Cro-Mags i CBGB reinkarnacija u Novom Sadu
Helly Cherry
CRO-MAGS (Nju Jork – SAD), First Flame (Novi Sad), War Engine (Novi Sad)
SKCNS Fabrika – Novi Sad
29.10.2017 – 20h
SKCNS Fabrika – Novi Sad
29.10.2017 – 20h
 |
| Cro-Mags, foto: Vovka Chudinov |
Nekoliko decenija se čekalo na ovaj događaj i eto ga, dogodio se. U nedelju uveče, 29. oktobra, jeseni 2017. godine, legendarni Cro-Mags iz Nju Jorka, održao je koncert za pamćenje u novosadskoj Fabrici, pred oko pet stotina posetilaca i posetiteljki. Pričalo se mnogo o ovom koncertu, sa velikom radošću i euforijom mu se prilazilo i sve to je na jedan prelep način upakovano i zajedničkim snagama publike i bend(ov)a vozdignuto do krajnjih razmera na sinoćnjem koncertu.
Čast da otvore ovaj spektakl, od 20.30, pripala je novosadskim thrash/hardcore iliti crossover ’’kepecima’’, kako oni sebe vole da nazivaju. Bend War Engine postoji od 2009. godine i iza sebe ima nekoliko izdanja od kojih je najsvežiji album iz ove godine pod nazivom ’’The Verdict’’. Upravo je ovaj album bio kičma njihove set liste. Nastup su otpočeli numerom ’’Memories’’, da bi odmah za njom odsvirali ’’Absence of God’’, koja se izdvojila kao jedna od interesantnijih na albumu. Prostor Fabrike je krenuo polako da se puni, no ipak je još uvek bilo nedovoljno ljudi u publici. Tročlanom novosadskom crossover sastavu to nije smetalo da se, makar, oni na bini super zabave i zabave ono nekoliko ljudi ispred bine, od kojih je jedan momak povremeno krao ’’show’’ svojim ’’mošerskim’’ bravurama. Negde oko numere ’’Brave Enough’’, pevač Dušan je iskoristio priliku da izusti kolika im je čast da budu predgrupa velikom Cro Mags-u i da pozove sve ljude velikog srca da doniraju novac u kutiju za Dečije selo. Na pesmi ’’Betrayal’’ publika je dobila poziv da podigne srednji prst u vis, prema tradiciji, kako rekoše. Međutim, odziv nije bio zadovoljavajući. Bend svoj odnos sa publikom temelji na humoru i neposrednom pristupu, pa je u tom maniru bila i najava za iduću pesmu ’’Stabbed’’, gde je pevač i gitarista Dušan rekao da su mislili da je posvete Flanaganu, bivšem basisti i osnivaču benda Cro-Mags, koji je pre nekoliko godina izbo dvojicu tadašnjih članova benda. Vrlo jasna aluzija. Za sam kraj nastupa izveli su pesmu ’’Game Over’’ , numeru koja ujedno i zatvara njihov goreći album ’’The Verdict’’. Dušanu je pukao kaiš na gitari, pa je celu pesmu odsvirao sa nogom na monitoru, čučeći ili šetajući po bini. Na posletku je zavredio i jedan stagediving, kada je na samom kraju nastupa sišao među publiku. Dobra uvertira.
Čast da otvore ovaj spektakl, od 20.30, pripala je novosadskim thrash/hardcore iliti crossover ’’kepecima’’, kako oni sebe vole da nazivaju. Bend War Engine postoji od 2009. godine i iza sebe ima nekoliko izdanja od kojih je najsvežiji album iz ove godine pod nazivom ’’The Verdict’’. Upravo je ovaj album bio kičma njihove set liste. Nastup su otpočeli numerom ’’Memories’’, da bi odmah za njom odsvirali ’’Absence of God’’, koja se izdvojila kao jedna od interesantnijih na albumu. Prostor Fabrike je krenuo polako da se puni, no ipak je još uvek bilo nedovoljno ljudi u publici. Tročlanom novosadskom crossover sastavu to nije smetalo da se, makar, oni na bini super zabave i zabave ono nekoliko ljudi ispred bine, od kojih je jedan momak povremeno krao ’’show’’ svojim ’’mošerskim’’ bravurama. Negde oko numere ’’Brave Enough’’, pevač Dušan je iskoristio priliku da izusti kolika im je čast da budu predgrupa velikom Cro Mags-u i da pozove sve ljude velikog srca da doniraju novac u kutiju za Dečije selo. Na pesmi ’’Betrayal’’ publika je dobila poziv da podigne srednji prst u vis, prema tradiciji, kako rekoše. Međutim, odziv nije bio zadovoljavajući. Bend svoj odnos sa publikom temelji na humoru i neposrednom pristupu, pa je u tom maniru bila i najava za iduću pesmu ’’Stabbed’’, gde je pevač i gitarista Dušan rekao da su mislili da je posvete Flanaganu, bivšem basisti i osnivaču benda Cro-Mags, koji je pre nekoliko godina izbo dvojicu tadašnjih članova benda. Vrlo jasna aluzija. Za sam kraj nastupa izveli su pesmu ’’Game Over’’ , numeru koja ujedno i zatvara njihov goreći album ’’The Verdict’’. Dušanu je pukao kaiš na gitari, pa je celu pesmu odsvirao sa nogom na monitoru, čučeći ili šetajući po bini. Na posletku je zavredio i jedan stagediving, kada je na samom kraju nastupa sišao među publiku. Dobra uvertira.
