(The) Lesser Men - Bedrooms
Helly Cherry
Ustajem ujutru s bolom u leđima, vršim brzinsko spremanje stana od preksinoćnjeg podgrevanja kombinacije, stavljam kafu i puštam ovaj album. Zapravo i nisam potpuno bio u elementu za isti, sve dok ga nisam čuo. Već posle prve dve pesme zaključujem da je Bedrooms album skoro pa planski snimljen za preslušavanje u kasnim jutrima, dok lupaš jaja o tiganj a glavu o zid. Delovao mi je kao indie-rock, al’ ima tu još nečega, malo prizvuka brit-rocka, čak malo Flojdovske psihodelije i uzorak pankerske gorčine. Ukratko, ovo je naš Muse, s tim što ovi momci mnogo manje urlaju i mnogo su koncizniji u arhitekturi zvuka.
Što se samog snimka tiče, kompletan album zvuči sasvim skromno. Oseti se fina patina neizbalansiranosti miksa, bubanj je blago prigušen, synth nekad doleti u prvi plan, sitne greške na gitarama nisu nepoznanica te se generalno oseti atmosfera žive svirke. Ono što mi se posebno dopada su solo gitarski pasaži koji su potkovani melodičnošću i smislom za dalje građenje kompozicije. Pesme su takve da bi uz sitne korekcije prošle i kao instrumentalne numere jer su vešto građene i vođenje kroz neka pisana i nepisana pravila dobre post-rock numere.
Prepliće se lirska opuštenost i zategnutost, zabrinutost i kajanje, poverenje i izdaja, mada je sve ispevano kroz prizmu melanholičnog raspoloženja, i to ne onog instant koje se javlja pro forme, nego onog koje se razvijalo i raslo dugi niz vremena. Važno je da nema teških reči, jer na kraju sve ispadne koliko-toliko dobro. Da je drugačije, možda bi ova melanholija prerasla u bes, a onda Bedrooms ne bi bio to što jeste – jutarnji podizač duha koji te vraća na kolosek.
Kapiram da ovaj bend zvuči vrhunski uživo, jer ovo što sviraju zaista je primamljivo za svakoga, a ubeđen sam da svojim zvukom uspevaju da vrlo lako pridobiju i onu veliku grupu nesvrstanih slušalaca. Geenger Records i Ammonite Records još jednom isporučuju odličan album u vinilnom, cd i digitalnom formatu koji nose precizno balansiranu dozu melanholije, utehe i dobre energije za nastavak dalje.
Tihomir Škara
Što se samog snimka tiče, kompletan album zvuči sasvim skromno. Oseti se fina patina neizbalansiranosti miksa, bubanj je blago prigušen, synth nekad doleti u prvi plan, sitne greške na gitarama nisu nepoznanica te se generalno oseti atmosfera žive svirke. Ono što mi se posebno dopada su solo gitarski pasaži koji su potkovani melodičnošću i smislom za dalje građenje kompozicije. Pesme su takve da bi uz sitne korekcije prošle i kao instrumentalne numere jer su vešto građene i vođenje kroz neka pisana i nepisana pravila dobre post-rock numere.
Prepliće se lirska opuštenost i zategnutost, zabrinutost i kajanje, poverenje i izdaja, mada je sve ispevano kroz prizmu melanholičnog raspoloženja, i to ne onog instant koje se javlja pro forme, nego onog koje se razvijalo i raslo dugi niz vremena. Važno je da nema teških reči, jer na kraju sve ispadne koliko-toliko dobro. Da je drugačije, možda bi ova melanholija prerasla u bes, a onda Bedrooms ne bi bio to što jeste – jutarnji podizač duha koji te vraća na kolosek.
Kapiram da ovaj bend zvuči vrhunski uživo, jer ovo što sviraju zaista je primamljivo za svakoga, a ubeđen sam da svojim zvukom uspevaju da vrlo lako pridobiju i onu veliku grupu nesvrstanih slušalaca. Geenger Records i Ammonite Records još jednom isporučuju odličan album u vinilnom, cd i digitalnom formatu koji nose precizno balansiranu dozu melanholije, utehe i dobre energije za nastavak dalje.
Tihomir Škara