Istinski čudaci i nekonformisti svih vrsta stvarali su tokom 20. veka novu vrstu humora-humora dovedenog do protivurečnosti zdravom razumu, prepunog preterivanja i rafiniranosti, kojem se urnebesno smejemo a da nam često nije baš sasvim jasno čemu se, ni zašto, zapravo smejemo.Od Antologije crnog humora nadrealiste Bretona , iz 1937., preko apsurdnih drama Semjuela Beketa i Ežena Joneska,kratkih priča Danila Harmsa do filmova Luisa Bunjuela i Vudija Alena razvijao se novi vid humora i smeha -kao lud na brašno , jednostavno nazvan - nadrealistični humor.
         Ključno poglavlje u istoriji čudesnog humora predstavljao je tim poznat pod nazivom Monty Python's flying circus , kojeg su činili : John Cleese , Eric Idle, Graham Chapman, Terry Jones, Michael Palin i Terry Gilliam , grupa entuzijasta-zezatora s univerziteta Oxford i Cambridge (samo je Gilliam, tvorac kultnih animacija, bio student koledža u Los Anđelesu). Kraljevski filharmonijski orkestar odlazi u klozet, Vreme razmrdavanja za sove i Kriza identiteta čoveka druge polovine dvadesetog veka - samo su neki od radnih naslova ove otkačene ekipe.

 
...IT’S...

         Priča o pajtonovcima ima svoju predistoriju. Davne 1963. godine student prava sa Kembridža, Džon Kliz, okuplja ekipu istomišljenika u zabavnu trupu The Footlights.Grupi se vremenom priključuju i budući članovi letećeg cirkusa:Ajdl i Čepmen s Kembridža,te Džons i Palin s Oxforda.Upoznavši se sa Klizom u Nju Jorku,zadnji se priključuje Gilijam.Radeći na teatarskim, TV i radio serijama poput: Cambridge circus, We have ways of making you laugh, I am sorry ill read that again i Do not adjust your set, grupa se pročula po iščašenom humoru i van granica Velike Britanije. Svestranost, visokoobrazovanost i izuzetan talenat budućih pajtonovaca veoma brzo su došli do izražaja-parodija, satira,kvalitetna muzika i sjajna gluma već tada trijumfuju nad bezidejnošću i rutinom okoštalih TV šema.
         Stekavši neophodno iskustvo i uigranost,ekipa veoma brzo dolazi u kreativnu autorsku fazu,čiji plodovi će im doneti svetsku slavu i uspeh. Naime,u periodu između 1969. i 1975.godine nastaje antologijski pajtonološki ciklus uvrnutih i sasvim različitih antiskečeva - parodija, smeštenih u četiri serijala od 45 epizoda. Ludilo zvano And now for something completely different počinje da se prvi put emituje na BBC-u famoznog 5. oktobra 1969. godine.
         Pre nego što kažem nešto više o ovom genijalnom serijalu, spomenuo bih dve-tri čudesne povijesne koincidencije. Prva od njih je ta da se na isti dan,  sedam godina ranije ,  dakle 5. oktobra 1962 pojavio prvi singl rock and roll benda The Beatles, liverpulske skupine koja će definitivno obeležiti šezdesete godine (pre svega muzikom, ali i veoma specifičnim smislom za humor) i okrenuti svet i mnoga shvatanja života zauvek naglavačke. Druga od koincidencija sama po sebi je čudo bez presedana- 5.oktobar 2000. u Srbiji. Šta se tog dana zapravo desilo u zemlji Dembeliji, sam Bog zna-revolucija,evolucija ili obična prevara u stilu bespuća povijesne zbilje...odlučite sami. Treća, i za našu priču najbitnija je veza  između istovetnog i istovremenog (5.oktobar 1969.) kreativnog vrhunca genijalnog stripa Alan Ford (žestoke socijalne satire i ništa manje otkačenog brixyjevskog humora) i već pomenutog serijala- bila su to dva dotad nezabeležena trijumfa ludila i pokušaja da se učmali svet prikaže iz sasvim,sasvim različitog ugla-u svakom slučaju veoma uspešno.