 |
| War Engine, foto: Vovka Chudinov |
Drugi bend koji je delio binu sa Cro-Mags bili su takođe Novosađani First Flame. Ovaj bend čine dobro poznate face novosadske hardcore punk scene, a u sadašnjoj hardcore misiji ih predvodi novosadski guru Milomir Gluhajić. Ovaj čovek nema ni jedan loš bend iza sebe. Krenuo je devedesetih sa kultnim novosadskim straight edge bendom Strive For More, nastavio pre nekoliko godina sa Through These Eyes i završio sa aktivnim First Flame bendom. Ovaj sastav iza sebe ima dva izdanja, prvenac ’’Above The Clouds’’ iz 2014. godine i prošlogodišnji ’’Awakening’’, koji, između ostalog, sadrži i numere sa prethodno pomenutog. Nekih dvadeset pet minuta je trebalo da započnu svoj set, a isti je toliko i trajao. Od numera sa trenutnih studijskih izdanja izdvojile su se ’’Footsteps’’ i ’’Affection Forever’’, a od novijih ’’Surrender’’ koju je Milomir posvetio starim facama u publici, a kojih je i te kako bilo, i ’’ Why can't you hear me screaming?’’. Nakon ove potonje se zahvalio Aci Čojsu koji se, prema njegovim rečima, godinama trudio da dovede Cro-Mags u Srbiju i Zgrou i ekipi iz SKCNS-a. Vrlo energičan nastup, koji je okarakterisalo i Milomirovo pojavljivanje na stagedivingu u par momenata svirke, a tokom njihovog nastupa se dogodio i prvi singalong. Još jednom novom numerom su krenuli da navlače zavesu pred početak onoga zbog čega je, sada već puna Fabrika nestrpljivo odbrojavala sekunde do početka, a definitivno povlačenje sa bine usledilo je nakon Milomirove najave nastupa citiranjem završnih stihova kultne pesme Cro Mags-a ’’Hard Times’’.
 |
| First Flame, foto: Vovka Chudinov |
Još nekih dvadesetak minuta se čekalo na ono što su neki ljudi u publici iščekivali celog života. U 22.15 je kucnuo čas i dočekalo se. Verzijom Vendi Karlos uvodnog marša ’’Music for the Funeral of Queen Mary’’, engleskog kompozitora Henri Persela, iz legendarne ekranizacije knjige ’’Paklena pomorandža’’, su izleteli na binu. Cro-Mags. Nakon trideset šest godina postojanja benda, po prvi put u Srbiji.
Krenulo se beskompromisno numerom ’’Worlds Peace’’, na koju se nadovezala ’’Show You No Mercy’’. Publika je doslovno, horski pevala svaki refren i gotovo svaki stih pesama koje su izvodili. Otimanje za mikrofon, jurnjava po bini i skakanje u publiku bili su lajtmotivi prvog nastupa ’’Kromanjonaca’’ u Srbiji. Pevač Džon Džozef Mekgovan i bubnjar Maksvel Maki Džejson su jedini članovi koji su svirali na prvom, kultnom izdanju benda ’’The Age of Quarrel’’ iz 1986. godine. Druga dvojica članova jesu, na gitari Ej Džej Novelo iz nekadašnjeg sastava Leeway i basista čije ime nažalost ne znam, ali je na dostojanstven način zamenio Setarija. Nakon dve brže uvodne numere usledila je nešto sporija ’’Malfunction’’, nakon koje se Džon obratio publici rečima da mu je neizmerno drago da posle trideset i šest godina postojanja benda, po prvi put imaju priliku da zasviraju u Srbiji.
