Priče o spotovima (34): Artan Lili – Jutro
Helly Cherry
 |
| foto: Srđan Stevanović |
Ne poričem da sam fan ovog benda, već sam pisao o njihovim svirkama, albumu, kao i o spotu za pesmu „Ispod kože“ (taj tekst smo objavili u prošloj sezoni), ali ovaj put imam problem sa spotom za pesmu „Jutro“.
Naravno da sam svestan činjenice da Romana peva ceo tekst unazad, potpuno mi je jasno da je izvesti ovako nešto jako zahtevno i komplikovano i da, slažem se da spot ide dobro uz muziku, video je tripozan, pa pocrtava i taj deo oniričkog u pesmi. Nije problem u tome, Artan Lili od samog početka gradi upečatljivu vizuelnu estetiku i u tome su jako kreativni, a jedan od dokaza je onaj triangl u obliku njihovog logoa na početku spota, taj momenat vrlo originalno variraju iz spota u spot. Činjenica je da nisu oni izmislili ovaj postupak puštanja videa unazad, a to nije novina ni na našoj sceni, još je Ateist Rep u „Godini kulture“ uradio nešto slično, ali je činjenica i da je Artan Lili najbliži savršenstvu u izvedbi ovog trika. I sve je to potpuno u redu, na tom planu nemam apsolutno nikakve zamerke, mada priznajem da nisam preterano oduševljen koreografijom i čitavim sadržajem spota, čini mi se kao da su previše stavili na taj „unazad“ momenat, umesto što su to motivisano spojili sa pesmom. Malo mi je preterano mlataranje rukama i uskakanje u scenu, ali mi se jako sviđa onaj razmazani karmin, dim pljuge i spuštanje glave na rame baš uz prateće stihove o Evropi u plamenu.
Za mene je najveći problem što sam već podlegao njihovim prethodnim spotovima, već su me kupili tom slikom četvorke koja se ludo zajebava u pesmi „Moja stvar“, već sam se navukao na njihov izgled iz „Samo ja“, „Salonca“ i „Sajka“, poverovao sam u sliku koju su mi prodali i sada mi je skoro neprihvatljivo da ih vidim sa novim članom. Sećam se koliko sam bio zgranut kada sam prvi put video „Jutro“. Inače sam zavoleo ovu pesmu još pre izlaska, čuo sam je na nekoliko svirki i toliko sam bio oduševljen kada sam čuo da će objaviti spot da sam ga iščekivao danima. I onda je izašao i sećam se tog trenutka kada sam ga pustio i šokirao se činjenicom da je odjednom od one fantastične četvorke postala neka druga četvorka, za mene ne više tako fantastična i privlačna.
Naravno da razumem ljudske momente, bendovi se raspadaju i sastavljaju, muzičari se udaljavaju jedni od drugih ili nastavljaju saradnju, ne očekujem da mene neko lično obaveštava šta se dešava u njihovim životima, niti me to interesuje, ali problem nastaje kada čitav vizuelni izraz benda zasnivate na pojavi njegovih članova. Tada ti ljudi, ta fizička bića od krvi i mesa, postaju deo virtuelnog sveta i mita koji su gradili o sebi, pa više ne mogu da se toliko ložim na njihove spotove jer je uticaj realnosti jači od onoga što su mi prikazivali kao stvarnost. U tih nekoliko minuta njihovog spota za pesmu „Moja stvar“ ja sam zaista verovao da su to oni, istinski srećni, sa domaćom gandžom u rizli i originalnim viskijem u flaši, i zaista sam verovao u to što mi prikazuju. A onda se umesto jednog čoveka iz priče pojavio drugi lik, drugačiji u svakom pogledu, a ta razlika samo još više iskače zbog boje kose i odeće koju nosi u „Jutru“. I ovde ne pričam o njima kao ljudima, ne poznajem ih i ne zanimaju me, govorim o njima kao likovima koji glume u muzičkom videu.
Što kaže Goribor: „ali problem, problem je u mojoj glavi“. Možda sam ja jedini kojem je zasmetalo to što Artan Lili više nije Artan Lili iz prve priče, onaj čije sam spotove gutao i besomučno gledao tražeći i najsitnije detalje. „Jutro“ mi je previše nalik na „Ako stanemo tu“, samo što imaju novog lika u svojoj četvorci, pa ne samo da mi sve to izgleda kao već viđeno, nego mi i kvari osećanje koje sam imao prema prethodnim radovima. Postoje opasnosti u tome da od vizuelnog identiteta svog benda gradite mit, da publici dajete tu idealnu sliku sebe, jer kada se ona promeni, to je prva naprslina od koje sve može da se raspadne u krhotine. Voleo bih kada bi se Artan Lili malo vratio estetici spotova kakvu su imali u pesmi „Srce“ ili „Džoni“, makar dok se ne naviknemo na ovaj „novi“ Artan ili dok ne zaboravimo da je nekada tu bio neki drugi lik. Ili je možda vreme da provale neki novi fazon i od toga naprave mit za „New Deal“?
