Lira Vega - duh andergraunda

U ova teška vremena za rock and roll, naročito onaj malo osobenije vrste, lepo je reći da ovih dana definitivno prisustvujemo jednom prelepom buzz-u oko beogradske grupe Lira Vega. Pre neki dan ste na stranicama Helly Cherryja u rubrici Kako sam postala ... mogli da upoznate Zoju Borovčanin, pevačicu ove kultne grupe, a pisali smo o njima i u sklopu izveštaja sa njihovog nastupa na FreeDom Art Festivalu u Pančevu krajem avgusta. Za one koji ne znaju, Lira Vega je rock bend koji postoji još od 1998. Tada je to bio projekat vezan za The Hat Theatre i tada je postava bila četvoročlana. Kroz bend su dosad prošli Boris Mladenović, Dejan Utvar, Dragan Novković, Ivana Bugarinović i Nemanja Aćimović ali su srž grupe činili gitarista Vladimir Ðordević i pevačica Zoja Borovčanin. Iza sebe grupa ima tri albuma: Lira Vega (PGP RTS, 2004), Sreća i Ljubav (Beopolis, 2009) i Duhovi (Lampshade Media, 2015) a danas bend funkcioniše kao duet, pesme izvode u novim i sirovijim aranžmanima a uz pomoć ritam mašine i elektronskih matrica za bas i synth deonice.

 

Rekli smo da su se u Pančevu Lira Vega predstavila publici jakim i efektnim polusatnim nastupom koji je mene lično podsetio na senzibilitet njujorške kultne grupe Suicide i na ono što već decenijama radi beogradski Supernaut. Dakle donekle ogoljeno i sirovo ali i veoma emotivno i ranjivo. Gitarista Vladimir Ðordević na sceni proizvodi gitarsku buku za trojicu ali je uproks tome uvek veoma kontrolisan, staložen i stamen, pružajući pevačici Zoji Borovčanin prostor da se razmahne svojim glasom koji se nadnosi nad svu tu buku i neumoljive mehaničke udarce efektno programirane ritam mašine. Sve ovo je dušu dalo za mali klub i tridesetak ljudi ispred bine, ali se na otvorenom prostoru u dvorištu Doma omladine Pančeva, dosta toga naprosto rasplinulo i ostavilo - za ovo nespremnu - publiku prilično hladnom. Ipak, lepo je bilo podsetiti se na Zoju Borovčanin i ponovo ući u korak sa ovom kultnom beogradskom grupom! 

 

U tom izveštaju sa pančevačkog nastupa grupe napisali smo jednu veoma očiglednu činjenicu - ovom bendu odgovaraju samo mali prostori, male bine i mali broj ljudi ispred nje, i tada smo kao primer naveli pančevački Štab Pogon i Klub Vikend u Kovačici. E, pa, neko kao da je poslušao ovaj savet i samo dve nedelje kasnije (9. septembra) Lira Vega je nastupila u kovačičkom klubu Vikend. Veoma lepo raspoloženi, Zoja i njen gitarista Vladimir Ðordević otprašili su prejak jednosatni koncert koji dvadesetak ljudi u klubu nije ostavio ravnodušnim. Grupa je kidala, figrativno ali i bukvalno (Ðordeviću je pukla žica na pola koncerta pa je morala biti mala pauza). Bend je odsvirao sledeće pesme: Uvek ću te voleti, Ničiji mesec, Bluz, Nešto nedostaje, Himalaja, Ko me voli, Duhovi, Ljubav je, Ja te znam, Nema nade, Kristal, To mi se svida, Sanigra (Jednostavne stvari), Druga nova, Sreća i ljubav, Ja sam svuda, Kineski reggae, Vudu, Pamuk i Novi Meksiko. Zoja je bila veoma živa na malecnoj bini kluba i veoma je lepo umela da bez puno reči animira publiku i zadrži njenu pažnju (pogledaj galeriju sa nastupa). Ðordević je zato bio staložen i miran, odlično uvežban i spreman. Uprkos korišćenju većeg broja efekata, zvuk njegove gitare je celo vreme bio perfektan.

Posle koncerta, prišli smo Zoji i Ðordeviću da pohvalimo njihov nastup i bilo nam je veliko zadovoljstvo da čujemo kako su oboje osećali da je ovo bio odličan koncert, pohvalivši zvuk u klubu Vikend. zvuk koji je bio tako dobar da bi - prema njihovim rečima - Lira Vega mogla da snima album u njemu, da uhvati i zabeleži nekako to koliko je ovde sjajna atmosfera... Đile iz Supernauta je jednom rekao "Trideset ljudi je naš Altamont!" a Lira Vega je večeras odradila odličan posao i pred dvadeset! A ja ne znam šta je više "underground" i "alternative" i "indie" od toga da i sa dvadesetak godina rada iza sebe daješ sve od sebe i pred dvadeset ljudi!

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

Janko Takač