Jedina numera koja nije bila sa ’’The Age of Quarrel’’ bila je ’’Crush The Demoniac’’ sa drugog, meni omiljenog albuma ’’Best Wishes’’, gde je Džon napomenuo da je ova pesma protiv svih političara i da se oni zalažu za mir na Zemlji. Baš pred ovu pesmu Džon je uočio nekog visokog mladića u prvim redovima u majici na kojoj je odštampan omot drugog albuma i poručio mu da je ova pesma za njega i da poštuje što se ovaj pojavio u toj majici, po svoj prilici sarkastično aludirajući na konflikt između njega i ostatka benda sa bivšim basistom Flanaganom. Uvodna reč koja je pratila iduću numeru ’’Street Justice’’ ticala se vremena kada se na njujorškim ulicama nisu mogle videti reklame i prodavnice brendova ’’GAP’’, ’’Starbucks’’ i ostalih i kada je ulična pravda bila jedina moguća pravda za mlade alternativce na asfaltu. Nakon nje ''Seekers of the Truth’’ i moj lični adut ’’Sign of the Times’’, koju je Džon, kako kaže, napisao daleke 1981. godine i ponovo naznačio da oni kao bend donose mir onuda kuda prolaze.
Krenulo se beskompromisno numerom ’’Worlds Peace’’, na koju se nadovezala ’’Show You No Mercy’’. Publika je doslovno, horski pevala svaki refren i gotovo svaki stih pesama koje su izvodili. Otimanje za mikrofon, jurnjava po bini i skakanje u publiku bili su lajtmotivi prvog nastupa ’’Kromanjonaca’’ u Srbiji. Pevač Džon Džozef Mekgovan i bubnjar Maksvel Maki Džejson su jedini članovi koji su svirali na prvom, kultnom izdanju benda ’’The Age of Quarrel’’ iz 1986. godine. Druga dvojica članova jesu, na gitari Ej Džej Novelo iz nekadašnjeg sastava Leeway i basista čije ime nažalost ne znam, ali je na dostojanstven način zamenio Setarija. Nakon dve brže uvodne numere usledila je nešto sporija ’’Malfunction’’, nakon koje se Džon obratio publici rečima da mu je neizmerno drago da posle trideset i šest godina postojanja benda, po prvi put imaju priliku da zasviraju u Srbiji.
Jedina numera koja nije bila sa ’’The Age of Quarrel’’ bila je ’’Crush The Demoniac’’ sa drugog, meni omiljenog albuma ’’Best Wishes’’, gde je Džon napomenuo da je ova pesma protiv svih političara i da se oni zalažu za mir na Zemlji. Baš pred ovu pesmu Džon je uočio nekog visokog mladića u prvim redovima u majici na kojoj je odštampan omot drugog albuma i poručio mu da je ova pesma za njega i da poštuje što se ovaj pojavio u toj majici, po svoj prilici sarkastično aludirajući na konflikt između njega i ostatka benda sa bivšim basistom Flanaganom. Uvodna reč koja je pratila iduću numeru ’’Street Justice’’ ticala se vremena kada se na njujorškim ulicama nisu mogle videti reklame i prodavnice brendova ’’GAP’’, ’’Starbucks’’ i ostalih i kada je ulična pravda bila jedina moguća pravda za mlade alternativce na asfaltu. Nakon nje ''Seekers of the Truth’’ i moj lični adut ’’Sign of the Times’’, koju je Džon, kako kaže, napisao daleke 1981. godine i ponovo naznačio da oni kao bend donose mir onuda kuda prolaze.
 |
| Cro-Mags, foto: Vovka Chudinov |
Da se koreni ne zaboravljaju i da je poštovanje prema pionirima hc zvuka i te kako prisutno pokazali su nam obradama dve numere Bad Brains-a ’’Right Brigade’’ i ’’Attitude’’. Ove dve obrade, uz najveće i dužno poštovanje prema onima koji su kreirali originale, su nekako bile nepotrebne. Ipak je Cro-Mags bend koji ima puno svojih stvari koje može da prikaže publici, pa sam mišljenja da tako uticajan i renomirani bend ne bi trebalo da, ionako kratak repertoar, upotpunjuje obradama. Međutim, ovo je manir koji poseduju već par godina, pa tako ni publiku na novosadskom koncertu nije zaobišao. Najbolja atmosfera na bini, među članovima benda bila je tokom numere ’’It’s the Limit’’, dok je na narednoj ’’Life Of My Own’’ pevač First Flame-a Milomir dao svoj doprinos popevši se na binu ne bi li otpevao deo sa ’’Hare Krishna, Hare Rama’’. Za oproštaj od publike koja se našla na ovom prvom, istorijskom koncertu Cro-Mags sastava u Srbiji, numera ’’Don’t Tread On Me’’.
