Priče o spotovima (39): Radiohead – No Surprises
Helly Cherry
Reklo bi se da je lako napraviti dobar spot kada si Rejdiohed, ali ako pogledate muzički video za pesmu „No Surprises“, ne možete da ne primetite koliko je sve jednostavno i svedeno, a ipak puno sadržaja, a i ozbiljne tenzije. Ova pesma je objavljena 1998. godine, kao četvrti singl sa njihovog kultnog albuma „OK Computer“ iz 1997. godine, a režiju spota potpisao je Grant Robert Gee.
Reklo bi se da je lako privući pažnju kada si Tom Jork, sa jednim poluzatvorenim okom i drugim koje fiksira posmatrača, gledajući direktno u kameru, ali da nema onog momenta sa uranjanjem u vodu, čak bi i Jork bio neinteresantan. Ovako gledamo kako na tačno 2:00 on zaranja i čitav minut ne diše. Nadam se da nisam jedini koji mu je pravio društvo zadržavajući dim u plućima sve do trećeg minuta. Fascinantno je da je autor spota uspeo da od minimalnog broja elemenata napravi nešto tako upečatljivo, jer taj trenutak kada Jorkovo lice prekrije voda stvarno unosi neku napetost u celu priču, iako se pesma ne menja i lagana vožnja pesme pravi kontrast.
Ne možete da se ne zapitate šta je ono što vidite, gde se nalazi junak spota, odakle voda koja ga prekriva. Meni sve liči na neku sci-fi priču, kao da je u pitanju neki eksperiment, nekakva laboratorija u kojoj se proverava subjektova sposobnost da prati tekst pesme, jer kroz ceo video reči se ispisuju na ekranu kao odjavna špica filma, ali naopako okrenute u odnosu na gledaoca, tako da ih junak spota iščitava u normalnom redu sa leva na desno, kao da je u pitanju neki uvrnuti karaoke. Pretpostavljamo da nosi nekakvu kacigu, nalik na astronautsku, ali ne možemo nikako da budemo sigurni kako i zašto se to dešava. U pozadini su ona neonska svetla i lampice koje se pale i gase, pa u celoj toj minimalističkoj scenografiji sâm gledalac pronalazi mnogo širu priču, mi smo ti koji se saživljavamo sa trenutkom u kojem je junak i pokušavamo da ne budemo iznenađeni, ali nam ne uspeva.
Kopao sam o ovom spotu i našao sam podatak (spojler!) da je čitava scena snimljena kamerom sa većom brzinom, a onda je snimak pušten u sloumoušunu. To je urađeno zarad Jorkove bezbednosti, ali i uprkos tome, režiser svedoči kako se na snimanju mogla primetiti njegova nervoza sa svakim pokušajem. Reklo bi se da je lako snimati ovakve spotove kada si Rejdiohed, ali suština je u originalnoj ideji i vrlo upečatljivom sadržaju koji hipnotiše gledaoca. Možda bismo mogli isto da primenimo i za domaću produkciju ili se previše zanosimo nadama?
Reklo bi se da je lako privući pažnju kada si Tom Jork, sa jednim poluzatvorenim okom i drugim koje fiksira posmatrača, gledajući direktno u kameru, ali da nema onog momenta sa uranjanjem u vodu, čak bi i Jork bio neinteresantan. Ovako gledamo kako na tačno 2:00 on zaranja i čitav minut ne diše. Nadam se da nisam jedini koji mu je pravio društvo zadržavajući dim u plućima sve do trećeg minuta. Fascinantno je da je autor spota uspeo da od minimalnog broja elemenata napravi nešto tako upečatljivo, jer taj trenutak kada Jorkovo lice prekrije voda stvarno unosi neku napetost u celu priču, iako se pesma ne menja i lagana vožnja pesme pravi kontrast.
Ne možete da se ne zapitate šta je ono što vidite, gde se nalazi junak spota, odakle voda koja ga prekriva. Meni sve liči na neku sci-fi priču, kao da je u pitanju neki eksperiment, nekakva laboratorija u kojoj se proverava subjektova sposobnost da prati tekst pesme, jer kroz ceo video reči se ispisuju na ekranu kao odjavna špica filma, ali naopako okrenute u odnosu na gledaoca, tako da ih junak spota iščitava u normalnom redu sa leva na desno, kao da je u pitanju neki uvrnuti karaoke. Pretpostavljamo da nosi nekakvu kacigu, nalik na astronautsku, ali ne možemo nikako da budemo sigurni kako i zašto se to dešava. U pozadini su ona neonska svetla i lampice koje se pale i gase, pa u celoj toj minimalističkoj scenografiji sâm gledalac pronalazi mnogo širu priču, mi smo ti koji se saživljavamo sa trenutkom u kojem je junak i pokušavamo da ne budemo iznenađeni, ali nam ne uspeva.
Kopao sam o ovom spotu i našao sam podatak (spojler!) da je čitava scena snimljena kamerom sa većom brzinom, a onda je snimak pušten u sloumoušunu. To je urađeno zarad Jorkove bezbednosti, ali i uprkos tome, režiser svedoči kako se na snimanju mogla primetiti njegova nervoza sa svakim pokušajem. Reklo bi se da je lako snimati ovakve spotove kada si Rejdiohed, ali suština je u originalnoj ideji i vrlo upečatljivom sadržaju koji hipnotiše gledaoca. Možda bismo mogli isto da primenimo i za domaću produkciju ili se previše zanosimo nadama?
Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".
Andrea Kane