Opštenarodno antifašističko veselje - Ulice protiv fašizma 2017
Helly Cherry
ULICE PROTIV FAŠIZMA #17
Fakofbolan (Pula – Hrvatska), Mašinko (Zagreb – Hrvatska), Bad Habit (Budimpešta – Mađarska), Fiskalni Račun (Bečej), Become As One (Novi Sad)
SKCNS Fabrika – Novi Sad
11.11.2017 – 20 h
Antifašistička Akcija Novog Sada je u subotu, 11. novembra, sedamnaesti put po redu organizovala festival ’’Ulice Protiv Fašizma’’ u svom rodnom gradu i u prostoru koji je dugi niz godina domaćin ove manifestacije – SKCNS Fabrika. Oko dve stotine posetilaca i posetiteljki ovog, iduće godine punoletnog, festivala moglo je da uživa u muziciranju pet bendova koji su svoj stav došli da iskažu upravo u Novom Sadu.
Festival, pored muzičkog programa, prati i onaj edukativni, u vidu tribine, a od ove godine je uvedena još jedna novina. Naime, članovi AFA Novi Sad su rešili da svoje borilačke sposobnosti i veštine podele sa ostalim antifašistima i antifašistkinjama kroz otvoreni trening koji su ove godine prvi put realizovali. U pitanju je bila uvertira za projekat pod nazivom ’’Nema predaje’’, odnosno seminar borilačkih veština (boksa i greplinga) koji za cilj ima podizanje nivoa sportskog duha i fizičke spreme aktivista. Seminar/uvodni trening je otvorio sedamnaeste ’’Ulice’’ od 13 h, dok je od 18 časova počela tribina. Ove godine su nam Igor Jovanović i Igor Šaponja predstavili svoju knjigu ’’Bili smo samo brojevi – Istrani u koncentracijskim logorima u Drugome svjetskom ratu’’ objavljenju 2016. godine u Puli u izdanju Udruge antifašističkih boraca i antifašista grada Pule. Oba događaja su se odigrala u prostorijama SKCNS Fabrike.
Dnevni deo programa je bio besplatan, dok se onaj večernji naplaćivao. S tim u vezi, vrata Fabrike za sve ljubitelje i ljubiteljke gitarskih zvukova koji su i ove godine branili antifašizam, bila su otvorena u 20 časova. Jedna novina u odnosu na prošlu godinu jeste drugačiji raspored unutar prostora. Ove godine bina nije gledala ka ulazu u Fabriku, već obrnuto, a put do plesnog podijuma, znatno manjih dimenzija nego ranije, je vodio pored stejdža. Na početku je moja malenkost bila skeptična po ovom pitanju, međutim, ispostavilo se da je ovakav potez bio pun pogodak.
Bend koji je otvorio ovogodišnje ’’Ulice’’, od 20.30, bio je lokalni Become As One. Nakon nekoliko godina pauze, ova youthcrew petorka se 2017. kambekovala u istom sastavu, i prema utisku od subote, sa istom energijom. U svojih dvadesetak minuta nastupa odsvirali su nekoliko novih, ali i ceo ’’Foundation Crack’’ EP iz 2012. godine. Da se primetiti da je instrumentalno zvuk i dalje na liniji Youth Of Today – Champion, međutim pevanje, posebno glavnog vokaliste Zaviše, jeste poprimilo drastično drugačiji manir od onog sa studijskih snimaka. Dobar deo vokalnog izražaja jeste vrisak, a u tom smeru na momente i bek vokali, gitarista Marka i Jove, plove. Prvo obraćanje benda publici, negde na sredini nastupa, ispratila je Zavišina priča o 9. novembru, Danu borbe protiv fašizma i antisemitizma – zbog koga se ovaj festival upravo i dešava u danima koji ga okružuju, njegovoj važnosti za društvo, ali i o tome da je još bitnije da se ovakvih stvari sećamo svakodnevno i da je zapravo podsećanje borba, kako je naglasio. Publike još uvek nije bilo u zadovoljavajućem broju, ali je ipak njihova, po mom mišljenju, najbolja stvar ’’Foundation Crack’’ zavredila reakciju i najveći aplauz do tada. Zaviša se na kraju još jednom zahvalio publici, organizatorima i mutualnim aplauzom publike i benda, Become As One napustiše binu.
