Zen i prasak novog dana (+ mandolina)
Helly Cherry
Prethodnom prilikom sam recenzirao izdanje U ruku u ruku u ruku, isti duet je u pitanju, ali se ponešto izmenilo, sem što su sazreli, biću Slobodan da iznesem takav sud. Prvo naziv projekta, (izmenavremena), Čkonjević se izgubio u nazivu, kao i blago odstupanje od lirskog hermetizma, koji je u gorepomenutom izdanju bio izražen do te mere da je bio skoro "nečitljiv" (za nas koji smo pesnici, naravno, niie bilo misterije) i instrumentarijum, ukulele+mandolina+gitara, koje u sazvučju veoma lepo pariraju među sobom u beskrajnim kombinacijama.
Praskozorja je kao album ispunio moja očekivanja - smenjuju se pevljive i instrumentalne forme (4 na prema 2), minimalistički pristup u tekstovima, sve je tu. Ovaj put, lirika je za mrvicu "jasnija" i potpomognuta melodijom, ali opet, ostavlja prostor za razumevanje i uživanje u sopstvenom viđenju. Kao što kaže naziv poslednje numere "Polja", tako se ceo album gubi u niskorastinjskim prostranstvima, uz neprimetne ravničarske prizvuke (da ne kažem tamburaške bravure) koje stvara mandolina kapetana Čkonjevića - pošto je poznat po tome da svira sijaset žičanih instrumenata, nisam siguran kad šta tačno svira!
Pored "trve" vojvođanskih ukrasa u harmonijskom sklopu, vrli duet priziva i Simon&Garfunkel + Iron&Wine kombinaciju u nasumičnim momentima, ali terajući po sopstvenoj dinamici i zvuku koji prosto miluje lice, kao što vetar miluje reku u naslovnoj pesmi. Pomenute numere su i moji favoriti, a pesme su same toliko vesele da se mogu slušati u svakom trenu.
Ono što će mnogi zapaziti jeste ponavljanje muzičkih fraza u instrumentalnim numerama, što je i svojstveno ovom dvojcu. Čini se da su one mogle biti malko kraće, ali bi to, s druge strane, i kad se malo udubi u materiju, poništilo meditativni efekat bez kojeg (izmenavremena) i Izneverena očekivanja prosto ne mogu. Sveukupni utisak albuma jeste da uz ovakvu muziku mogu da se očekuju samo svetli počeci, novo pucanje dana i melodija koja neće izneveriti ljubitelje lepog i skladnog zvuka koji daju žice i srca.
Praskozorja je kao album ispunio moja očekivanja - smenjuju se pevljive i instrumentalne forme (4 na prema 2), minimalistički pristup u tekstovima, sve je tu. Ovaj put, lirika je za mrvicu "jasnija" i potpomognuta melodijom, ali opet, ostavlja prostor za razumevanje i uživanje u sopstvenom viđenju. Kao što kaže naziv poslednje numere "Polja", tako se ceo album gubi u niskorastinjskim prostranstvima, uz neprimetne ravničarske prizvuke (da ne kažem tamburaške bravure) koje stvara mandolina kapetana Čkonjevića - pošto je poznat po tome da svira sijaset žičanih instrumenata, nisam siguran kad šta tačno svira!
Pored "trve" vojvođanskih ukrasa u harmonijskom sklopu, vrli duet priziva i Simon&Garfunkel + Iron&Wine kombinaciju u nasumičnim momentima, ali terajući po sopstvenoj dinamici i zvuku koji prosto miluje lice, kao što vetar miluje reku u naslovnoj pesmi. Pomenute numere su i moji favoriti, a pesme su same toliko vesele da se mogu slušati u svakom trenu.
Ono što će mnogi zapaziti jeste ponavljanje muzičkih fraza u instrumentalnim numerama, što je i svojstveno ovom dvojcu. Čini se da su one mogle biti malko kraće, ali bi to, s druge strane, i kad se malo udubi u materiju, poništilo meditativni efekat bez kojeg (izmenavremena) i Izneverena očekivanja prosto ne mogu. Sveukupni utisak albuma jeste da uz ovakvu muziku mogu da se očekuju samo svetli počeci, novo pucanje dana i melodija koja neće izneveriti ljubitelje lepog i skladnog zvuka koji daju žice i srca.