Priče o spotovima (38): Ljubičice – Veliko hvala (i zdravo)
Helly Cherry
Čini mi se da je u poslednje vreme povećan broj spotova u kojima je tekst pesme glavni sadržaj, pa se zato i javila posebna kategorija muzičkih spotova označena kao – „lyric video“. U ovakvim spotovima gledaocu se u tekstualnom vidu prikazuju stihovi pesme, a u njihovoj animaciji je sva suština postupka. Mnogi od njih su, pogotovo na našoj sceni, isprazni i besmisleni, predstavljaju jeftin način da se zadrži pažnja gledalaca, a osim teksta, video nam ne pruža nikakve druge sadržaje, odnosno njihovi autori i dalje ne shvataju kreativnu stranu ovog žanra.
Ipak, javljaju se i izuzeci, a kao dokaz za to ćemo uzeti muzički video za pesmu „Veliko hvala (i zdravo)“ sastava „Ljubičice“, koji potpisuje Milan Igla Subotić. Ovaj spot je primer kako prikazivanje teksta u specifičnom kontekstu može da pojača njegovo značenje, a i da doprinese razumevanju njegovog punog potencijala. Iako verujem da bi svako osetio ironični ton ove pesme, uz ovakav video nema dileme da Ljubičice kritikuju mit koji nam se prikazuje kao istina, mit o velikim radnicima, školovanim stručnjacima i podvižnicima koji ginu zbog nas, ginu za našu svetliju (ljubičastu) budućnost.
Od samog početka spota muzikom se dočarava idilična situacija u kojem su oni junaci, ali hvalospev koji se izriče se sudara sa slikama koje ne možemo da tumačimo drugačije nego kao podsmeh. U siluetama predstavljenih junaka, nažalost, lako prepoznajemo prave likove iz stvarnosti, ali suptilnost sa kojom su oni dočarani daje mogućnost za drugačija tumačenja u budućnosti. Ipak, kada vidite onaj sertifikat na kome igraju pikseli, dok glas peva u slavu njihovom školovanju (1:24), ne možete da se ne setite afere sa doktoratom i njenog glavnog junaka. Tako i u onoj sceni gde je slika nebodera zalepljena poput postera na zid (0:44), znate čije je lice iznad ljubičaste kravate, iako to nije prikazano. Ali podmetnuta žuta patka na stolu jasno poručuje na čijoj su strani tvorci videa.
Vrhunac je obrada političkog spota iz kampanje kojom su nas zračili danima. Evo opet onog brendiranog potpisa i simbola kojim su nas omamljivali, ali priča je drugačija, fantomka na zastavi i „oni što ginu za nas“ na bedžu jasno ubadaju prstom u najveće propuste onih koji su nam tako sigurno prodavali priču. Pitam se da li bi mogli da imaju problema što su tako očigledno iskoristili deo iz njihovog reklamnog spota, dodavši mu svoje stihove (1:08).
Negde na pola pesme dolazi do promene u atmosferi i samom toku priče, pa je to momenat koji spotu daje na značaju, jer video nije samo ironija i podsmevanje nečemu što svi primećujemo, već nam daje i ideju kako sve može da se reši, kako da im kažemo konačno „zdravo“. Ona masa ljudi preko koje se gasi fejd aut televizijske obmane, postaje masa koja stoji pred skupštinom i zahteva promenu. Početak kiše i oluja koja se gomila savršeno prate dinamiku i razvijanje napetosti u ostatku pesme, a time se i pravi ona fina romantičarska paralela između ponašanja prirode i ljudskih odluka, pa se čini da je pobuna naroda podržana besom neba. U tim trenucima vidim i jedine slabosti spota. Tu mislim na one kadrove u kojima vidimo šake koje razmenjuju ljubičaste koverte. Te ruke su previše realistično prikazane i ne idu uz estetiku ostatka spota, pa prosto odskaču od priče i kvare utisak. Mogli su komotno da ono „zdravo“ pod šumovima razvlače duže, ovako su neočekivano podlegli klišeu. Ipak to ne utiče previše na celokupan utisak spota, jer na kraju se ipak javlja neka nada, Ljubičice nam daju mogućnost da makar priželjkujemo taj trenutak kada ćemo se pobuniti i marširati za svoja prava, a sve one siluete će postati ružno sećanje. Uz ovaku muziku možemo da se nadamo boljem vremenu, ali ako stvarno kapiramo šta nam poručuju, moraćemo da uradimo nešto više od nadanja, jer rešenje je da svako uradi ono što je do njega. Ljubičice su napravile spot, a šta smo mi uradili?
