociju albuma u Novom Sadu zamislili smo da za taj koncert odradimo nekih pedesetak diskova koje ćemo prodavati po simboličnoj ceni na ulazu. Pošto nismo baš pri novcima deo toga smo odlučili da odradimo sami. Ostaje nam da odradimo digipack i booklet.
KRSTA: Bilo bi glupo da na promociju dođemo bez ikakvih promotivnih stvari, pa smo razmišljali da odradimo bar neke diskove i majice. Biće to DIY varijanta.
Stoner rock je prilično u trendu u poslednje vreme, ili samo postoji ogroman broj bendova? Koliko ima publike za takav zvuk?
PECA: Kad kažeš popularan, odgovor je da. Proširio se stoner poprilično. Mnogo više ljudi je počelo da se interesuje za takav zvuk. Ali i dalje postoje isti problemi kao i u drugim žanrovima. Publika dođe ili ne dođe, to je već individualno. Neki su lenji da mrdnu iz kuće, neki će pre da popiju dva pića nego da plate ulaznicu za koncert. Nije tu toliko ni cena problem, ni mesto i vreme održavanja. Kad smo krenuli da sviramo, nismo išli na varijantu: “Hajde da sviramo nešto što je popularno”. To je jednostavno nešto što volimo da sviramo, a i da slušamo.
U NS ima još nekoliko bendova sličnog usmerenja, Lednik, Northern Revival, Tentacle Wizard i još par, ali opet svi imaju neku posebnu crtu. Kako biste vi definisali vaš zvuk? Šta to vi svirate?
MITEP: Improvizacija
KRSTA: Jako teško pitanje. Jako veliki deo naše muzike je ustvari improvizacija i to je ono što mi se sviđa dok sviramo.
PECA: U suštini, mi smo jam band. To je osnova. Naravno da mora da postoji neki oblik, neka struktura svake pesme. Na kraju svaka pesma ima svoj početak i kraj. Najvažnije nam je ipak, koliko mi uživamo u svemu tome dok sviramo. Imali smo jako dugo problem da definišemo šta to mi sviramo, jer čak i na ovom albumu imamo stilski dosta različite pesme. Ima tu i desert rock-a, blues-a, ima standardnog stoner doom-a, pa čak i pop-like stvar, jer ima klasičnu strukturu, strofa-refren-solo. Generalno, ako moram već da nas ukalupim, onda ću reći da sviramo stoner doom.
Meni je forma benda kao tria nekako esencija rokenrola. Mnogi moji omiljeni bendovi su trojke. Da li osetite da vam fali još neki član, još neki instrument ili ste vas trojica dovoljni da iskažete sve što čuči u vama?
KRSTA: Imali smo neke ideje o ubacivanju još nekih instrumenata (didžeridu, violina). Čak smo i smislili jednu pesmu sa violinom. Čini nam se da je ispalo ekstra. Ipak, odlično funkcionišemo kao trio, a prednost je to što sva trojica znamo da sviramo sva tri instrumenta. Ne podjednako dobro, ali znamo. Dovoljno da jedni drugima dajemo sugestije i predloge i da možemo i da praktično pokažemo jedni drugima šta to hoćemo.
MITEP: Ispalo je drugačije, svidelo nam se. Imamo u planu slične eksperimente, sigurno.
PECA: Ono što je meni super u formi tria je – što manje ljudi u bendu, manje šansi za nesuglasice. Veća je i šansa da postoji hemija u bendu. Miloš je naš drugi gitarista, pre njega je svirao sa nama Ljubomir Jeftić – Bube, koji nas je napustio kada je prestao da uživa u tome sa nama. Ostali smo u odličnim odnosima sa njim i veoma smo mu zahvalni, s njim smo dosta stvari i smislili, ali se tek sada oseti da su se kockice složile u bendu.
Da li u bendu vlada potpuna demokratija, ili si ti, Peco, ipak malo glavniji od ostalih?
PECA: Ne bih rekao da sam ja glavni, ali to moraš ipak njih da pitaš, haha.
