Priče o spotovima (40): Reperski spotovi

Od kada je repera, od tada je i reperskih ego tripova koji se najbolje primećuju u njihovim spotovima. Možda nije problem u samim reperima, već u njihovom nerazumevanju tradicije u predstavljanju ove muzike kroz video radove. Još od kada se, krajem osamdesetih, ekipa iz Komptona prošetala kroz kraj repujući u kameru kako će da izrokaju sve protivnike, reperi ne mogu da prevaziđu taj kadar u kojem su dobili prostor da pažnja gledalaca bude samo na njima i njihovim rukama kojima mere slogove. I realno, mogao bih da pljujem do besvesti na svaki ovakav neinovativni muzički video, ali ću radije da se osvrnem na pojedinačne spotove koji mi se sviđaju, iako nisu ni za kadar istupili iz onoga što je već urađeno.

Ne mogu da uđem u trag kada je ovaj spot izašao, ali vidi se da je to bilo odavno, momci iz FTP-a izgledaju kao klinci, pa ceo video ima i tu dozu nostalgije za nekvalitetnim snimkom i vremenom kada nisu ni morali da se trude, a već su odskakali svojim fazonom. Osim istorijskog značaja za sam dvojac i publiku koja ga voli, spot je tipična slika iz kraja, ortaka blejača i po koji malo interesantniji momenat, kao onaj motor koji se zaustavlja na jednom točku tačno ispred ekipe (0:08). Iz ove perspektive sve je to smešno, ali ima smisla i ide sa fazonom FTP-a u kojem je dominantna sprdnja na svoj račun i parodijski pristup celoj reperskoj tradiciji. Zato sa vremena na vreme volim da pogledam ovaj video, jer neki kadrovi bude u meni smešnu sentimentalnost koju osećam prema blokovima. „Kakav brate Bruklin brate blok je brate zakon“.  

Neprestano upadam u rasprave oko toga što mislim da je Mimi Mercedez vrhunska reperka, ali ovim spotom bih mogao da objasnim suštinu. Radi se o tome da je Mimi prepoznala u čemu je autentična i oko te priče gradi celokupan fazon. Već od prvih stihova pesme, gde na vrlo eskplicitan način potvrđuje da je svesna koliko je iritantna, radi ono zbog čega ne možete da je ne primetite - ona neprestano provocira. Iako joj je većina spotova treš, kao i većini repera na sceni, u ovom videu ona radi isto što i muški izvođači, ali nekako je to mnogo iritantnije nego inače. Meni je to beskrajno interesantno, jer baš to što neprestano repuje u kameru i taj njen ego trip pokazuju da ima svoje mesto na sceni koja je u prilično mačo gruvu. Kada u takvim uslovima neka devojka repuje kako je mnogo zajebana, dok oko nje sevaju guzice, ne možete da je ne poslušate. Naravno, baš zato što radi isto što i svi reperi pre nje, i njeni spotovi postaju dokaz nemanja svesti o muzičkom videu kao mediju, pa već posle nekoliko „šta, šta“, znate da ste sve već videli.

Da mi je videti jedan reperski spot u kojem neće cimati nekog kera... Ovaj spot je tipičan primer ego manijačke montaže u kojem su izvođači u centru pažnje dok oko njih divlja ekipa. Da li je moguće da su svi u istom fazonu? Ipak, ono što volim kod ovog spota su blokovi, pogotovo u onim početnim kadrovima, pa mi je žao što „Raff Kat Video“ nije iskoristio potencijal takvog prostora da nas potpuno uvede u atmosferu blokova. Ovako smo suočeni sa krupnim kadrovima na pojedince iz Psihoaktiva, pa je potrebna velika tolerancija da se izdrži njihov ego trip. I zaista, nekada mi je baš teško da ih svarim, ali ipak volim ovaj spot, mada je u njemu malo toga što zavređuje pažnju.

Izgleda da ima nečeg zavodljivog u takvim ego fazonima, ali zaista, reperi, mogli biste malo da 'oladite sa takvim spotovima. Makar pokušajte. 

Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".

Andrea Kane