Dupla recenzija albuma mladih niških projekata R e s t l e s s „Digital Reincarnation“ i Anomija „Uspenje i sunovrat“
Izdavač: LIBRARION Records
Godina: 2017
Žanr: ambient/triphop/r e s t l e s swave // avantgarde, post-industrial

Neverovatna stvar je koliko je teško uticati na ljude da se oprobaju u nečem novom, naročito u muzici. Srećom, tu su i nove generacije, koje nisu opterećene nečim „već odsviranim/oprobanim“, nego se hrabro upuštaju u eksperimentisanje i, reklo bi se, rezultatom koji će svakako podeliti mišljenja. S jedne strane ambijentalni triphop sa patinom osamdesetih (R e s t l e s s), s druge strane drčni i avangardni post-industrial (Anomija) – uskoro i na split-albumu u izdanju LIBRARION Records-a, koji ne preza od toga da ugosti mlade talente i pomogne im da budu neobuzdani i nepokolebljivi u sopstvenim artističkim namerama.
Po prvi put ćete videti 'duplu' recenziju, u vidu sabranih utisaka, napisanih od strane samih aktera, u korist ovog drugog! Patent zadržava priređivač ;-)


R e s t l e s s „Digital Reincarnation“
“Digital Reincarnation” predstavlja prvo otelotvorenje projekta R e s t l e s s, iza koga stoji mladi Mihajlo Kitevski, donoseći sveži triphop/ambient/experimental zvuk. Na početku bih hteo da naglasim da je  album konceptualan, predstavlja neodvojivu celinu i sluša se u jednom dahu. Preslušao sam ga nekoliko puta i nakon ovoga mogu komotno da završim recenziju, jer veći kompliment ne umem da dam, pa ću pokušati, bez preterane hvale, da opišem svoj doživljaj prilikom njegovog slušanja. Iako bi jednostavnost zvuka, minimalistička orkestracija i tehnička perfekcija možda bilo nešto što bi prvo asociralo na Digital Reincarnation, bila bi neoprostiva greška ovaj album nazvati ‘plitkim’, jer on u sebi sadrži ozbiljnost i težinu jednog Kollaps-a (!). Od uvodne trake, gde zvuk kasete stvara utisak slika koje se munjevito menjaju, bivam uvučen u album i njime mirno plovim kroz The Awakening, kao probuđen iz kome spoznajem svet novootkrivenim čulima. Uprkos mnogim skretanjima i zidovima, priča nesmetano teče, preživljavam setnu Incubation Period koja me vodi u košmar, i nešto što smatram kulminacijom albuma - traku Restless Lullaby koja upečatljivo najavljuje skori svršetak albuma na istom mestu gde je i počeo. Ja sam ceo album doživeo kao ciklus, poput Haronovog neumornog putovanja Stiksom, iznova i iznova, praćeno sablasnim zvukom pokvarene kasete.
(Jovan Ristić)

Аномиѣ - Успёнйѣ и Суноврать
Anomija (grč. ἀνομία - bezakonje, nezakonitost, neobuzdanost)
Najveći doprinos terminološkom vaskrsavanju ove reči je doneo vrli Dirkem, moj nekada poznanik, danas dobar prijatelj Jovan pravi svoj prvi muzički opus pod ovim terminom, i samim tim u njemu dovodi do onog nivoa "NE-OPRAŠTANJA". Za nas smrtnike, ovo je još jedno neobično delo koje isključuje pasivno učešće u muzičkoj formi, samim tim već insistira na potpunoj svesnoj koncentraciji. Sama uvertira u delo u najavi govori o ideološkim pobudama o jasnom cilju i zadatku koji dolazi iz sfere tonskog, zatim politike i novih oblika manipulacija masama... Ovaj nivo svesnog stvaralačkog, višeslojnog i dramaticno sakralnog motiva odaje impresiju prevladavanja kanonskh formi i dogmatski odnos spram njih. Lično mogu reći da sam ovaj paprikaš koji je umetnik spremio, doživeo kao "muziku ćutanja", iz prostog razloga što na jedan veoma pobudan način svima nama slušaocima ulazi pod kožu i ostaje dok se ne završi, pak nekima i ne. Prva traka "Hronično osećanje praznine i dosade" naglašava otvaranje poklopca tegle iz kojeg izlazi sav blud i nemoral ovoga sveta. Iskreno, najveći utisak mi je ostavila druga traka "UM" koja na jedan nadrealni način bubnjevima, a tako i synth deonicama očarava nešto što se nije čulo još od kada je čika Švarceneger kao Terminator pobio stotinu ljudi u policijskoj stanici davne '84-te. Treća traka "Sunovrat" počinje nekim veoma neobičnim efektima i semplovima kakve veoma retko susrećemo. To je ono što ovaj opus radi. Suzbija umetničku barijeru i sakuplja duše u svojoj tegli za ajvar. Četvrta, a tako i poslednja traka "Plavno Nedeljno Jutro na Groblju", većini poznata iz singla koji je izbačen nedeljama pre samog albuma, zatvara teglu ajvara i sprema se za zimnicu kakva predstoji. Osnovna odlika ove avangarde jeste naglašak na progresivnom kultu nove i agresivne poruke publikumu.
(Mihajlo Kitevski)