Massimo Savić nastupio u punoj sali Doma Vojske u Nišu
Helly Cherry
 |
| foto: Sibenik.in |
Sinoć je prepunoj sali Doma vojska u Nišu održao koncert Massimo Savić sa svojim bendom, čime je jedan od najprepoznatljivijih vokala bivše Jugoslavije započeo svoju mini turneju po Srbiji. U prostoru u kojem je nebrojano puta do sada nastupao, koncert je započeo pesmom Bilo gdje, nakon koje je usledio kraći pozdravni govor u kojem je istakao da mu je čast i privilegija videti publiku u tolikom broju. Potom su usledile pesme Razlog i Sjaj u tami.
Nakon dužeg vremena, publika je mogla da čuje i pesmu Gracija. Razlog zbog čega je ova pesma bila skrajnuta sa koncerata leži u jednom događaju o kojem je Massimo govorio. Naime, pre nekoliko godina kada je u Ljubljani održao koncert, jedna osoba iz publike mu je prišla i rekla da više neće pevati ovu pesmu na koncertima. Zatečen tim komentarom, Massimo nije mogao da veruje šta čuje. Opreza radi, pesmu je izbegavao na koncertima. Ipak, publika je pesmu stalno tražila i ona se opet našla na repertoaru koncerta.
Potom su usledile pesme Sretan put i Tišina. Kao i na prethodnom koncertu, Massimo je govorio o svom dragom, sada već preminulom, prijatelju Arsenu Dediću i njegovom neiscrpnom talentu opisujući ga kao hodajući enciklopediju muzike. Ovu odu prijatelju upotpunio je njegovom pesmom "Da mogu..." nakon koje su se ređale pesme Kladim se na nas, Ne dam grijehu na tebe, Iz jednog pogleda, Stranac u noći, Indija, Suze nam stale na put, Samo za tvoje oči, Zar više nema nas.
Nastup Massima Savića obeležio je i odličan kontakt sa publikom. Za razliku od prethodnog koncerta, ovog puta je publika bila za nijansu raspevanija. Lični utisak je da sala Doma vojske nije takva da podstiče aktivnost publike, za razliku od npr. Letnje pozornice ili Dvorišta Banovine. Kako god, okupljeni su zdušno pozdravljali svaku pesmu jakim aplauzom. Onaj poslednji naveo je izvođače da izađu na bis u toku kojeg su izvedene pesme Dodirni me slučajno i Krug u žitu. Završnicu koncerta u vidu jedne od najemotivnijih pesama njegove karijere, okupljeni su pozdravili stajaćim ovacijama uz očigledno žaljenje što je koncert završen.
U skoro dva sata intenzivnog i emotivnog nastupa, mogli smo da vidimo Massimove prepoznatljive pokrete ruku koji su ličili na dirigovanje orkestrom doprinoseći time uzvišenosti muzike kao i korake i ples kojima se Massimo, po njegovim rečima, grčevito drži za mladost. Još više, mogli smo da vidimo Massimovu potpunu prepuštenost muzici, uživanje u svakoj noti, stihu i publici. Svaka pesma i nota imali su neki poseban značaj ili asocijaciju i Massimo ih je nesebično delio sa publikom povezujući pesme laganim i zanimljivim uvodima čime je koncert više ličio na emotivnu i bajkovitu priču, upotpunjenu suptilnom igrom svetlosti. Manje-više, repretoar je ličio na onaj koji je Massimo izvodio pre nekih godinu i po dana, upravo u sali Doma vojske.
Koncert će definitivno biti upamćen po savršenom zvuku. Zavodljiv zvuk violine koji je u pojedinim trenucima koncertu dao istočnjačku notu, moćni bubnjevi, bas i udaraljke, topao i nežan zvuk klavijatura koje su na trenutak poprimile elemente džeza odlično su doprineli sveukupnom utisku. Svaki instrument mogao je jasno da se čuje, uravnoteženi tako da niti jedan od njih nije bio prenaglašen čime je postignuta odlična harmonija upotpunjena Massimovim glasom.
Teško je pisanim rečima drugima preneti utiske sa koncerta. Zato je potrebno Massima uživo čuti i doživeti njegovu muziku. I to njegova publika zna. Upravo zato je i koncert zakazan za 22. decembar u Sava Centru rasprodat. Ipak, oni koji baš žele da guživaju u jedinstvenom spoju muzike, glasa i emocije to mogu učiniti na još jednom koncertu kojiu je zakazan za sutradan - u subotu 23. decembra.
