Foto: Miloš Stojanović
Prošao je nemali broj godina od kada je Nišville od jednog malog festivala koji se održavao u Domu Vojske izrastao u jedan od najznačajnijih regionalnih, i svakako najznačajniji džez festival u ovom delu Evrope. Lepo je videti da uprkos brojnim problemima i nerazumevanju čak i zvaničnih institucija sa kojima se Nišville svake godine suočava, festival raste.


Svake godine pored glavnog festivalskog, Nišville dobija sve sadržajniji i raznovrsniji prateći program koji je za sve posetioce besplatan. Ispratiti sve programe je prosto nemoguće, ali ne možemo da ne pomenemo nama najzanimljivije.

Obogaćen prateći program

Nišville radionica je jedan od najstarijih pratećih programa, i za mlade muzičare svakako najznačajniji, budući da imaju priliku da sa najvećim svetskim džez imenima razmenjuju iskustva i steknu nova znanja. Ove godine jedna od novina je i Nišville Jazz Teatar na kome su bile odigrane predstave Alisa u zemlji Zmaja, Žene Dade, Gernika... Nišville Oldtimer fest je i ove godine održan, a ekipa koja je odgovorna za ovaj deo programa je održala i predavanja u okviru programa koji je obuhvatao promocije i tribine na ovogodišnjem festivalu. Predstavljen je i Časopis Kod 21, debi CDniške grupe Naissblue, razgovor na temu 100 godina od prve džez ploče kao i deo Striporama festa.

Ovogodišnje izdanje festivala stripa i pop kulture je svakako obeležila tribina posvećena Dilanu Dogu jer se ove godina navršava 30 godina od početka izlaženja ovog stripa na našim prostorima. Najzvučnije ime ovogodišnjeg izdanja bio je Luiđi Kavenago (Sergio Bonelli Editore) koji danas crta naslovne stranice regularne DD edicije. Teme tribina su bile i Stripoteka kao najdugovečnija strip revija u ovom delu Evrope, i uopšte strip u Srbiji danas. Posebno je bilo zanimljivo čuti iskustvo Velibora Stanojevića (Epicenter Comics) koji je upravo došao sa San Diego Comic Cona kao jedan od učesnika. Pomenućemo i promociju fanzina „Moj fotokopirani strip“ Dušana Cvetkovića koji je bio i jedan od predavača Male strip škole.

Novina ove godine je Nišville Movie Summit koji predstavlja zapravo bioskop na otovrenom u formi „dive-in-a“ u blizini Tvrđave. Prikazani su filmovi o Dženis Džoplin, Bitlsima, Niku Kejvu, Frenku Zapi, La la land i drugi. Art go jazzy kao umetnička kolonija okupila je  je mlade umetnike, slikare i skulptore a tematska odrednica je bila jazz kao sloboda umetničkog izražavanja.

Pored ovog pratećeg programa i glavne bine Nišville se odvija i na većem broju „manjih“ ali svakako ne manje značajnih bina. Midnight Jazz, Youth, Open, River, Jazz for kids da pomenemo neke...

Ipak, najvažniji razlog zbog čega ljudi posećuju Nišville je muzika i svetska imena koja nastupaju u Tvrđavi. Zato ćemo u nastavku teksta govoriti o nastupima nekih od njih. Krenimo redom.

Glavni i prateći muzički program

Festival su otvorili Nišville Tango Big Band nakon čega su usledili Vasil Hadžimanov bend. Odličan i opušten nastup sastava čija je muzika odlična kombinacija jazz, funk, rock, world music bio je upotpunjen kraćim nastupom Bisere Veletalnić. Stekli smo utisak da je publika bila razočarana time što je Bisera izvela samo dve numere. Sasvim sigurno, publika se uželela Bisere i njenih pesama. Podsećanja radi, Bisera je poslednji put nastupila u Nišu 2012. godine i to sa beogradskom grupom Darkwood DUB. Prava je šteta što Bisera nije izvela veći broj svojih pesama tako da se nadamo da će u nekom od budućih izdanja ovog festivala niška publika imati priliku da uživa u njenom čudesnom glasu i interpretacijama koje su hvalili, između ostalih, i Sara Von, Ovo tim pre što je Bisera Veletanlić ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo Nišville-a. Upravo zbog toga i smatramo da Bisera zaslužuje više prostora na ovom jazz festivalu.