Naredni bend je bio Fiskalni Račun. Domaći bend iz Bečeja, ako mogu tako da ga nazovem. Ova street punk petorka je i prošle godine branila boje domaćina, ali moram da priznam da je ove to bilo na znatno višem nivou. Verovatno je u pitanju onaj prostorni razmeštaj o kome sam govorio na početku. Prostor ispred bine je odgovarao više nekom klupskom i zbog toga je scena upravo takva i bila. Velika koncentracija ljudi, na manjem prostoru doprinela je predobroj atmosferi od prvog takta do poslednjeg tona. Krenulo se odmah žustro numerama ’’Bitke’’, ’’Bol’’ i ’’21220’’, a prvo obraćanje publici, pred obradu pesme ’’Bednik’’ legendarnog kraljevačkog benda Hoću?Neću (gde samo tekst odgovara originalu), vokalista Saša je iskoristio da podseti da su drugi put na bini ’’Ulica’’ i da im je – jebeno drago zbog toga – kako je napomenuo. Pišta, vokal benda Lazarath, je gostovao na idućoj pesmi – premijerno izvedenoj te večeri, a čije ime bi, ako je verovati refrenu, trebalo da glasi ’’Jedno pivo pre spavanja’’. Nakon nje se išlo dalje pesmama ’’Drugačiji’’, ’’Nikad sam’’ i ’’Promašaj’’, dok su za sam kraj ostavljene ’’Naša Stvar’’ (najnovija) i ’’Cretini in azione’’ (najpopularnija). Na ovoj novoj, pretposlednjoj je upaljena i prva baklja večeri, a na poslednjoj se doslovno dvadeset-trideset ljudi naguralo ispred bine ne bi li horski, sa bendom, a neki i otimajući se za mikrofon, otpevali stihove refrena ove numere-zaštitnog znaka benda. Dobra emisija sa bine, dobra recepcija publike i sveukupno jedan od boljih nastupa domaćih snaga koje sam do sada imao prilike da gledam na velikom broju ’’Ulica protiv fašizma’’ koje sam posetio.
A onda bend koji je definisao opšti festivalski utisak i naslov ovog izveštaja. Direktno iz prestonog grada Mađarske - Bad Habit. Reklo bi se da je ska muzika odavno izgubila svoju popularnost i fanove, međutim, ovaj nastup govori sasvim suprotno. Bad Habit postoji od 2013. godine i tek su ove objavili svoj prvi selt-titled LP. Repertoar im se sastojao upravo od ovih pesama, uz poneki izlet u poneku obradu. Grupu predvodi harizmatična pevačica Nori, a instrumentalni ostatak benda čine bubanj, bas gitara, gitara, saksofon, truba i klavijature. Svoj nastup su započeli numerom kojom otvaraju svoj album prvenac ’’Circle of Life’’, a nakon nje je usledila ’’Szívrabló’’, ona kojom ga zatvaraju. Basista Adam je iskoristio najavu pesme ’’Stay Away’’ da objasni kako ona govori o imigrantima kojima mađarske vlasti svojim bodljikavim žicama na granici sa susedima ne dozvoljavaju prelazak iste i da naglasi da od dana kada je pesma napisana (pre jedne godine), do danas se ništa nije promenilo. Dalje se išlo sa numerama ’’Drop Your Chains’’, ’’You Better Know’’, ’’Nagy Buli’’ (obrada starog segedinskog ska benda iz osamdesetih godina prošlog veka), ’’Unshaken’’ i ’’Against You’’. Dok je ova vesela ska sedmorka izvodila svoj performans na bini, doslovno se cela Fabrika gibala. Slika opštenarodnog antifašističkog veselja iz publike je nešto što je zauvek urezalo jedno prelepo sećanje svima koji su se u tim trenucima nalazili u koncertnom prostoru. Neki su se ovim vraćali u detinjstvo, neki su ih prvi put doživljavali, ali defitnitivno niko nije ostao imun na ska zvuke Bad Habit-a. Na listi obrada su se našle još i Rancid-ova ’’I Wanna Riot’’ i od The Specials-a ’’You’re Wondering Now’’, na kojoj je pozitivna atmosfera doživela svoju kulminaciju. Za sam kraj svog seta, koji je stao u vremenski period jednog školskog časa, numera ’’Make Some Noise’’.