KRSTA: Što se muzike tiče , sva trojica ravnopravno učestvujemo u stvaranju.
PECA: Što se tiče tekstova, većinu pišem ja, ali opet i njih dvojica ih dorađuju. I ostale stvari vezane za bend radimo svi, svako ima poneku obavezu ili zadatak i na kraju sve dođe na svoje.
Album je zvanično izašao krajem septembra, do mene je nekim čudnim putevima došao tek u decembru, ali sam stigao da ga dovoljno preslušam da ga stavim na listu mojih omiljenih izdanja u 2017. godini. Kakve su reakcije na album? Šta kaže feedback?
PECA: Kad smo ga okačili na Bandcamp, već sutra se našao na tri-četiri torrent sajta. Imali smo neke zamerke da je dug album, ali ovo je u suštini, dupli album, samo nismo hteli da ga predstavimo u takvoj formi. Nismo hteli da se cimamo. Neka ide ovako, smislićemo još stvari. I od septembra imamo već par novih pesama, skoro za pola novog albuma. Što se tiče ovog albuma, pojavio se i na YouTube kanalu 666MrDoom, na kom dosta ljudi, uključujući i nas otkriva sličnu muziku. Dosta ljudi nam je poslalo poruke sa pohvalama. Najviše dobrih reakcija stiglo je iz Rusije, tamo je ovakav zvuk prilično popularan. Cifre nam nisu toliko bitne, ali do sada je skinut nekoliko stotina puta što je za nas super. Hajp je bio nekih mesec i po dana i posle toga je broj skidanja opao, ali to je normalno. Ipak ima toliko mnogo bendova i izdanja.
PECA: Znaš kako, biću direktan. Jebe nam se. Pravili smo album sami za sebe, svirali smo ono što mi volimo. Te stvari su već jako dugo u nama.
KRSTA: Neke od tih pesama su već dve godine stare. Nismo hteli ništa da izbacujemo, nego smo snimili sve đuture i zato je album ispao toliko dugačak.
MITEP: Ima i onih koje su smišljene neposredno pre studija, a jedna čak i u toku snimanja albuma.
PECA: Ono što je meni bio prioritet je da se snime sve pesme koje imamo, čisto da ih ne zaboravimo. Biće ih još, sigurno, jer mi džemujemo svaku probu i uvek ispadnu dva, tri nova rifa koje možemo da upotrebimo.
Bandcamp? To ste hteli od početka ili niste mogli da nađete izdavača, ili vam je bilo bitno samo da izađe album, da ljudi mogu da ga slušaju?
PECA: Cimanje oko izdavača i oko autorskih prava, procenata, to mi je naporno. Bandcamp pruža tu lagodnost da sve ostaje tebi. Plus je i to što je to vrlo popularna platforma i ne treba nam puno reklame za album. Na kraju krajeva digitalni fajlovi su sve popularniji i muzika se sve češće sluša i otkriva online.
Čini mi se da sam video sliku fizičkog diska. To ste vi sami narezali ili vam je neko profi odradio?
PECA: Sami smo to odradili. Pošto nismo imali promociju albuma u Novom Sadu zamislili smo da za taj koncert odradimo nekih pedesetak diskova koje ćemo prodavati po simboličnoj ceni na ulazu. Pošto nismo baš pri novcima deo toga smo odlučili da odradimo sami. Ostaje nam da odradimo digipack i booklet.
KRSTA: Bilo bi glupo da na promociju dođemo bez ikakvih promotivnih stvari, pa smo razmišljali da odradimo bar neke diskove i majice. Biće to DIY varijanta.
Stoner rock je prilično u trendu u poslednje vreme, ili samo postoji ogroman broj bendova? Koliko ima publike za takav zvuk?
