Für immer punk

Pank nije muzika. Pank je način života. Ove reči se mogu primeniti na njega više nego na bilo koji drugi muzički žanr; osnova tog izraza je subverzija, i na tome se temelji veliki deo identiteta te supkulture; suprotstavljanje autoritetu, dominantnom dobrom ukusu, društvenim normama, etcetera. Od svih potomaka originalnog roka, meni je lično najbliži; poruku i smisao koji leže iza jednog takvog načina života smatram vrednim i bitnim za našu svakodnevnicu. Ovaj tekst predstavlja samo par crtica, par razmišljanja o panku, i svakako mu nedostaje unutrašnje kohezije, ali mislim da je vredan čitanja.

 

Muzički izraz panka je izrazito jednostavan: bubnjevi, gitara i bas gitara čine kompletan bend, pesme su kratke (traju minut-dva), nabijene energijom, a čini ih svega par akorda. Ovakav način sviranja se javio zbog otpora klasičnoj rok muzici sedamdesetih, čiji su sastavni deo složene pesme sa mnogobrojnim instrumentima, gde su koncerti spektakli, a zvezde nedodirljive. Pank revalorizuje svetu jednostavnost originalnog roka i odlazi dublje u underground momenat i lo-fi estetiku; koncerti sada predstavljaju lokalne događaje, a bendovi čine deo ekipe iz kraja. Svako može da osnuje bend, ako misli da ima šta da kaže, a muzika više ne predstavlja samo umetnost, već se mnogo veći značaj pridaje njoj kao mediju za prenošenje poruke.

Ne postoji jedinstvena ideologija panka; on je kao pokret sasvim difuzan i vrlo brzo po nastanku se diferencirao u veliki broj struja, koje su nastavile da neguju svoj pogled na estetiku panka. Ipak, ideje anarhizma duboko su povezane sa pankom, i one se oličavaju u aktivnom otporu dominantnoj kulturi, pomešanim sa idejama klasne borbe, nihilizma i suprotstavljanja vladajućem poretku. Recimo, taj pogled na svet je dosta nalik mom odgovoru na pitanje koje mi je postavljeno "da li ako država ima vladara, treba i porodica da ga ima"; u pitanje sam doveo potrebu postojanja vlasti u državi, a nastavljajući tim način razmišljanja, moglo bi se doći do pitanja da li je država uopšte potrebna. To je pank! Po meni je to mnogo bliže našoj svakodnevnici od, recimo, metala (koga zaista poštujem), pogotovo nekih njegovih grana kao što su viking metal, i slični vidovi eskapizma.

 

Ogroman uticaj pank je imao i na mnoge druge umetnosti, kao što je književnost: recimo, kiberpank (cyberpank) predstavlja SF transcendiran kroz estetiku panka i donosi ogromni odmak od klasične naučne fantastike i njene uloge propagatorstva nauke, razuma i novog doba čovečanstva. Svedoci smo da je era kiberpank u zamiranju: sam otac ovog žanra, Vilijam Gibson, objavio je da mi već živimo u svetu nalik onome osmišljenom u kiberpank delima (skoro organska povezanost ljudi i mašina, sve sfere života kod korporativnom kontrolom, ljudi žive ili u sistemu ili kao autsajderi) i da zato napušta taj žanr; sada je posvećen pisanju visokotehnoloških trilera.

Često se može začuti da je pank mrtav; to je sasvim daleko od istine! Možda više ne stvaraju stari pank bendovi, možda je došlo do promene muzike, ali to je daleko od poraza panka: on živi dok postoje oni koji žive pank i razmišljaju pank; u današnje vreme hiperrealizma i simulakruma više nego ikada je potreban kontrapunkt i otpor veštački stvorenoj uniformnosti. Ne morate slušati pank da bi ste bili pank (znam da će ovo nekima jeretički zvučati): dovoljno je da budete svesni i slobodni.

Pank zauvek!

Miloš Mihailović