         Serijal o nečemu sasvim različitom po formi je predstavljao polučasovni šou humora,satire,animacije,muzike i koječega sve ne,stilski bitno različit od bilo čega do tada viđenog. Antiskečevi u kojima se pajtonovci pojavljuju kao: autori, režiseri, glumci i animatori, scenografi, muzičari, producenti ... i sve ostalo,bili su neviđena parodija društva u kojem su nastali i života uopšte.Pozadinski efekat činila je uparložena i letargična birokratski organizovana TV mreža i država (BBC,Great Britain) u žabokrečini tradicije, idealno tle za uspon novih ideja i parodiju starog. Kao studenti književnosti,prava,istorije i medicine pajtoni su sa ogromnim predznanjem vešto ismevali sve i svakoga, naravno,uvek sa stilom i rafiniranošću.Istorijske ličnosti, političari, kraljevska porodica,umetnici i filozofi,domaćice i radnici, malograđanština i posebno BBC našli su se na udaru ove ingeniozne šeretske ekipe- bio je to do tada neviđeni totalni trijumf humora nad stupidnom uobraziljom tzv.ozbiljnih i uspešnih ljudi.Oduzimajući stvarima nepotrebnu preuzvišenost, pajtonovci su ih svodili na pravu meru.

 
Meaning of life

         Pišući ovaj omaž-tekst,kroz suze smehuljice se prisećam gomile nezaboravnih scena nečeg sasvim različitog , kao i mog prvog susreta sa ovim inteligentnim šeretima:bilo je to davne 1989.godine,zahvaljujući kultnom noćnom programu TV Sarajeva (da, tada se to tako zvalo – nije bilo interneta, kablovske i miliona besmislenih kanala koji emituju glupost i prazninu), a u epizodi koju sam tada gledao pojavljuje se čuveno društvo za zbunjivanje mačaka!). Bio je to pravi šok i čudesna radost (nakon svega u čemu sam do tada uživao kao ljubitelj otkačenog,crnog,apsurdnog,britanskog ili kako se već beše zvaše ta vrsta humora- od stripova poput Alana Forda, preko The Muppet show programa – gospoda sa balkona Waldorf i Statler – dva moćna cinika i moja večna inspiracija, do recimo serija Mućke – Only fools and horses i Alo,Alo, te domaće, sarajevske varijante pajtonovaca - legendarne Top liste nadrealista)... Prisećam se legendarnog Klizovog silly walk ludila, fudbalske utakmice koju igraju filozofi, zatim planinarenja niz ulice Londona, mister Neutrona, niza urnebesnih parodija na smarajuće TV emisije i voditelje BBC–a, smrtonosnog vica koji na ratištu čini čuda, parodije filmova Sema Pekinpoa... niza koji je zaista nepregledan i veoma teško opisiv. Spomenuću  još samo da je neponovljivi ciklus zaživeo i kao film, nešto u stilu best of skečeva.
         Kreativni vrhunac Monti Pajton trupe usledio je sedamdesetih godina 20.veka.Na red je došao niz igranih filmova,a uz njih i knjige,ploče i glumačka ostvarenja kod drugih reditelja. Kultna trilogija ostaće zauvek upamćena,a čine je filmovi:Monti Pajton i sveti Gral(1975.), Brajanovo žitije(1979) i remek delo nadrealizma,totalni filozofski trijumf nečeg sasavim različitog - Smisao života(1983.).Bile su to religiozne i istorijske teme, obrađene iz posebnog filozofsko - pajtonološkog ugla.Bez ikakvog lažnog moralisanja i autocenzure na videlo dana su isplivale mnoge večne istine i nepobitne činjenice propuštene kroz satirični filter otkačene trupe.Niko jednostavno nije pošteđen- svidelo se to nekom ili ne, sve je ogoljeno do granice beskompromisnog humorističnog bola.Potoci suza preplavili su mnoge bioskopske dvorane.
         Narednih godina gledali smo pajtonovce u solo projektima. Kao reditelji, glumci i scenaristi pojavljivali su se u nizu ostvarenja. Pomenimo neke od njih: Brazil, Tačan kao sat, Riba zvana Vanda, Viking Erik, Lavirint, Avanture Barona Minhauzena, Kralj ribara, Fierce animals, Splitting heirs...
         Iako u potonjim ostvarenjima nisu uspeli da se uzdignu do nadrealnog nivoa prvih petnaestak godina stvaralaštva, legenda o njima ostala je neokrnjena .Ono što su ostavili za sobom pomerilo je lavinu  novih nadrealista i okrenulo sliku sveta bar za 360 stepeni.Duh sasvim različitih ostaje i dalje da živi, gledajući na život i svet sa mnogo vedrije strane.
       Zato,dragi moji ljubitelji humora, ne uzimajte uvek u životu sve zdravo za gotovo- uvek postoji NEŠTO SASVIM RAZLIČITO.
   
Dragan Uzelac