PECA: Kad kažeš popularan, odgovor je da. Proširio se stoner poprilično. Mnogo više ljudi je počelo da se interesuje za takav zvuk. Ali i dalje postoje isti problemi kao i u drugim žanrovima. Publika dođe ili ne dođe, to je već individualno. Neki su lenji da mrdnu iz kuće, neki će pre da popiju dva pića nego da plate ulaznicu za koncert. Nije tu toliko ni cena problem, ni mesto i vreme održavanja. Kad smo krenuli da sviramo, nismo išli na varijantu: “Hajde da sviramo nešto što je popularno”. To je jednostavno nešto što volimo da sviramo, a i da slušamo.
U NS ima još nekoliko bendova sličnog usmerenja, Lednik, Northern Revival, Tentacle Wizard i još par, ali opet svi imaju neku posebnu crtu. Kako biste vi definisali vaš zvuk? Šta to vi svirate?
MITEP: Improvizacija
KRSTA: Jako teško pitanje. Jako veliki deo naše muzike je ustvari improvizacija i to je ono što mi se sviđa dok sviramo.
PECA: U suštini, mi smo jam band. To je osnova. Naravno da mora da postoji neki oblik, neka struktura svake pesme. Na kraju svaka pesma ima svoj početak i kraj. Najvažnije nam je ipak, koliko mi uživamo u svemu tome dok sviramo. Imali smo jako dugo problem da definišemo šta to mi sviramo, jer čak i na ovom albumu imamo stilski dosta različite pesme. Ima tu i desert rock-a, blues-a, ima standardnog stoner doom-a, pa čak i pop-like stvar, jer ima klasičnu strukturu, strofa-refren-solo. Generalno, ako moram već da nas ukalupim, onda ću reći da sviramo stoner doom.
Meni je forma benda kao tria nekako esencija rokenrola. Mnogi moji omiljeni bendovi su trojke. Da li osetite da vam fali još neki član, još neki instrument ili ste vas trojica dovoljni da iskažete sve što čuči u vama?
KRSTA: Imali smo neke ideje o ubacivanju još nekih instrumenata (didžeridu, violina). Čak smo i smislili jednu pesmu sa violinom. Čini nam se da je ispalo ekstra. Ipak, odlično funkcionišemo kao trio, a prednost je to što sva trojica znamo da sviramo sva tri instrumenta. Ne podjednako dobro, ali znamo. Dovoljno da jedni drugima dajemo sugestije i predloge i da možemo i da praktično pokažemo jedni drugima šta to hoćemo.
MITEP: Ispalo je drugačije, svidelo nam se. Imamo u planu slične eksperimente, sigurno.
PECA: Ono što je meni super u formi tria je – što manje ljudi u bendu, manje šansi za nesuglasice. Veća je i šansa da postoji hemija u bendu. Miloš je naš drugi gitarista, pre njega je svirao sa nama Ljubomir Jeftić – Bube, koji nas je napustio kada je prestao da uživa u tome sa nama. Ostali smo u odličnim odnosima sa njim i veoma smo mu zahvalni, s njim smo dosta stvari i smislili, ali se tek sada oseti da su se kockice složile u bendu.
Da li u bendu vlada potpuna demokratija, ili si ti, Peco, ipak malo glavniji od ostalih?
PECA: Ne bih rekao da sam ja glavni, ali to moraš ipak njih da pitaš, haha.
KRSTA: Što se muzike tiče , sva trojica ravnopravno učestvujemo u stvaranju.
PECA: Što se tiče tekstova, većinu pišem ja, ali opet i njih dvojica ih dorađuju. I ostale stvari vezane za bend radimo svi, svako ima poneku obavezu ili zadatak i na kraju sve dođe na svoje.
Album je zvanično izašao krajem septembra, do mene je nekim čudnim putevima došao tek u decembru, ali sam stigao da ga dovoljno preslušam da ga stavim na listu mojih omiljenih izdanja u 2017. godini. Kakve su reakcije na album? Šta kaže feedback?