U jedanaest časova na binu se penje punk rock senzacija iz Zagreba – Mašinko, drugi put među publikom Novog Sada. Prvi je bio 2015. godine na To Be Punk festivalu, kome je moja malenkost takođe prisustvovala. Tada su bili u celoj, u subotu u krnjoj postavi, bez trećeg gitariste. Ipak, to ih nije sprečilo da kroz repertoar od 12 pesama, u trajanju od 45 minuta, pokidaju. Dalo se primetiti da je dosta ljudi u publici došlo isključivo zbog Mašinka na ’’Ulice’’, ali je suština da je Mašinko u Novi Sad upravo zbog ’’Ulica’’ došao, čime je pokazao svoje svetonazorske pozicije i dao primer ostalim pank bendovima ovakvog zvuka, pogotovu u Srbiji, da se odrede po pitanju pravih civilizacijskih vrednosti. Numera kojom su otvorili svoj nastup bila je ’’Rijetka sprava’’ sa još uvek svežeg split izdanja iz 2016. godine sa Debelim Precjednikom, da bi se nakon poslednjeg, retrospektivno vratili na prvo izdanje pesmom ’’Sretan’’. Imenovanjem Novog Sada za drugi dom napravili su uvertiru za anti-turističku himnu ’’Srkijev san 21’’, posle koje su se zaređali hitovi ’’Oči pune su suzavca’’, ’’Gotova stvar’’ (u originalu - Mikrofonija), ’’Zajedno unatrag’’ i ’’Erupcija sreće’’. Ceo nastup je publika ispratila na jedan verodostojan način klepovanjem, stejdždajvinzima i otimanjem o mikrofon. Recimo, basista benda Fiskalni Račun, Knor, se u par navrata našao, kako na stejdždajvingu, tako i na bini za mikrofonom. Najveći haos izazavala je ’’Dolje na dnu’’, koji se nije ponovio do kraja koncerta. Približni haos je proizvela pesma ’’Kako je Potjeh tražio rakiju’’, kojoj je prethodila ’’Monumentalna’’ sa ’’Majmuna godine’’, kako su Zagrepčani nazvali svoj deo splita sa Debelim Precjednikom. Album se zove ’’Svugdje je dom, ali lijepo je najljepše’’ i upravo odale su bile poslednje dve stvari koje su ovi veseli momci odsvirali. Prva je bila ’’Kad vjetar kaže stani’’, a druga, odnosno poslednja ’’Kad idemo van’’. Između ove dve numere su se još jednom najsrdačnije zahvalili Novom Sadu, Fiskalnom Računu, ljudima u publici i poručili da bi možda trebalo dati otkaz, ne bi li još neki dan ’’izblejali’’ u Neoplanti. Da ih je bilo šest, dao bih im deset za nastup, ovako ću morati onokoliko, koliko ih je bilo na bini.
