Priče o spotovima (36): Holographic Human Element – Fragile Existence

Holografik Hjuman Element, bend koji dolazi „od srca“, kako piše na njihovoj fejsbuk stranici, spotom za pesmu „Fragile Existence“ najavio je njihov novi album „Philophobia“. Nedavno se pojavio još jedan video singl sa ovog izdanja, ali nama je muzički video za ovu pesmu znatno interesantniji za priču.

Pre svega zanimljivo je gledati spotove koji su nastali kolažnom tehnikom, koristeći materijal iz dostupnih besplatnih video arhiva. Sa obzirom na to da ovaj bend stvara instrumentalnu muziku, što znači da isključivo tonovima, bez reči, prenose svoje ideje i emocije, video dopunjava ono što muzika želi da kaže, pa je za mene glavno pitanje šta govore ovim spotom. Prvi deo spota sam doživeo vrlo jasno, one duge kadrove u kojima je lepota prirode, smenjuje apokaliptični prikaz velike mašine koja uništava sve čemu smo se divili pre toga. Jasno mi je da je u stvarnosti to samo običan prirodni ciklus u kojem je čovek našao način da uz pomoć mašina što brže obavi određeni posao, ali u ovom spotu taj trenutak je znatno upečatljiviji, mi vidimo samo mašinu, ne vidimo njenog vozača, odnosno čoveka koji njom upravlja, pa je taj sudar sa bezličnom tehnologijom ono što plaši i pocrtava kontrast u odnosu na početak spota i spajanje čovekove ruke sa poljem žita, iskonske ljudske veze sa prirodom.

Zatim sledi nekolicina kadrova koji iznenađuju svojom lepotom, iako je na njima prikazano hard kor zagađenje (1:16) ili destrukcija i rušenje (1:50). Mada je njihova sadržina uznemirujuća, njihova vizuelna privlačnost ipak daje osećaj zadovoljstva. Video odlično prati muziku i vizuelnim elementima prožima emociju koju zvuk izaziva. Oni teški rifovi idu savršeno uz nuklearne dimnjake koji se urušavaju u dimu, to su scene u kojima uživate u krhkosti svega što postoji.

Muzički video postaje malo nemušt i nerazumljiv od polovine, gubi se idejna linija koja je postojala do tad i sadržina malo klizi u kliše. Mislim na onu decu iz Afrike i kadrove u kojima se oni igraju i smeju. Nije mi jasno da li su oni prikazani kao kontrast u odnosu na svet opterećen tehnologijom i razvitkom ili su uzeti kao primer ljudske krhkosti. Takođe su mi nejasni i oni repetativni prikazi interakcije sa virtuelnim svetom i socijalnim mrežama. Čini mi se da su ti elementi ubačeni pomalo plastično, bez neke veze sa celinom, previše van konteksta da bi se shvatila ideja autora, razlog zašto su prikazani. Da li i oni potvrđuju krhkost ljudskog sveta ili su u paraleli sa onom tehnologijom sa početka spota koja uništava prirodu?

Zaista, spot obiluje velikim brojem izuzetno upečatljivih kadrova i zanimljivih montažnih rešenja koji sjajno prate dinamiku pesme, ali je glavna ideja ostala nejasna. Ovaj bend je odavno našao svoj muzički izraz, dokaz za to su kompozicije koje možete da slušate u najrazličitijim situacijama, a svaka je celovita i idejno uobličena; međutim, čini mi se da i dalje traže načine da svoju muziku vizuelno uobliče na pravi način, zbog toga se nadam da će im ova priča, kao i vaši komentari, pomoći za neke buduće spotove.