Ne ostaviš fanove da petnaest godina čekaju i dobiju sranje već remek delo! Kao jedan od kultnih bendova punk/hardcore scene New York-a Glassjaw se vraćaju albumom ’Material Control’, trećim u njihovoj diskografiji. Proteklu deceniju i po su se pojavila samo tri EP-ja a bend nije bio previše aktivan što zbog drugih projekata ali i zbog zdravstvenih razloga.

Daryl Palumbo i Justin Beck su oformili Glassjaw još 1993. ali nisu se priklonili stilovima koji su tada bili aktuelni već su pokušali nešto drugačije. Sa prvim albumom ’Everything You Ever Wanted to Know About Silence’ na početku 21. veka i zvanično kreće njihova karijera. Pored The Dillinger Escape Plan i Every Time I Die njihova muzika je uticala na mlađe post-hardcore snage kao što su Funeral for a Friend, Night Verses, The Movielife ili Letlive.
Treći albumom ’Material Control’ su se odlično adaptirali na alternative metal sa manje post-hardcore-a po kome su poznati ali su i hrabro zakoračili u noise. Neistreniranom uhu ovo će da zvuči kao Deftones kopija ali to je samo površina ovog materijala. Savršeno mračno i dovoljno žestoko otvaraju izdanje sa „New White Extremity“, prati je fenomenalna „Shira“ u čiju melodiju morate da se zaljubite. „Citizen“ podmuklo podiže nivo i kao da pravi podlogu za sledeću „Golgotha“ koja je jedna od najtežih na ploči. Onda bez upozorenja nas ubacuju u previše mirnu atmosferu sa „Strange Hours“. Posle čudnog instrumentala „Bastille Day“ kreće mračna „Pompeii“ i album dobija novu dimenziju. „Bibleland 6“ je bezobrazno haotična i uznemirujuća. Podsećanje na hardcore sa „Closer“...

Ovo je ozbiljno muziciranje i nije preporučljivo svakome, pogotovu ne onima koji će da tvrde da je kopija čega već. Glassjaw su dokazali da su sa pravom jedan od najznačajnijih bendova na underground sceni. ’Material Control’ je jedan od onih albuma koji će sa svakim novim preslušavanjem samo još bolje da zvuči!

Mike Stankovich