Bend koji je spustio rampu na ovogodišnje ’’Ulice’’ je jedan od rado viđenih bendova u Novom Sadu. Moja malenkost ih je nekoliko puta gledala uživo, a od toga su makar dva koncerta bila upravo u gradu podno Fruške gore. Pulski sastav Fakofbolan je u pitanju. Deset minuta nakon ponoći su se popeli na binu i kroz svoj repertoar od 15 pesama objasnili zašto su jedan od sinonima panka u Hrvatskoj. Nastup su započeli mojom omiljenom pesmom ’’Pietas Iulia’’ sa albuma ’’Jedini Dokaz’’ iz davne 1998. godine. U publici je bilo ljudi sa svih strana Balkana. Domaći Novosađani i Novosađanke, ljudi iz Beograda, Zrenjanina, Zaječara, Kostolca, Vranja, Bečeja, Bačke Topole, ali i Mađarske, Hrvatske i Makedonije. Upravo ta ekipa iz Makedonije je bila najgrlatija i najsrećnija pojavljivanjem ovih istarskih pankera, te su se neretko mogli videti na bini vršeći uzurpaciju mikrofona. Sa poslednjeg albuma ’’ ...Ako Ne Možeš Napraviti Sam Bar Pokvari Drugome...’’ iz 2013. godine odsvirali su ’’Pametniji Popušta (Historija ili Histerija)’’ i ’’Imati i Nemati (Pravo ≠ Pravda), dok su ostale numere bile, uglavnom, sa albuma ’’Jedini dokaz’’. Upravo sa tog albuma dolazi prva od nekoliko numera u kojoj je ekstaza publike dosegla svoj maksimum – ’’Ulica’’. Ova obrada britanskog oi sastava Cock Sparrer je bila odlična uvertira za potpunu eksploziju emocija i osećanja prouzrokovanom pesmom ’’Neznani junaci’’, jednom od antifašističkih pank himni ovih prostora. Baklja je sevnula u publici, stagediving nije stajao, ljudi su se smenjivali za mikrofonom... Još jedna u nizu pravih slika i prilika ovogodišnjeg festivala. Poslednja pesma večeri bila je ’’Glasnice’’, sa albuma ’’Provincija uzvraća udarac’’ iz 2002. godine. Bar je na kratko ukrala tu titulu. Vratila se instrumentalna sekcija benda ne bi li odsvirali za sam kraj – Gangsta ’95.
U jedan sat nakon ponoći, navučena je zavesa na sedamnaeste ’’Ulice protiv fašizma’’. Ovogodišnji festival nije obilovao ’’svetskim’’ imenima, niti onima koji imaju milionske preglede na youtube-u ili desetine hiljada lajkova na fejsu. Ipak, meni je ovaj jedan od boljih koje sam posetio, a posetio sam ih skoro pola od ukupne brojke. Sva ta energija, skakanje, ples, osmesi i duh antifašizma kojim je odisala Fabrika je nešto što je za nijansu bilo uočljivije u odnosu na nekoliko ranijih ’’Ulica’’. Nadam se da će se ovaj oblik ustaliti i da će i narednih godina, sa ili bez ’’velikih’’ imena, osmeh, veselje i dobra zabava krasiti ovaj događaj. Smrt fašizmu.
txt: Nemanja Mitrović Timočanin
Fakofbolan (Pula – Hrvatska), Mašinko (Zagreb – Hrvatska), Bad Habit (Budimpešta – Mađarska), Fiskalni Račun (Bečej), Become As One (Novi Sad)
SKCNS Fabrika – Novi Sad
11.11.2017 – 20 h
Antifašistička Akcija Novog Sada je u subotu, 11. novembra, sedamnaesti put po redu organizovala festival ’’Ulice Protiv Fašizma’’ u svom rodnom gradu i u prostoru koji je dugi niz godina domaćin ove manifestacije – SKCNS Fabrika. Oko dve stotine posetilaca i posetiteljki ovog, iduće godine punoletnog, festivala moglo je da uživa u muziciranju pet bendova koji su svoj stav došli da iskažu upravo u Novom Sadu.
Festival, pored muzičkog programa, prati i onaj edukativni, u vidu tribine, a od ove godine je uvedena još jedna novina. Naime, članovi AFA Novi Sad su rešili da svoje borilačke sposobnosti i veštine podele sa ostalim antifašistima i antifašistkinjama kroz otvoreni trening koji su ove godine prvi put realizovali. U pitanju je bila uvertira za projekat pod nazivom ’’Nema predaje’’, odnosno seminar borilačkih veština (boksa i greplinga) koji za cilj ima podizanje nivoa sportskog duha i fizičke spreme aktivista. Seminar/uvodni trening je otvorio sedamnaeste ’’Ulice’’ od 13 h, dok je od 18 časova počela tribina. Ove godine su nam Igor Jovanović i Igor Šaponja predstavili svoju knjigu ’’Bili smo samo brojevi – Istrani u koncentracijskim logorima u Drugome svjetskom ratu’’ objavljenju 2016. godine u Puli u izdanju Udruge antifašističkih boraca i antifašista grada Pule. Oba događaja su se odigrala u prostorijama SKCNS Fabrike.