Nakon dužeg vremena, publika je mogla da čuje i pesmu Gracija. Razlog zbog čega je ova pesma bila skrajnuta sa koncerata leži u jednom događaju o kojem je Massimo govorio. Naime, pre nekoliko godina kada je u Ljubljani održao koncert, jedna osoba iz publike mu je prišla i rekla da više neće pevati ovu pesmu na koncertima. Zatečen tim komentarom, Massimo nije mogao da veruje šta čuje. Opreza radi, pesmu je izbegavao na koncertima. Ipak, publika je pesmu stalno tražila i ona se opet našla na repertoaru koncerta.
Potom su usledile pesme Sretan put i Tišina. Kao i na prethodnom koncertu, Massimo je govorio o svom dragom, sada već preminulom, prijatelju Arsenu Dediću i njegovom neiscrpnom talentu opisujući ga kao hodajući enciklopediju muzike. Ovu odu prijatelju upotpunio je njegovom pesmom "Da mogu..." nakon koje su se ređale pesme Kladim se na nas, Ne dam grijehu na tebe, Iz jednog pogleda, Stranac u noći, Indija, Suze nam stale na put, Samo za tvoje oči, Zar više nema nas.
Nastup Massima Savića obeležio je i odličan kontakt sa publikom. Za razliku od prethodnog koncerta, ovog puta je publika bila za nijansu raspevanija. Lični utisak je da sala Doma vojske nije takva da podstiče aktivnost publike, za razliku od npr. Letnje pozornice ili Dvorišta Banovine. Kako god, okupljeni su zdušno pozdravljali svaku pesmu jakim aplauzom. Onaj poslednji naveo je izvođače da izađu na bis u toku kojeg su izvedene pesme Dodirni me slučajno i Krug u žitu. Završnicu koncerta u vidu jedne od najemotivnijih pesama njegove karijere, okupljeni su pozdravili stajaćim ovacijama uz očigledno žaljenje što je koncert završen.
U skoro dva sata intenzivnog i emotivnog nastupa, mogli smo da vidimo Massimove prepoznatljive pokrete ruku koji su ličili na dirigovanje orkestrom doprinoseći time uzvišenosti muzike kao i korake i ples kojima se Massimo, po njegovim rečima, grčevito drži za mladost. Još više, mogli smo da vidimo Massimovu potpunu prepuštenost muzici, uživanje u svakoj noti, stihu i publici. Svaka pesma i nota imali su neki poseban značaj ili asocijaciju i Massimo ih je nesebično delio sa publikom povezujući pesme laganim i zanimljivim uvodima čime je koncert više ličio na emotivnu i bajkovitu priču, upotpunjenu suptilnom igrom svetlosti. Manje-više, repretoar je ličio na onaj koji je Massimo izvodio pre nekih godinu i po dana, upravo u sali Doma vojske.
Koncert će definitivno biti upamćen po savršenom zvuku. Zavodljiv zvuk violine koji je u pojedinim trenucima koncertu dao istočnjačku notu, moćni bubnjevi, bas i udaraljke, topao i nežan zvuk klavijatura koje su na trenutak poprimile elemente džeza odlično su doprineli sveukupnom utisku. Svaki instrument mogao je jasno da se čuje, uravnoteženi tako da niti jedan od njih nije bio prenaglašen čime je postignuta odlična harmonija upotpunjena Massimovim glasom.
Teško je pisanim rečima drugima preneti utiske sa koncerta. Zato je potrebno Massima uživo čuti i doživeti njegovu muziku. I to njegova publika zna. Upravo zato je i koncert zakazan za 22. decembar u Sava Centru rasprodat. Ipak, oni koji baš žele da guživaju u jedinstvenom spoju muzike, glasa i emocije to mogu učiniti na još jednom koncertu kojiu je zakazan za sutradan - u subotu 23. decembra.
Redosled pesama:
Bilo gdje
Razlog
Sjaj u tami
Gracija
Sretan put
Tišina
Da mogu
Kladim se na nas
Ne dam grijehu na tebe
Iz jednog pogleda
Stranac u noći
Indija
Suze nam stale na put
Samo za tvoje oči
Zar više nema nas
Dodirni me slučajno
Krug u žitu
Bilo gdje
Razlog
Sjaj u tami
Gracija
Sretan put
Tišina
Da mogu
Kladim se na nas
Ne dam grijehu na tebe
Iz jednog pogleda
Stranac u noći
Indija
Suze nam stale na put
Samo za tvoje oči
Zar više nema nas
Dodirni me slučajno
Krug u žitu