Naravno da sam svestan činjenice da Romana peva ceo tekst unazad, potpuno mi je jasno da je izvesti ovako nešto jako zahtevno i komplikovano i da, slažem se da spot ide dobro uz muziku, video je tripozan, pa pocrtava i taj deo oniričkog u pesmi. Nije problem u tome, Artan Lili od samog početka gradi upečatljivu vizuelnu estetiku i u tome su jako kreativni, a jedan od dokaza je onaj triangl u obliku njihovog logoa na početku spota, taj momenat vrlo originalno variraju iz spota u spot. Činjenica je da nisu oni izmislili ovaj postupak puštanja videa unazad, a to nije novina ni na našoj sceni, još je Ateist Rep u „Godini kulture“ uradio nešto slično, ali je činjenica i da je Artan Lili najbliži savršenstvu u izvedbi ovog trika. I sve je to potpuno u redu, na tom planu nemam apsolutno nikakve zamerke, mada priznajem da nisam preterano oduševljen koreografijom i čitavim sadržajem spota, čini mi se kao da su previše stavili na taj „unazad“ momenat, umesto što su to motivisano spojili sa pesmom. Malo mi je preterano mlataranje rukama i uskakanje u scenu, ali mi se jako sviđa onaj razmazani karmin, dim pljuge i spuštanje glave na rame baš uz prateće stihove o Evropi u plamenu.
Za mene je najveći problem što sam već podlegao njihovim prethodnim spotovima, već su me kupili tom slikom četvorke koja se ludo zajebava u pesmi „Moja stvar“, već sam se navukao na njihov izgled iz „Samo ja“, „Salonca“ i „Sajka“, poverovao sam u sliku koju su mi prodali i sada mi je skoro neprihvatljivo da ih vidim sa novim članom. Sećam se koliko sam bio zgranut kada sam prvi put video „Jutro“. Inače sam zavoleo ovu pesmu još pre izlaska, čuo sam je na nekoliko svirki i toliko sam bio oduševljen kada sam čuo da će objaviti spot da sam ga iščekivao danima. I onda je izašao i sećam se tog trenutka kada sam ga pustio i šokirao se činjenicom da je odjednom od one fantastične četvorke postala neka druga četvorka, za mene ne više tako fantastična i privlačna.
Naravno da razumem ljudske momente, bendovi se raspadaju i sastavljaju, muzičari se udaljavaju jedni od drugih ili nastavljaju saradnju, ne očekujem da mene neko lično obaveštava šta se dešava u njihovim životima, niti me to interesuje, ali problem nastaje kada čitav vizuelni izraz benda zasnivate na pojavi njegovih članova. Tada ti ljudi, ta fizička bića od krvi i mesa, postaju deo virtuelnog sveta i mita koji su gradili o sebi, pa više ne mogu da se toliko ložim na njihove spotove jer je uticaj realnosti jači od onoga što su mi prikazivali kao stvarnost. U tih nekoliko minuta njihovog spota za pesmu „Moja stvar“ ja sam zaista verovao da su to oni, istinski srećni, sa domaćom gandžom u rizli i originalnim viskijem u flaši, i zaista sam verovao u to što mi prikazuju. A onda se umesto jednog čoveka iz priče pojavio drugi lik, drugačiji u svakom pogledu, a ta razlika samo još više iskače zbog boje kose i odeće koju nosi u „Jutru“. I ovde ne pričam o njima kao ljudima, ne poznajem ih i ne zanimaju me, govorim o njima kao likovima koji glume u muzičkom videu.
Što kaže Goribor: „ali problem, problem je u mojoj glavi“. Možda sam ja jedini kojem je zasmetalo to što Artan Lili više nije Artan Lili iz prve priče, onaj čije sam spotove gutao i besomučno gledao tražeći i najsitnije detalje. „Jutro“ mi je previše nalik na „Ako stanemo tu“, samo što imaju novog lika u svojoj četvorci, pa ne samo da mi sve to izgleda kao već viđeno, nego mi i kvari osećanje koje sam imao prema prethodnim radovima. Postoje opasnosti u tome da od vizuelnog identiteta svog benda gradite mit, da publici dajete tu idealnu sliku sebe, jer kada se ona promeni, to je prva naprslina od koje sve može da se raspadne u krhotine. Voleo bih kada bi se Artan Lili malo vratio estetici spotova kakvu su imali u pesmi „Srce“ ili „Džoni“, makar dok se ne naviknemo na ovaj „novi“ Artan ili dok ne zaboravimo da je nekada tu bio neki drugi lik. Ili je možda vreme da provale neki novi fazon i od toga naprave mit za „New Deal“?
Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".
Andrea Kane