Dnevni deo programa je bio besplatan, dok se onaj večernji naplaćivao. S tim u vezi, vrata Fabrike za sve ljubitelje i ljubiteljke gitarskih zvukova koji su i ove godine branili antifašizam, bila su otvorena u 20 časova. Jedna novina u odnosu na prošlu godinu jeste drugačiji raspored unutar prostora. Ove godine bina nije gledala ka ulazu u Fabriku, već obrnuto, a put do plesnog podijuma, znatno manjih dimenzija nego ranije, je vodio pored stejdža. Na početku je moja malenkost bila skeptična po ovom pitanju, međutim, ispostavilo se da je ovakav potez bio pun pogodak.
Bend koji je otvorio ovogodišnje ’’Ulice’’, od 20.30, bio je lokalni Become As One. Nakon nekoliko godina pauze, ova youthcrew petorka se 2017. kambekovala u istom sastavu, i prema utisku od subote, sa istom energijom. U svojih dvadesetak minuta nastupa odsvirali su nekoliko novih, ali i ceo ’’Foundation Crack’’ EP iz 2012. godine. Da se primetiti da je instrumentalno zvuk i dalje na liniji Youth Of Today – Champion, međutim pevanje, posebno glavnog vokaliste Zaviše, jeste poprimilo drastično drugačiji manir od onog sa studijskih snimaka. Dobar deo vokalnog izražaja jeste vrisak, a u tom smeru na momente i bek vokali, gitarista Marka i Jove, plove. Prvo obraćanje benda publici, negde na sredini nastupa, ispratila je Zavišina priča o 9. novembru, Danu borbe protiv fašizma i antisemitizma – zbog koga se ovaj festival upravo i dešava u danima koji ga okružuju, njegovoj važnosti za društvo, ali i o tome da je još bitnije da se ovakvih stvari sećamo svakodnevno i da je zapravo podsećanje borba, kako je naglasio. Publike još uvek nije bilo u zadovoljavajućem broju, ali je ipak njihova, po mom mišljenju, najbolja stvar ’’Foundation Crack’’ zavredila reakciju i najveći aplauz do tada. Zaviša se na kraju još jednom zahvalio publici, organizatorima i mutualnim aplauzom publike i benda, Become As One napustiše binu.
Naredni bend je bio Fiskalni Račun. Domaći bend iz Bečeja, ako mogu tako da ga nazovem. Ova street punk petorka je i prošle godine branila boje domaćina, ali moram da priznam da je ove to bilo na znatno višem nivou. Verovatno je u pitanju onaj prostorni razmeštaj o kome sam govorio na početku. Prostor ispred bine je odgovarao više nekom klupskom i zbog toga je scena upravo takva i bila. Velika koncentracija ljudi, na manjem prostoru doprinela je predobroj atmosferi od prvog takta do poslednjeg tona. Krenulo se odmah žustro numerama ’’Bitke’’, ’’Bol’’ i ’’21220’’, a prvo obraćanje publici, pred obradu pesme ’’Bednik’’ legendarnog kraljevačkog benda Hoću?Neću (gde samo tekst odgovara originalu), vokalista Saša je iskoristio da podseti da su drugi put na bini ’’Ulica’’ i da im je – jebeno drago zbog toga – kako je napomenuo. Pišta, vokal benda Lazarath, je gostovao na idućoj pesmi – premijerno izvedenoj te večeri, a čije ime bi, ako je verovati refrenu, trebalo da glasi ’’Jedno pivo pre spavanja’’. Nakon nje se išlo dalje pesmama ’’Drugačiji’’, ’’Nikad sam’’ i ’’Promašaj’’, dok su za sam kraj ostavljene ’’Naša Stvar’’ (najnovija) i ’’Cretini in azione’’ (najpopularnija). Na ovoj novoj, pretposlednjoj je upaljena i prva baklja večeri, a na poslednjoj se doslovno dvadeset-trideset ljudi naguralo ispred bine ne bi li horski, sa bendom, a neki i otimajući se za mikrofon, otpevali stihove refrena ove numere-zaštitnog znaka benda. Dobra emisija sa bine, dobra recepcija publike i sveukupno jedan od boljih nastupa domaćih snaga koje sam do sada imao prilike da gledam na velikom broju ’’Ulica protiv fašizma’’ koje sam posetio.
