Kako sam postao... Daniel Kovač (Jarboli, Jesenji orkestar)

Daniel Kovač je rođen u Beogradu (1974), po struci je elektroinženjer. Gitarista je benda Jarboli od njegovog osnivanja, a u poslednje vreme vodi i svoj paralelni, folklorni, muzički projekat Jesenji orkestar. Daniel ne veruje preterano u knjiško obrazovanje i smatra da ljudi ne treba da prestanu da rade stvari koje su radili u osnovnoj školi. Voli da putuje, ali ne turistički, nego obilazi razne krajeve i države kao radnik, što mu daje dobar uvid u običaje, navike i život ljudi. Smatra da svako treba da živi prema sopstvenom nahođenju i da istovremeno prihvati svoju slobodu i odgovornost.

Napisao je četiri romana, jednu unikatnu knjigu, pesme za pevanje, ali i za čitanje. Voli da crta, kao što je voleo i u osnovnoj školi. Pravi crteže u kompjuterskom programu Paint, pa od njih pravi grafike koje povremeno izlaže. Pre toga je imao izvesnu karijeru ilustratora i učesnika na likovnim izložbama, ali to je već stvar za dublje istraživanje.

Yoko Ono – zbog toga što je jedna od prvih kaseta koju su moji roditelji kupili bila Double Fantasy, album koji je snimila sa suprugom Džonom. Na tom albumu sam shvatio da pesma može slobodnije da se pravi i koristi od uobičajene pop forme.
Ploče iz nemačkog kulturnog centra – u Gete institutu dok sam bio adolescent, nalazilo se odeljenje sa gramofonskim pločama. Selekcija nemačkog džeza, klasične i eksperimentalne muzike. Kao u bibilioteci, uzimali smo te ploče, slušali i vraćali ih.
Iron Maiden – imao sam sve albume od prvog do No prayer for a dying.
Led Zeppelin – svi albumi. Znam poprilično detaljno celu diskografiju. Kakva je to moć koju prave samo tri svirača i jedan pevač, uh.
Velvet Underground – cela diskografija. Prirodna muzika.
Keith Richards – solo albumi sa X-pensive vinos i snimci uživo, to je odlično.
Dosta modernističke muzike – Bartok, Debisi, Schoenberg...
Domaća rok muzika. Najluđa na svetu. Pogotovu danas kada inostrani rok nije preterano zanimljiv.
Lajko Felix – u mojoj generaciji retko ko se toliko dobro i autentično izrazio kao on.
Bob Dilan. On je odsutni sagovornik.

Bunjuel Luis – volim kako se u njegovim filmovina dešavaju potpuno neočekivane, uznemirujuće stvari, ali ne vulgarno, nego duboko neobično i suptilno.
Tarkovski Andrej – ponovo gledam njegove filmove i opet nešto novo primetim. Dopada mi se to što poezija nosi svaki od tih filmova i utiče na način na koji su snimljeni.
Kjubrik Stenli – svaki njegov film je kao neko putovanje, i vizuelno i intelektualno.
Omiljeni film koji sam do sad gledao je Pirati s Kariba sa Džonijem Depom u glavnoj ulici. Toliko mi se dopao da do sad nisam odgledao nijedan od nastavaka.

Lunov Magnus Strip, u njemu najviše Kit Teler i Ken Parker.
Korto Malteze, to su pravi romani u slici, kao najbolja književnost.
Valerijan – svidelo mi se što je Beson snimio odličan film po tom stripu.
Popošak i Cveće – Wostok i nekoliko ilustratora napravili su vrlo zaokružen i dobar strip, koji, svakih nekoliko godina dobija i nove albume.
Zografovi stripovi – njegova putovanja i utisci, nadjene stvari, paralelni svetovi.

Mark Tven, sve što je napisao. Izdvajam Haklberija Fina.
Danilo Kiš, sve što je napisao. Sudbina pisca iz male sredine.
Ivo Andrić, jak utisak na mene ostavili su radnja kao u ljusci u noveli Prokleta avlija i Znakovi pored puta. I Sveske.
Zapravo, sve knjige te oblikuju. Razni pisci čije knjige koji dođu pod ruku menjaju ukus svakodnevice i imaju svoju ulogu. Šekspir, Česlav Miloš, Gombrovič, Džek London, Bela Hamvaš, Bob Dilan... Ima ih još i još i još.
Poslednje zanimljivo što sam pročitao je knjiga Vila Gomperca "Šta gledaš?" Mala istorija savremene umetnosti, vrlo duhovito i zanimljivo napisana.

Poslednji događaj koji je jako uticao na mene je izložba Snežane Skoko u Muzeju Primenjene Umetnosti u Beogradu. Ne mogu da se setim neke izložbe u Beogradu koja je ostavila toliko jak utisak. Zapravo mogu. Pre nje, to je bila izložba Save Šumanovića Šidijanke u Narodnom Muzeju u Beogradu. To je bilo jako davno, još dok je muzej bio otvoren.
Tu su i putovanje u Grčku sa Žoltom i Borisom sa vrlo malo novca, u sred sankcija devedesetih kada sam progovorio engleski jezik. Zatim neorganizovani i haotični odlazak u Bukurešt, pa posle u Sofiju i nazad u Bukurešt sa Nenadom Mikalačkim. Putovanja imaju veći značaj od pojedinačnih kulturnih dešavanja.
Svaki koncert Jarbola je bitan događaj koji jako utiče na mene.
Puštanje u rad termoelektrane Kostolac nakon rekonstrukcije. To je bio moj prvi pravi inženjerski posao kad sam tek počeo da radim. Kakvi su to rad, naprezanje i adrenalin bili, koliko sam sazreo i naučio tad, to nikad neću da zaboravim.