PECA: Kad smo ga okačili na Bandcamp, već sutra se našao na tri-četiri torrent sajta. Imali smo neke zamerke da je dug album, ali ovo je u suštini, dupli album, samo nismo hteli da ga predstavimo u takvoj formi. Nismo hteli da se cimamo. Neka ide ovako, smislićemo još stvari. I od septembra imamo već par novih pesama, skoro za pola novog albuma. Što se tiče ovog albuma, pojavio se i na YouTube kanalu 666MrDoom, na kom dosta ljudi, uključujući i nas otkriva sličnu muziku. Dosta ljudi nam je poslalo poruke sa pohvalama. Najviše dobrih reakcija stiglo je iz Rusije, tamo je ovakav zvuk prilično popularan. Cifre nam nisu toliko bitne, ali do sada je skinut nekoliko stotina puta što je za nas super. Hajp je bio nekih mesec i po dana i posle toga je broj skidanja opao, ali to je normalno. Ipak ima toliko mnogo bendova i izdanja.
Stoner je muzika satkana od rifova. Verovatno tako i komponujete pesme, izbacite neki rif, pa ga nadograđujete. Desi li vam se ponekad da prvo napišete tekst, pa posle tražite podlogu za njega?
PECA: Ideju za tekst, da, ali isključivo prvo ide muzika, pa tekst. Nabacamo razne rifove na gomilu, pa onda to oblikujemo. Stoner je žanr gde je bitan groove i gde je muzika bitna. Bitno nam je da nas muzika voza, da drmamo glavama. Instrumental je srž svega. Tekst je tu da ispriča priču, objasni poentu, ali muzika je najbitnija. Svaku probu snimimo, pa posle preslušavamo jer se bojimo da će nam neki dobar rif promaći.
Gledao sam vas pre nekoliko meseci u CK13 kad ste nastupali sa bendovima Cardinal Point i Northern Revival. Tada si bio obučen u mantiju i bio si bosonog. Je li to tvoja standardna uniforma na bini ili je to bila trenutna inspiracija?
PECA: Jedino sam na prvoj svirci uopšte, još sa starim gitaristom, bio normalno obučen, a na svim ostalim sam bio obučen u mantiju. Krenulo je to kao fora i primetili smo da privlači pažnju što je i bio cilj, pa sam nastavio da oblačim mantiju za svaki nastup. Posle sam skontao i da se komfornije osećam u njoj. A to što sam bos, to je neka druga priča, haha.
KRSTA: Nabavio je mantiju, ustvari, za “Noć veštica”, pa smo ga nagovorili na jednoj probi da je obuče. Ostalo je legenda,haha.
WITCHTRICKED, LUCIFER, THE DEVIL INSIDE. Kakvi su vam to nazivi pesama? Vi deco, niste hrišćani? Šalu na stranu, kakav je vaš odnos prema religiji?
PECA: Nek veruje ko u šta hoće. Religijsku tematiku često koristimo u našim pesmama. Zanimljivo nam je. U nekim novim pesmama koristimo termine iz drugih religija i mitologija. U početku smo se brinuli da li će nas prozvati “antihristima” zbog mantije na bini, ali više nas nije briga. Danas ionako nikoga ništa ne može previše da začudi, sve je već viđeno. Možda ponekog starijeg čoveka, ali u principu ne.
KRSTA: Sve je to metafora, neki to kapiraju, neki ne, ali to je već njihov problem. Mi čak ni ne pokušavamo nikog da isprovociramo, sve je u funkciji priče. Svaki tekst može na više načina da se protumači, što nam je i bio cilj.
Tekstovi su svi na engleskom. Da li ste probali da pevate i na maternjem jeziku?
PECA: Nikad ozbiljno. Sprdali smo se na probama, ali smo znali da to neće proći. Ne leži mi u pevanju, naš tvrdi izgovor mi smeta, naslušani smo pesama na engleskom jeziku i ograničavanjem na maternji jezik sužavamo potencijalnu publiku.
KRSTA: Odsvirali smo celu jednu pesmu na jednoj svirci na srpskom jeziku i to je to. Cover od Bekfleš-a – Uuu, mama. Kakva je to bila greška, haha.