A onda bend koji je definisao opšti festivalski utisak i naslov ovog izveštaja. Direktno iz prestonog grada Mađarske - Bad Habit. Reklo bi se da je ska muzika odavno izgubila svoju popularnost i fanove, međutim, ovaj nastup govori sasvim suprotno. Bad Habit postoji od 2013. godine i tek su ove objavili svoj prvi selt-titled LP. Repertoar im se sastojao upravo od ovih pesama, uz poneki izlet u poneku obradu. Grupu predvodi harizmatična pevačica Nori, a instrumentalni ostatak benda čine bubanj, bas gitara, gitara, saksofon, truba i klavijature. Svoj nastup su započeli numerom kojom otvaraju svoj album prvenac ’’Circle of Life’’, a nakon nje je usledila ’’Szívrabló’’, ona kojom ga zatvaraju. Basista Adam je iskoristio najavu pesme ’’Stay Away’’ da objasni kako ona govori o imigrantima kojima mađarske vlasti svojim bodljikavim žicama na granici sa susedima ne dozvoljavaju prelazak iste i da naglasi da od dana kada je pesma napisana (pre jedne godine), do danas se ništa nije promenilo. Dalje se išlo sa numerama ’’Drop Your Chains’’, ’’You Better Know’’, ’’Nagy Buli’’ (obrada starog segedinskog ska benda iz osamdesetih godina prošlog veka), ’’Unshaken’’ i ’’Against You’’. Dok je ova vesela ska sedmorka izvodila svoj performans na bini, doslovno se cela Fabrika gibala. Slika opštenarodnog antifašističkog veselja iz publike je nešto što je zauvek urezalo jedno prelepo sećanje svima koji su se u tim trenucima nalazili u koncertnom prostoru. Neki su se ovim vraćali u detinjstvo, neki su ih prvi put doživljavali, ali defitnitivno niko nije ostao imun na ska zvuke Bad Habit-a. Na listi obrada su se našle još i Rancid-ova ’’I Wanna Riot’’ i od The Specials-a ’’You’re Wondering Now’’, na kojoj je pozitivna atmosfera doživela svoju kulminaciju. Za sam kraj svog seta, koji je stao u vremenski period jednog školskog časa, numera ’’Make Some Noise’’.
U jedanaest časova na binu se penje punk rock senzacija iz Zagreba – Mašinko, drugi put među publikom Novog Sada. Prvi je bio 2015. godine na To Be Punk festivalu, kome je moja malenkost takođe prisustvovala. Tada su bili u celoj, u subotu u krnjoj postavi, bez trećeg gitariste. Ipak, to ih nije sprečilo da kroz repertoar od 12 pesama, u trajanju od 45 minuta, pokidaju. Dalo se primetiti da je dosta ljudi u publici došlo isključivo zbog Mašinka na ’’Ulice’’, ali je suština da je Mašinko u Novi Sad upravo zbog ’’Ulica’’ došao, čime je pokazao svoje svetonazorske pozicije i dao primer ostalim pank bendovima ovakvog zvuka, pogotovu u Srbiji, da se odrede po pitanju pravih civilizacijskih vrednosti. Numera kojom su otvorili svoj nastup bila je ’’Rijetka sprava’’ sa još uvek svežeg split izdanja iz 2016. godine sa Debelim Precjednikom, da bi se nakon poslednjeg, retrospektivno vratili na prvo izdanje pesmom ’’Sretan’’. Imenovanjem Novog Sada za drugi dom napravili su uvertiru za anti-turističku himnu ’’Srkijev san 21’’, posle koje su se zaređali hitovi ’’Oči pune su suzavca’’, ’’Gotova stvar’’ (u originalu - Mikrofonija), ’’Zajedno unatrag’’ i ’’Erupcija sreće’’. Ceo nastup je publika ispratila na jedan verodostojan način klepovanjem, stejdždajvinzima i otimanjem o mikrofon. Recimo, basista benda Fiskalni Račun, Knor, se u par navrata našao, kako na stejdždajvingu, tako i na bini za mikrofonom. Najveći haos izazavala je ’’Dolje na dnu’’, koji se nije ponovio do kraja koncerta. Približni haos je proizvela pesma ’’Kako je Potjeh tražio rakiju’’, kojoj je prethodila ’’Monumentalna’’ sa ’’Majmuna godine’’, kako su Zagrepčani nazvali svoj deo splita sa Debelim Precjednikom. Album se zove ’’Svugdje je dom, ali lijepo je najljepše’’ i upravo odale su bile poslednje dve stvari koje su ovi veseli momci odsvirali. Prva je bila ’’Kad vjetar kaže stani’’, a druga, odnosno poslednja ’’Kad idemo van’’. Između ove dve numere su se još jednom najsrdačnije zahvalili Novom Sadu, Fiskalnom Računu, ljudima u publici i poručili da bi možda trebalo dati otkaz, ne bi li još neki dan ’’izblejali’’ u Neoplanti. Da ih je bilo šest, dao bih im deset za nastup, ovako ću morati onokoliko, koliko ih je bilo na bini.
