Zoran Bulatović Bale je novosadski muzičar, poznat širem punk/new wave auditorijumu po muzičkom stvaralaštvu i učešću u kultnim jugoslovenskim/srpskim bendovima Pekinška Patka i Luna. Deo svoje karijere gradio je i u Nju Jork i italijanskom gradu Alberobelu, tamo gde je i živeo. Pored gorepomenutih lektira domaćeg (post) punk-a i new/dark wave-a, Bale je u rodnom Novom Sadu učestovao u radu velikog broja bendova tokom ’70-ih i ’80-ih godina XX veka, uz instrumentalnu pomoć kolega snimio je sopstveni solo album pod nazivom ’’Summer Without Syphilis’’ i u Nju Jorku uzeo učešće u radu hardcore grupe Intensive Care Unit. Nedavno je sa prijateljima iz grupe Luna imao dva povratnička/oproštajna koncerta u Beogradu i Novom Sadu. Ono što ga je oblikovalo kao stvaraoca i umetnika, podareno nam je u daljem tekstu na čitanje i uživanje.


Bendovi, muzičari i albumi


Od Glam Rocka do Alhemije. Prva dva singla sam kupio u drugom osnovne, T-REX "Children of the Revolution" i Elton John "Crocodile Rock", više sam voleo T.REX-e. Negde u petom sam bio na Alice Cooper "Welcome to my Nightmare", Sparks "Kimono my House" i sve od Slade i Sweet. U šestom-sedmom sam dogurao do Deep Purple i Uriah Heep. Made in Japan od Purple dugo nisam skidao sa gramofona, znao sam svaki sekund te ploče. U osmom sam kupio "No more Heroes" The Stranglers i od tada  je sve otišlo u tu, new wave stranu i tu ostalo dugo vremena. New Wave je bio jako širok pojam pa su se tu našli i The Residents, DAF, Tuxedo Moon, Siouxie and the Banshees. Mislim da bi za priču ove vrste bilo mnogo interesantnije da nabrojim "poznate-priznate-nepreskočive-obaveznu lektiru bendove" od kojih do dan danas nisam preslušao ni jedan jedini album onako u celosti, evo: The Rolling Stones, Jimmy Hendrix, The Doors, Iggy Pop, Bob Dylan, Led Zeppelin, The Who, Neil Young, Cream/Eric Clapton... Znači, ne posedujem baš neku 'rock kulturu'.
Da skratim, albumi 'prekretnice', znači oni koji su me u svoje vreme na neki način promenili zauvek su;
- Kimono my House - Sparks
- Made in Japan - Deep Purple
- Black and White - The Stranglers
- Mr.Bungle - Mr.Bungle
A bendovi čiji celokupni opus volim:
- The Residents
- Mr.Bungle
- Secret Chiefs 3
Na "Secret Chiefs 3" sam ozbiljno navučen još od njihovog prvog albuma - Alhemija, ko zna, zna o čemu govorim.
Volim još: Messhuggah, Igorrr, John Zorn…
Inače, uvek žu radije da slušam sevdalinku nego blues, u njoj uvek ima mnogo više muzike.



Reditelji i filmovi 


Fritz Lang "Testament Dr.Mabuse-a". Ovaj film sam kao klinac video na TV. Neke scene su mi se trajno urezale u sećanje. To je fantastičan film. Dugo posle toga nisam imao pojma kako se zove ni ko je reditelj. To sam provalio tek mnogo godina kasnije u razgovoru sa mojim drugom rediteljem Sašom Davićem. Bio sam prvi-drugi razred srednje škole i u 'Politici' sam video da će film biti prikazan u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu u okviru neke izložbe o nemačkom ekspresionizmu. Otišao sam na projekciju, bilo nas je troje. Kopiju filma je obezbedila ambasada, bila je na onim velikim filmskim koturovima i nije imao titlove. Ponovo sam se u njega zaljubio i tek mnogo godina kasnije u NYC kupio i DVD. Vremenom sam pogledao sve od Fric Langa i volim sve njegove filmove iz nemačkog perioda.
Ostali filmovi u vrhu su;
Fellini: Amarcord, Casanova, Giulietta degli Spiriti...
Nino Rota koji je uradio muziku za sve ove filmove je moj veliki uzor, a tema Amarcord je možda najlepša melodija svih vremena.
Ostali koji mi padaju na pamet:
- Cabaret - Fosse
- Santa Sangre - Jodorowsky
- Holy Montain - Jodorowsky
- Stalker - Tarkovski
- Amadeus - Forman
- Ed Wood - Burton
- Eyes wide shut - Kubrick
- Matrix - Wachowski Brothers
Možda najbolji dokumentarac svih vremena - Splav Meduze 
- Karpo Aćimović - Godina.. najbolji prikaz 'naše situacije'.
Kao kontrast tim 'vrhunsko umetničkim' filmovima, voleo sam sve od Engleske "Hammer Films" produkcije, horror filmove uglavnom o Drakuli i skoro uvek sa Cristopher Lee-jem u glavnoj ulozi.



Stripovi


Alan Ford, Zagor i Komandant Mark.



Pisci i knjige


- Stranac - Kami
- Rukopis pronadjen u Saragosi - Potocki
- Cosmic Trigger Final Secret of the Illuminati - R.A Wilson
- Sto godina samoce - Marquez
Manly P. Hall, Alan Watts, David Icke, Branko Andrić Andrla i naravno Slobodan Tisma :-) 

Događaji


Pojavio se jednom neki čovek u prostorijama Muzičke omladine Novog Sada (pričam o 1981.-1982.) zvao se SI SI, to mu je stajalo u Francuskom pasošu a bio je naš čovek. Doveo ga je Radovan Petrović-Radica tada član grupe Žetva inače opasan akustični gitarista. Elem, ušao Si Si u našu prostoriju za probe a tamo bili Firči i ja. Si Si seo na pod, uzeo gitaru i kaze Firčiju koji je sedeo za bubnjevima, otprilike, ovo: "Ja ću sad nesto da sviram a ti na to 'reaguj' ali nemoj da sviraš ništa što si naučio, ništa što već znaš" !?!?!
Krene on da svira 'nešto' a Firči malo malo pa udari neki prelaz ala Ian Paice, a Si Si ga zaustavi i opomene. To je trajalo nekih pola sata... Tom prilikom sam možda naučio više o muzici nego za sve četiri godine srednje muzičke škole.
Hvala ti Si Si gde god da Si.