Jasno mi je koji su vam muzički uzori i šta je uticalo na vaš zvuk, a šta vam se od muzike posebno dopalo u poslednje vreme? Da li ste kad ste nešto poslušali baš odlepili i rekli : “Ovo je sjajno!“?
KRSTA: Tentacle Wizard! Jedva smo čekali da izađe album. Neverovatan album!
PECA: Znamo se mi i lično i od ranije smo znali neke delove albuma, ali sada kad je gotov, a baš dugo su ga radili, moram da kažem da je fenomenalan.
KRSTA: ELDER, novi album je isto strašno dobar. U svakoj situaciji mi se sviđa. Volim sve njihove albume, ali ovaj je najbolji.
PECA: Uglavnom potražim na YouTube, kanal 666MrDoom-a i tamo nađem svašta dobro. Svideo mi se KYBEROX, prvi njihov EP. Sjajan ženski vokal, ja inače ne znam šta je sa mnom kad čujem ženski vokal u kombinaciji sa stoner/doom žanrom, ja odlepim, haha. Znači, preporučio bih ti tri benda sa odličnim ženskim vokalima – KYBEROX, DEVIL ELECTRIC I ALUNAH. Još su dobri I THE DEVIL'S BLOOD, LEWD FLESH iz Danske, ACID KING. Vrh bendovi i taj ženski vokal unosi dodatnu dozu psihodelije. Eto, takav zvuk preferiram. Okultni, prljavi. A vratim se ja i nazad u sedamdesete, pa slušam recimo POSSESSED, psihodelični bluz bend.
MITEP: U poslednje vreme najčešće slušam psihodelični black metal band ORANSSI PAZUZU, poslednji album je sjajan, poslednji album je sjajan, BLUT AUS NORD takođe.
PECA: SVI slušamo MIMI MERCEDEZ i ovim putem je pozdravljamo, haha!
SVI: Slušamo i trip-hop i stari rokenrol, pop, tehno, disko, svašta…
Peco, ti si rodom iz Rume, kaži mi nešto o trenutnom stanju rumske scene, ako si upućen.
PECA: Nekad je bilo dosta bendova… Od sjajnih bendova tu su: kultni GYMNASTICS, BURNING CIRCLE, NOUS THAW sa kojima smo svirali, PLAMEN ISKONA, POSMRTNA LITURGIJA, VULTURES, ABSINTHE... U Rumi postoji tradicionalan “Koncert Rumskih bendova” i on se održava svake godine već jako dugo. Pre desetak godina u dve večeri je umelo da učestvuje do 20 bendova iz Rume, možeš li to zamisliti? Sada je stanje umrtvljeno, do 2012. ili 2013. je bilo dosta dobro.
Ima li CHEAP MOONSHINE već zakazanih koncerata u skorije vreme?
PECA: Nema zakazanih, ali planiramo da napravimo promociju albuma u Crnoj Kući, to nam je prioritet. Planiramo da dovedemo neke bendove sa strane da sviraju sa nama, čak i iz inostranstva. Uskoro, najverovatnije u martu.
KRSTA: Imamo jako dobru saradnju sa svim tim ljudima tamo pa nećemo da menjamo mesto za promociju. Čim bude gotov promo materijal (diskovi, majice) organizovaćemo promotivni koncert. Bićete pozvani.
Za kraj, kakvi su planovi za dalji rad?
PECA: E da, u planu je izdavanje split singla sa bendom iz Bangladeša koji se zove MOONSHINER, haha. Oni su nas pozvali vrlo brzo posle izdavanja našeg albuma. U pitanju je bend koji gaji sličan zvuk. Ali, o tom-potom…
KRSTA: Drugi album bi mogao da izađe na leto, biće nešto kraći, i neće imati toliko dugačkih pesama, bar kako sada stvari stoje, videćemo… Sad krećemo punom parom, pauzirali smo za praznike, za dva dana krećemo sa probama i to je to.
HVALA vam na razgovoru.
Hvala i vama!
Intervju pripremio Zoran Popnovakov