Bend koji je spustio rampu na ovogodišnje ’’Ulice’’ je jedan od rado viđenih bendova u Novom Sadu. Moja malenkost ih je nekoliko puta gledala uživo, a od toga su makar dva koncerta bila upravo u gradu podno Fruške gore. Pulski sastav Fakofbolan je u pitanju. Deset minuta nakon ponoći su se popeli na binu i kroz svoj repertoar od 15 pesama objasnili zašto su jedan od sinonima panka u Hrvatskoj. Nastup su započeli mojom omiljenom pesmom ’’Pietas Iulia’’ sa albuma ’’Jedini Dokaz’’ iz davne 1998. godine. U publici je bilo ljudi sa svih strana Balkana. Domaći Novosađani i Novosađanke, ljudi iz Beograda, Zrenjanina, Zaječara, Kostolca, Vranja, Bečeja, Bačke Topole, ali i Mađarske, Hrvatske i Makedonije. Upravo ta ekipa iz Makedonije je bila najgrlatija i najsrećnija pojavljivanjem ovih istarskih pankera, te su se neretko mogli videti na bini vršeći uzurpaciju mikrofona. Sa poslednjeg albuma ’’ ...Ako Ne Možeš Napraviti Sam Bar Pokvari Drugome...’’ iz 2013. godine odsvirali su ’’Pametniji Popušta (Historija ili Histerija)’’ i ’’Imati i Nemati (Pravo ≠ Pravda), dok su ostale numere bile, uglavnom, sa albuma ’’Jedini dokaz’’. Upravo sa tog albuma dolazi prva od nekoliko numera u kojoj je ekstaza publike dosegla svoj maksimum – ’’Ulica’’. Ova obrada britanskog oi sastava Cock Sparrer je bila odlična uvertira za potpunu eksploziju emocija i osećanja prouzrokovanom pesmom ’’Neznani junaci’’, jednom od antifašističkih pank himni ovih prostora. Baklja je sevnula u publici, stagediving nije stajao, ljudi su se smenjivali za mikrofonom... Još jedna u nizu pravih slika i prilika ovogodišnjeg festivala. Poslednja pesma večeri bila je ’’Glasnice’’, sa albuma ’’Provincija uzvraća udarac’’ iz 2002. godine. Bar je na kratko ukrala tu titulu. Vratila se instrumentalna sekcija benda ne bi li odsvirali za sam kraj – Gangsta ’95.
U jedan sat nakon ponoći, navučena je zavesa na sedamnaeste ’’Ulice protiv fašizma’’. Ovogodišnji festival nije obilovao ’’svetskim’’ imenima, niti onima koji imaju milionske preglede na youtube-u ili desetine hiljada lajkova na fejsu. Ipak, meni je ovaj jedan od boljih koje sam posetio, a posetio sam ih skoro pola od ukupne brojke. Sva ta energija, skakanje, ples, osmesi i duh antifašizma kojim je odisala Fabrika je nešto što je za nijansu bilo uočljivije u odnosu na nekoliko ranijih ’’Ulica’’. Nadam se da će se ovaj oblik ustaliti i da će i narednih godina, sa ili bez ’’velikih’’ imena, osmeh, veselje i dobra zabava krasiti ovaj događaj. Smrt fašizmu.
txt: Nemanja Mitrović Timočanin
foto: Milica Milošević