Glavna zvezda večeri bila je poznata američka jazz i R&B pevačica Patti Austin čiji je nastup bio posvećen obeležavanju 100-ogodišnjice rođenja Elle Fitzgerald. O tome koliko poštovanje Patti ima prema legendaroj Eli govori i činjenica da je 2002. godine objavila album "For Ella". Njen nastup bio je obeležen jakim emocijama, što prema Eli, što prema jazz muzici ali i zbog toga što baš ovog dana ona proslavila svoj 67. rođendan kao i neverovatni jubilej - 63 godine svoje uspešne i plodonosne karijere koja je obeležena brojnim nominacijama i nagradama. Rođendansku pesmu pevale su i Nišlije kao i članovi njenog benda. Da, bio je do zaista upečatljiv dan za Pattie Austin i verujemo da će joj ostati u pamćenju.

foto: Saša Đorđević
Prvi dan obeležen je i nastupom britanskog Tony Momrelle Banda iz Velike Britanije. Tony je već od ranije poznat niškoj publici jer je 2015. godine na Nišville-u nastupao sa grupom Incognito u kojoj je bio jedan od vodećih vokala. Ovog puta, našoj publici se predstavio svojim autorskim radom i promovisao svoj novi album "Keep pushing" koji predstavljaju mešavinu R&B, soul, acid jazz i predstavljali su odličan nastavak onoga što su Vasil i Bisera priredili.

Nakon Tony-ija, binu je zauzela grupa grupa Csaba Tot Bagi Balkan Union. Radi se o grupi koja zaista predstavlja malu balkansku uniju budući da je okuplja izvođaće iz različitih država Balkana. Među njima je i odlična saksofonistkinja i pevačica Jasna Jovićević dodajući svojim glasom etno elementa sa našeg područja. U nastojanju da što bolje predstave melodije i duh Balkana, ovoj grupi pomagao je i Mike Stern, jedan od najčuvenijih gitarista svoje generacije i to, najpre, iz prikrajka da bi potom izdominirao u samoj završnici njihovog nastupa.

Prvo veče festivala završeno je eksplozivnim, dinamičnim i fenomenalnim nastupom Kamernog orkestra iz Bitolja. U pratnji gudačkih instrumenata i saskofoniste Petra Hristova, pevači Mihajlo Trajkovski i Žarko Jakimoski imali su težak i odgovoran zadatak da izvedu neke od najpoznatijih rok pesama. Oni koji su ih slušali odmah su uvideli da su oni dorasli ovom zadataku a posebnu draž dali su i članovi akademskog hora Studentskog kulturnog centra Niš.

Odličan nastup na Midnight stage-u imao je DJ Ceka u pratnji Tonija Momrela.

Iako su izvođenja svih izvođača bila odlična, sveopšti užitak bio je manji nego što je očekivano jer je prve večeri u više navrata zatajila tehnika odn. ozvučenje jer se pojedini izvođači nisu mogli jasno čuti. U narednim danima to je ispravljeno.  Čak je i više izvođača ukazalo na to da im monitori ne rade dobro i ne čuju jedni druge.

Narednog dana (11. avgust), na main stage-u je bio posebno upečatljiv nastup čuvenog bubnjara Al Foster-a i njegovog kvinteta koji su svojim nastupom želeli da odaju poštovanje prema preminulom saksofonisti Charlie-iju Parkeru.

Drugo veče ostaće upamćeno i po neverovatno dinamičnom, snažnom i razigranom nastupu američke basistkinje i pevačice Nik West. Mešavinom funk-a i rock-a, vibe i žustrina sa kojom su nastupili publiku nije ostavila ravnodušnom zbog čega je publika igrala tokom celokopnog nastupa. Njen nastup bio je zanimljiv i zbog toga što je između pesama govorila o događajima i dešavanjima koji su prethodili i/ili inspirisali nastanak pesama, približavajući publici svoj kreativni proces. Nesumnjiv talenat koji ova 25-ogodišnja umetnica poseduje razvijala je i radeći sa umetnicima poput Prince-a, Johna Mayera, Stiven Tyler i drugima što se jasno moglo videti i u njenom nastupu na Nišville-u.

Nik West, Foto: Miloš Stojanović
Binu je, potom, preuzela francuska grupa Alpha Blondy and Solar System čiji je nastup bio obeležen dosta angažovanim tekstovima i muzikom, na trenutke i previše politički motivisanim govorima. Ovo je bio prvi nastup reggae umetnika Alpha Blondy-ija u našem regionu što samo potvrđuje da je Nišville preuzeo ulogu festivala koji postavlja standarde. Ovaj izvođač dobio je i nagradu festivala "Šaban Bajramović" za fuziju jazz-a sa drugim muzičkim pravcima a nagradu je uručio Jovan Matić, frontmen grupe Del Arno Band.

