U svetu američkog superherojskog stripa jedna od najunosnijih grana jesu krosoveri između različitih junaka, pa i čitavih skupina, koji često eskaliraju u pangalaktičke sukobe. Kada kažemo „najunosniji“, mislimo pre svega na finansijsku isplativost za izdavača. Veliki događaji – velika publika. Još kad se tome doda da u savremenom kanonu krosovera, koji po pravilu ima jedan noseći mini-serijal od 4-7 mesečnih izdanja, svaki se junak grana u posebnim sveščicama obrađenim u njihovim edicijama. Podzapleti unutar podzapleta, spinof pričice bez kojih se i može, ali ih nijedan kolekcionar koji drži do sebe neće propustiti. Tako broj sveščica koje treba kupiti narasta do nekoliko desetina, uz neizostavna omnibus izdanja u godinama koje slede. 

Sasvim je razumljivo da se tako poslednjih godina Marvel i DC nadmeću u broju i obimu krosovera, što neminovno vodi banalizaciji i razvodnjavanju sadržaja, ali i zasićenju tržišta. U neka bolja vremena krosoveri su značili nešto stvarno posebno u narativnom i grafičkom smislu, poput festivala na kome se mogu susresti najvoljeniji likovi u epskom klinču. Anihilacija je najbolji primer toga.
Vratimo se još korak unazad. 

Prvi Marvelov krosover, kada je ovaj izdavač još bio poznat pod drugim imenom Tajmli, bio je Namor vs Human Torch iz 1940. godine, u sam osvit superherojske epohe u stripu poznatom i kao „zlatno doba“. Drugi je usledio tek šest godina kasnije – All-Winners Squad – i bio je ideja iz koje će se decenijama kasnije izroditi Osvetnici. Tim iz 1946. je okupljao tada poznate Marvel/Tajmli junake. 

Modernija doba donose modernije teme, pa krosoveri iz „srebrnog doba“ počev od 60-ih donose veću količinu interstelarnih pretnji za Zemlju. Tako je Venčanje Rida Ričardsa i Suzan Storm iz 1965. pretvoreno u noćnu moru za svaku mladu, Kriji i Skrulovi su ratovali 1971. u, jelte, Ratu Krija i Skrulova, svi su ratovali protiv svih u Tajnim ratovima iz 1984, a Rukavicom beskraja Tanos je zamalo okončao univerzum 1991. godine (Čarobna knjiga, „The Best of Marvel“ 8-9). Prelaskom na dvehiljadite, ubrzavaju se i nadovezuju krosoveri. Stvari su još na čvrstim nogama kada 2006. na scenu stupaju Anihilacija i Građanski rat. Dugogodišnja narativna uvežbanost i solidna crtačka postava su od te epohe napravili spektakl. Građanski rat je ukrstio zemaljske superheroje u borbi za nadmoć, odnosno u za/protiv klinč o registraciji osoba sa moćima. S druge strane, Anihilacija je u fokus uzela takozvani „kosmički“ Marvel.

Najbolji način za opisivanje krosovera Anihilacija (Annihilation) jeste svemirska hard rok opera. Uspešnost ovog događaja je pojačan dobrom karakterizacijom kako junaka tako i antagonista. Na prvo prelistavanje se urezuje sveprisutna borba u maniru tipičnom za superherojski strip. Eksplozije za eksplozijama, teatralne poze, opet eksplozije – ovaj put svemirskih brodova – tu i tamo promiče krv. Sve što bismo mogli očekivati i na filmskom platnu novije Marvel/Dizni produkcije, uz jedan izuzetak: očaravajuća prednost stripa kao medija jeste što ne pati od produkcijskih ograničenja. Jedina barijera je mašta autora. Dok je za film potrebno uložiti milione dolara u učešće jednog lika, za strip je potreban jedan klim urednikove glave, i nekoliko poteza olovkom. Potom tuš, digitalni kolor, i eto novog junaka. Ili negativca. Potrebne su nove vanzemaljske rase? Nema problema, evo armade brodova. A mašte ovde nije manjkalo. Broj prikazanih likova se meri u stotinama: Draks, Piter Kvil / Gospodar zvezda, Gamora, Galaktus, Tanos, Vatrovil, Srebrni letač, Ronan Tužilac, Pajbok, Korpus Nova...

Kit Gifen, scenarista Anihilacije, izgleda je imao samo jedno ograničenje: držati se dalje od Zemlje koliko je god moguće. Na njoj besni Građanski rat superheroja u realizaciji Marka Milara, kome je na poslednjem mestu trebala armada svemirskih brodova na nebu da osujeti zaplet. I Gifen je to poštovao. Jedini deo Anihilacije koji se tiče Zemlje je uvodno četvorodelno poglavlje Draks Razarač, u kome se radnja većim delom odvija u od boga zaboravljenom mestašcetu na Aljasci. Ostatak sage je smešten među dalekim zvezdama, na jezikolomnim planetama Korpusa Nova, svemira Krija i Skrulova itd. 

Tri toma edicije Čarobne knjige „The Best of Marvel“ (13-15) posvećene Anihilaciji obuhvataju Draks Razarač 1-4, Anihilacija: Nova 1-4, Anihilacija Srebrni letač 1-4, Anihilacija: Superskrul 1-4, Anihilacija: Ronan 1-4, Anihilacija: Prolog i Anihilacija 1-6. Ovaj poslednji je, naravno, noseći serijal, dok su ostale razgranate priče tu zarad potpune slike krosovera. Da li je potrebno čitati sve tri knjige? Da, bez daljih komentara. Raskošnost pangalaktičke borbe u Anihilaciji moguće je sagledati samo kroz prizmu razložnosti svakog poglavlja. Kako inače shvatiti kompromise, postupke i odricanja glavnih likova, ako se ne vidi njihova potpuna dekonstrukcija unutar pojedinačnih poglavlja. 