Bis je usledio već nakon par sekundi jer euforična publika jednostavno nije htela da dozvoli da ostane bez makar jednog povratka na binu ovih velikama. Prva od dve numere bisa, bila je ’’We Gotta Know’’, večni hit benda. Džon je ovu pesmu najavio rečima da je hardcore punk muzika, muzika internacionalnog karaktera, da ne poznaje granice i da smo svi mi zajedno jedna velika internacionalna zajednica. Nakon navoda iz prethodne rečenice, a sa prvim Makijevim udarcima bubnja celokupna Fabrika je doživela do tada najveću ekstazu, a atmosfera je dovedena do vrhunca. Slika je bila takva, da se rehmetli, legendarni njujorški klub CBGB na trenutak reinkarnirao u Fabriku. Svi su poleteli ka bini, sa bine, ka mikrofonu, ka podu, ka plafonu. Nešto što Srbija nije skoro videla na nekom koncertu. Identična priča se ponovila na sledećoj, poslednjoj pesmi ’’Hard Times’’. Bukvalno nije bilo osobe u klubu koja nije pevala ovu pesmu i na svoj način telesnim reakcijama uživala u njoj. Neverovatan finiš za neverovatni koncert. Čekanje se isplatilo, a energije je bilo u količinama, kao da su došli krajem osamdesetih, u cvetu mladosti. Uz obećanje da ćemo se po svoj prilici ponovo sresti, ako ne na istom mestu, onda makar u istoj zemlji, Cro-Mags napustiše binu. Jedina opšta zamerka na nastup, uz gorepomenute obrade Bad Brains-a, jeste činjenica da je njihov set trajao 45 minuta i da je sve već bilo gotovo u 23.00 časa.
No, ipak je ovo jedan od najpozitivnijih koncerata na kojoj se moja malenkost zadesila za sve ove godine praćenja hardcore punk scene. Ni jedan incident, ni jedna omaška, kako organizacije, tako i benda, jeste nešto čime bi se opisao ovaj koncert. Eksplozija zadovoljstva se ocrtavala na svakom licu koje je sinoć imalo prilike da se prikaže ispred benda Cro-Mags. U takvom, pozitivnom stanju uma, duha i tela, ispisana je još jedna stranica hardcore istorije ovog podneblja i overena zlatnim pečatom. Knjiga je na kratko zatvorena, ali će se ova priča prepričavati godinama ili makar do sledećeg, nadamo se, skorijeg viđenja.
Nemanja Mitrović Timočanin
Bis je usledio već nakon par sekundi jer euforična publika jednostavno nije htela da dozvoli da ostane bez makar jednog povratka na binu ovih velikama. Prva od dve numere bisa, bila je ’’We Gotta Know’’, večni hit benda. Džon je ovu pesmu najavio rečima da je hardcore punk muzika, muzika internacionalnog karaktera, da ne poznaje granice i da smo svi mi zajedno jedna velika internacionalna zajednica. Nakon navoda iz prethodne rečenice, a sa prvim Makijevim udarcima bubnja celokupna Fabrika je doživela do tada najveću ekstazu, a atmosfera je dovedena do vrhunca. Slika je bila takva, da se rehmetli, legendarni njujorški klub CBGB na trenutak reinkarnirao u Fabriku. Svi su poleteli ka bini, sa bine, ka mikrofonu, ka podu, ka plafonu. Nešto što Srbija nije skoro videla na nekom koncertu. Identična priča se ponovila na sledećoj, poslednjoj pesmi ’’Hard Times’’. Bukvalno nije bilo osobe u klubu koja nije pevala ovu pesmu i na svoj način telesnim reakcijama uživala u njoj. Neverovatan finiš za neverovatni koncert. Čekanje se isplatilo, a energije je bilo u količinama, kao da su došli krajem osamdesetih, u cvetu mladosti. Uz obećanje da ćemo se po svoj prilici ponovo sresti, ako ne na istom mestu, onda makar u istoj zemlji, Cro-Mags napustiše binu. Jedina opšta zamerka na nastup, uz gorepomenute obrade Bad Brains-a, jeste činjenica da je njihov set trajao 45 minuta i da je sve već bilo gotovo u 23.00 časa.
No, ipak je ovo jedan od najpozitivnijih koncerata na kojoj se moja malenkost zadesila za sve ove godine praćenja hardcore punk scene. Ni jedan incident, ni jedna omaška, kako organizacije, tako i benda, jeste nešto čime bi se opisao ovaj koncert. Eksplozija zadovoljstva se ocrtavala na svakom licu koje je sinoć imalo prilike da se prikaže ispred benda Cro-Mags. U takvom, pozitivnom stanju uma, duha i tela, ispisana je još jedna stranica hardcore istorije ovog podneblja i overena zlatnim pečatom. Knjiga je na kratko zatvorena, ali će se ova priča prepričavati godinama ili makar do sledećeg, nadamo se, skorijeg viđenja.
Nemanja Mitrović Timočanin