Škrtice (Beograd) + Slonz (Šabac)
Dom omladine Beograda – Sala ’’Amerikana’’
3.11.2017 – 21h

Beogradska supergrupa Škrtice održala je sinoć, 3. novembra, koncertnu promociju svog albuma prvenca identičnog naziva bendu, objavljenog krajem prošle godine za izdavačku kuću Lampshade media. Ova petorka predvođena Canetom je u svojih nešto više od sat i dvadeset minuta repertoara, a pred publikom krcate sale ’’Amerikana’’, beogradskog Doma omladine, na najverodostojniji način uživo upoznala svoje fanove sa pesmama koje se nalaze na albumu prvencu.
 
U ovoj misiji pomogli su im mlađani momci iz šabačkog benda Slonz. Pod ovim imenom bend funkcioniše od 2015. godine. Još uvek nemaju ni jedno izdanje, ali ga najavljuju za 2018. godinu. Na ovogodišnjem Demofestu u Banjaluci osvojili su dve nagrade - za najbolji bend festivala, dok je gitarista Nikola bio najbolji u svojoj branši. Svoj tridesetpetominutni set započeli su pesmom ’’Seks’’ u 21.20. Nakon uvodne numere, gitarista i vokal benda - Nikola, iskoristio je priliku da pozdravi Škrtice i da im se zahvali na pozivu da upravo oni, kao predgrupa, dele binu sa njima. Usledile su numere ’’Neki čovek’’, ’’Moja glava me boli’’ i ’’Lepota je u glavi’’. Svaki završetak pesme publika je pozdravila ogromnim aplauzom, što je i momke iz benda prijatno iznenadilo. ’’U Beogradu’’ i ’’Automobil’’ su izazvale najbolju reakciju, a za poslednju pesmu nastupa odabrali su ’’Sledećeg dana niko nije umro’’. Njihov zvuk bi se mogao opisati kao alternative rock, sa blagim izletima u indie rock, a bogami na momente i u post-punk. Meni lično su se najviše dopali tekstovi, koji su bili i te kako razumljivi. Za sam kraj je Nikola predstavio ostatak benda – na bas gitari Nenad, a za bubnjevima Borivoje Tošić. Zvuk je bio odličan, a bend vidno zadovoljan napustio binu.

Deset minuta čekanja i eto ih. Beogradska supergrupa Škrtice u ulozi promotera sopstvenog albuma prvenca, na sopstvenom koncertu organizovanom u njegovu čast. Bend čine Cane (Partibrejkers) na vokalu i za nalivperom, Boca na bas gitari i Danilo za bubnjevima iz Straight Mickey and The Boyz, Kole iz Velikog Prezira na jednoj i Boris iz Jarbola na drugoj gitari. Ova energična i vesela petorka krenula je u akciju nešto iza 22 časa pesmom ’’Mudrolije’’, a odmah na nju se nadovezao i hit ’’Hit’’. ’’Dobro došli u škrtičnjak’’ uzviknuo je Cane na samom početku večeri.

Sala ’’Amerikana’’ je bila krcata, a publika je uglavnom bila statična. Generalno, muzički derivat Škrtica i nije muzika za pogo ples, a statika je verovatno spoljni prikaz, dok je  unutrašnja dinamika zapravo pravi rezultat muzike koju bend proizvodi. Ipak, jedan fan je od prve do poslednje pesme tu unutrašnju dinamiku manifestovao izuzetnom fizičkom aktivnošću, na početku autarkijom za one-man pogo, da bi kasnije animirao i okolne fanove. ’’Osuđen na život’’ i ’’Sestro’’ su takođe bile deo sinoćnjeg repertoara, iako se nisu našle na listi pesama albuma prvenca. Pred ovu drugu, Cane je u svom šaljivo-provokatorskom maniru poručio publici da niko ne sme da je bije, da bi nakon toga, pre numere ’’Kulise’’, sopstveni bend nazvao ’’Prženim Škrticama’’ aludirajući na toplotu koju je odavala rasveta tik iznad njihovih glava.

’’Dragi nije loše?’’ – upitao je Cane Dragutina Jelića koji je sa svojim bratom Žikom ispratio nastup Škrtica sa balkona sale ’’Amerikana’’, pre nego što su otpočeli ’’Zaborava nema’’, numeru koja se izdvojila kao svojevrsni hit sa albuma, a za koju postoji i video spot. Pored braće iz Yu grupe, koncert su sa galerije pratili još neki znameniti srpski muzičari poput Koje iz Disciplin-e i Miše Aleksića iz Riblje Čorbe. 
 

Dalje su se ređale numere ’’Vreme’’, ’’Moja ljubav je teška’’, ’’Horizonti’’ i ’’Paranormalno’’, sve sa self-titled prvog albuma Škrtica. Interesantna stvar kod benda jeste taj eklektički muzički pristup. Momci su doslovno iz svega što vole i što sviraju pokupili po nešto. Na taj način se muzika Škrtica može opisati kao miks noise i garage rock-a, psihodelije, (post) panka, new wave-a, pa na trenutke i hardcore-a. Da su svesno i namerno to učinili, videlo se i po njihovom pristupu i ponašanju na bini. Doslovno su svi bili mokri već sredinom nastupa, a zajedničko pevanje bekvokala na pojedinim pesmama, gde su se svi članovi benda, osim bubnjara Danila, latili mikrofona, daje jednu posebnu sliku. Za kraj svog nastupa odabrali su završnu numeru albuma, pod nazivom ’’Tik tak’’. Sat vremena dobre svirke i znatne količine znoja.

No, to ipak nije bilo sve od Škrtica. Vratila se ekipa da odsvira još nekoliko numera. Povratak se dogodio pesmom ’’Vazduha’’. ’’Dobili smo *urac od nekog pametnjakovića’’, oglasio se Cane videvši nekog momka u publici kako ih čašćava srednjakom. Pank znak za pank sećanje. Definitivni oproštaj od publike beogradskog Doma omladne desio se uz stihove ’’Tužno groblje, tužno roblje’’. Tokom ove numere se dogodio jedini stage diving večeri, a neki momak iz prvih redova je napisao ’’TUŽNI ROB’’ na mobilnom i poput neke rotirajuće reklame ga okretao ne bi li publika videla šta piše. Atributom ’’škrti’’, Cane je počastio svakog člana benda prilikom predstavljanja i uz zahvalnicu publici, sa ostatkom grupe, napustio stejdž.

Interesantan spoj starog i mladog, školskog i penzijskog, svakog i svake, krenuo je lagano ka izlazu iz ’’Amerikane’’ oko 23.25. Vrlo dobar, energičan, srdačan i pre svega muzički veličanstven prikaz onoga što su Škrtice stvorile svojim debitantskim albumom. Atmosfera je sve vreme išla uzlaznom putanjom i facijalne ekspresije fanova, dok su napuštali salu, govore više od hiljadu reči kojima bih se trudio ovde da ih opišem. A bogami i krcata ’’Amerikana’’ je deskripcija sama po sebi. Možda im ime jeste takvo, ali definitivno nisu štedeli na sebi tokom ovog koncerta. Ko zna, možda će im ovaj nastup biti povod i za promenu imena. Do tada, uživali smo u škrtičnjaku i zaborava neće biti. Definitivno.
 
Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Nemanja Mitrović Timočanin
foto: Dajana Rojek