Anihilus, gospodar Negativne zone, univerzuma antimaterije naspram našeg, provaljuje na ovu stranu sa neshvatljivom armadom brodova, i pokreće takozvani „talas anihilacije“, opšteg uništenja. U fizici se sudar materije i antimaterije naziva međusobna anihilacija (uništenje). Samim tim nije slučajno odabran naziv za neospornog gospodara Negativne zone i ovog krosovera. Anihilus je, kao i podanici mu, insektoliko biće, moćno i inteligentno, čija je prva pojava u stripu Stena Lija i Džeka Kirbija – Fantastična četvorka godišnjak 6 iz 1968. godine. Negativna zona se pojavila takođe u Fantastičnoj četvorci 51 dve godine ranije. Talas anihilacije, koji začudno na početku niko ne povezuje sa već znanim Anihilusom, hvata branioce univerzuma nespremne, te prvi padaju zatvorski kompleks Kiln i sedište Korpusa Nova, najbliži Kranču, mestu gde se dva univerzuma dodiruju. Potom se na putu talasa nalaze Skrulovi i Krijevi, i predviđa se da će na kraju stići do nespremne Zemlje. Kako planete padaju jedna za drugom, akteri preživljavaju sopstvena lična iskušenja, i neminovno se grupišu u opštu kontraofanzivnu silu. Poludeli Titan Tanos sve posmatra i kuje plan, a proždirač svetova Galaktus vidi širu sliku i stvarnu opasnost. To je, ukratko, suština Gifenove priče, bez preteranih spojlera. 

Uvodna i pojedinačna poglavlja Anihilacije dekonstruišu glavne aktere borbe protiv Anihilusovog talasa uništenja. Draks na Zemlji prolazi fizičku transformaciju iz priglupog moćnika u nešto inteligentniju tvorevinu. Daleko inteligentniju, i još više zanimljiviju. Ričard Rajder iz Korpusa Nova od novajlije postaje centralna ličnost ujedinjenog fronta protiv talasa anihilacije. Superskrul, krijevski fanatik Ronan Tužilac, prolaze svoja iskušenja koja ih pripremaju na zajednički otpor uništenju. Utoliko više postaje jasan put koji prelaze do ujedinjenja protiv Anihilusa u glavnoj priči. Od dotadašnje netrpeljivosti, pa čak i otvorenog rata, likovi postaju brothers in arms, u početku nevoljni ali sa postepenim građenjem dubljeg odnosa. Često prećutno, jer se neke stvari ne izgovaraju među ratnicima i dojučerašnjim neprijateljima, centralne figure ujedinjenog fronta počinju da se oslanjaju jedni na druge, uvažavaju i podupiru. 

A Tanos i Galaktus? Njihova pojava u svakom stripu najavljuje spektakl. Proždirač svetova Galaktus, i poludeli Titan zaljubljen u Smrt, obojica omnipotentna bića na hijerarhijskom i evolutivnom stupnju bliski statusu bogova. A opet, toliko kompleksni u namerama i vođenjima, uvek na tankoj liniji između divljenja i mržnje. Obojica predstavljaju normalne tokove sudbine i prirode: to su što jesu, jer moraju biti. Galaktus se hrani planetama, ali nije zao. On jednostavno mora biti takav, zarad kosmičke ravnoteže u i njemu nepoznatoj misiji postojanja. Tanos nije ništa drugačiji. Samo njegova kosmička ravnoteža određena je ljubavlju koju gaji prema gospi Smrti. Fascinantni likovi u svakom pogledu, ovde uhvaćeni u uzajamnoj kauzalnosti. Nedokučivi i tihi, kakvi su i inače, vođeni sopstvenom agendom, važni su za okončanje svemirske tragedije zvane Anihilacija. Zar ne beše hard rok spejs opera? Tačno, ali baš posredstvom ova dva lika Anihilacija poprima razmere starogrčke tragedije gorkog kraja. Jer, kako kaže parafraza starog citata: ako ste mislili da ovo ima srećan kraj, niste pažljivo čitali. Anihilacija ima gorko-sladak epilog, kao i uostalom svaki rat.
Potrebno je pomenuti uz blage oscilacije odličan crtež Renata Arlema, Gregorija Tajtusa, Horhea Lukasa, Miča Brajtvajzera, Skota Kolinsa, Arijela Olivetija, Keva Vokera, Rika Magjara, i pre svega crtača osnovne serije Andrea di Vitoa. Autor naslovnica je izvanredni Gabrijel Deloto. 

Anihilacija, kako to inače u superherojskom stripu biva, nije ostavila trajne posledice na Marvel kontinuitet. Odnosno, sasvim sigurno se možemo nadati da će se svi likovi pre ili kasnije ponovo sresti. Ono što je sigurno jeste da je Anihilacija kvalitetom, raskošnošću i maštom ostavila snažan trag u kosmičkom Marvelu, i zadala dostojan domaći zadatak scenaristima u godinama koje slede. Može se reći da je malo ko uspeo da ponovi njen uspeh, kako finansijski iz ugla izdavača tako i kvalitativno iz ugla fanova. Teško da se može pronaći još neka spejs opera Marvela u zadnjih desetak godina, koja može pružiti ovoliko zabave. A zabava je, kada je reč o superherojskom američkom stripu, primarna komponenta. Pretencioznost je očekivana, nepovezanost poneke narativne niti oprostiva. Epika priče, mnoštvo likova i bogata scenografija su obavezni. A Anihilacija je sve to, i još više, na preko 750 stranica. I eksplozije. Mnogo eksplozija.

Nikola Dragomirović