Ipak, javljaju se i izuzeci, a kao dokaz za to ćemo uzeti muzički video za pesmu „Veliko hvala (i zdravo)“ sastava „Ljubičice“, koji potpisuje Milan Igla Subotić. Ovaj spot je primer kako prikazivanje teksta u specifičnom kontekstu može da pojača njegovo značenje, a i da doprinese razumevanju njegovog punog potencijala. Iako verujem da bi svako osetio ironični ton ove pesme, uz ovakav video nema dileme da Ljubičice kritikuju mit koji nam se prikazuje kao istina, mit o velikim radnicima, školovanim stručnjacima i podvižnicima koji ginu zbog nas, ginu za našu svetliju (ljubičastu) budućnost.
Od samog početka spota muzikom se dočarava idilična situacija u kojem su oni junaci, ali hvalospev koji se izriče se sudara sa slikama koje ne možemo da tumačimo drugačije nego kao podsmeh. U siluetama predstavljenih junaka, nažalost, lako prepoznajemo prave likove iz stvarnosti, ali suptilnost sa kojom su oni dočarani daje mogućnost za drugačija tumačenja u budućnosti. Ipak, kada vidite onaj sertifikat na kome igraju pikseli, dok glas peva u slavu njihovom školovanju (1:24), ne možete da se ne setite afere sa doktoratom i njenog glavnog junaka. Tako i u onoj sceni gde je slika nebodera zalepljena poput postera na zid (0:44), znate čije je lice iznad ljubičaste kravate, iako to nije prikazano. Ali podmetnuta žuta patka na stolu jasno poručuje na čijoj su strani tvorci videa.
Vrhunac je obrada političkog spota iz kampanje kojom su nas zračili danima. Evo opet onog brendiranog potpisa i simbola kojim su nas omamljivali, ali priča je drugačija, fantomka na zastavi i „oni što ginu za nas“ na bedžu jasno ubadaju prstom u najveće propuste onih koji su nam tako sigurno prodavali priču. Pitam se da li bi mogli da imaju problema što su tako očigledno iskoristili deo iz njihovog reklamnog spota, dodavši mu svoje stihove (1:08).
Negde na pola pesme dolazi do promene u atmosferi i samom toku priče, pa je to momenat koji spotu daje na značaju, jer video nije samo ironija i podsmevanje nečemu što svi primećujemo, već nam daje i ideju kako sve može da se reši, kako da im kažemo konačno „zdravo“. Ona masa ljudi preko koje se gasi fejd aut televizijske obmane, postaje masa koja stoji pred skupštinom i zahteva promenu. Početak kiše i oluja koja se gomila savršeno prate dinamiku i razvijanje napetosti u ostatku pesme, a time se i pravi ona fina romantičarska paralela između ponašanja prirode i ljudskih odluka, pa se čini da je pobuna naroda podržana besom neba. U tim trenucima vidim i jedine slabosti spota. Tu mislim na one kadrove u kojima vidimo šake koje razmenjuju ljubičaste koverte. Te ruke su previše realistično prikazane i ne idu uz estetiku ostatka spota, pa prosto odskaču od priče i kvare utisak. Mogli su komotno da ono „zdravo“ pod šumovima razvlače duže, ovako su neočekivano podlegli klišeu. Ipak to ne utiče previše na celokupan utisak spota, jer na kraju se ipak javlja neka nada, Ljubičice nam daju mogućnost da makar priželjkujemo taj trenutak kada ćemo se pobuniti i marširati za svoja prava, a sve one siluete će postati ružno sećanje. Uz ovaku muziku možemo da se nadamo boljem vremenu, ali ako stvarno kapiramo šta nam poručuju, moraćemo da uradimo nešto više od nadanja, jer rešenje je da svako uradi ono što je do njega. Ljubičice su napravile spot, a šta smo mi uradili?
Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".
Andrea Kane