Drugo veče ovogodišnjeg jazz festivala u Nišu završeno je magičnim i emotivnim nastupom beogradske grupe Del Arno Band. Još od prvog takta bilo je jasno da se niška publika uželela DAB-a, zbog čega su okupljeni zušno sa frontmenom pevali pesme poput “Još uvek ima nade”, “Verujem”, “Više nego život”, "Treći svijet". Uživanje sa kojim je Jovan pevao i sa kojim su ga ostali izvođači pratili bilo je evidentno. Sasvim sigurno je da će ovaj nastup na festivalu Jovanu dugo ostati u pamćenju, tim pre što je, zahvaljujući Nišville-u imao priliku da nagradu uruči umetniku prema kome ima veliko poštovanje - Alpha Blondy-iju.

Od ostalih stejdževa, zanimljiv nastup imao je i niški gudački kvartet Creativo. Grupa koja postoji još od 2010. godine a ovom prilikom je izvela obrade poznatih pesama Sting-a, Michael Jackson-a, Sanatana-e, Adele, RCHP, Eric Clapton-a i drugih.

Na žalost, usled vremenskih nepogoda, treće veče festivala (12. avgust) moralo je da bude otkazano. Ipak, organizatori su se potrudili da najveći broj izvođača nastupi četvrtog, poslednjeg dana. Zato su nastupi četvrtog dana bili ubačeni u četvrtu brzinu tako da su oni počeli sat vremena ranije i malo skraćeni.

Poslednje večeri ovogodišnjeg Nišville-a (13. avgust) obeležili su brojni zanimljivi i drugačiji nastupi. Pa tako, na Open stage-u, posebno je bio zanimljiv nastup beogradske flamenko grupe Pata Negra u pratnji flamenko igračice koji su fenomenalno dočarali duh daleke Španije. Youth stage-om je suvereno vladala Tamara Ristić aka Tamara Kezz. Ova mlada autorka predstavila je Nišu predstavnik je world music pravca koji se karakteriše etno pevanjem u kombinaciji sa synthpop-om, live looping-om. Dobre nastupe na Air stage-u su imali i novosadske grupe Šinobusi i Petting Blues Band, vraćajući na scenu blues koji gotovo i da nemamo više prilike da čujemo u mainstream medijima.

Na glavnoj bini, Earth/Sky stage, nastupe su imali najpre slovenački big band Big Band Gverillaz te gruzijski Tbilisi Big Band. Zanimljiv nastup na ovoj bini imali su i litvanski sastav Silent Blast koji je sastavljen od mladih litvanskih muzičara predvođenih saksofonistom Vytautas Labutis. Posebno je bilo zanimljiv glas kao i interpretacija pevačice Kotryna Juodzevičiute te njene odlične improvizacije i sketovanje.

Posebno upečatljiv bio je nastup proslavljenog trubača Toma Harrella koji je nastupio u pratnji svoje grupe. Svojom mešavinom blues-a i mellow jazz-a umirili su publiku svodeći svoj nastup na samu suštinu muzike. Na žalost, usled zdravstvenih problema Toma Harela, posetioci nisu mogli da u potpunosti uživaju u njegovoj virtuoznosti ali je njegov prateći bend ovo nadomestio.

Tom Harrell, Foto: Miloš Stojanović
Zvezda večeri bila je, svakako, legendarna holandska jazz saksofonistkinja Candy Dulfer. Ovo je bio čak četvrti nastup proslavljene kantautorke u Nišu i niškom jazz festivalu što samo govori o tome koliko Candy uživa da nastupa pred našom publikom. Na početku nastupa, gradonačelnik grada Niša joj je dodelio priznanje u vidu plakete počasnog građanina grada Niša. Ovo priznanje predstavlja znak zahvalnosti na zalaganju u promociji Niša i Nišville-a. Svoj vrhunski talenat i strast prema muzici pokazala je u nastupu koji je trajao preko sat vremena i tom prilikom prikazala svoju kreativnost, odličan glas, ples i nesumnjiv talenat koji je razvijala nastupajući i sarađujući sa muzičarima poput svog oca Hansa Dulfera, Prince-a, Dave-a Stewart-a, Van Morrison-a i drugih. Publici je predstavila pesme iz njene ranije karijere ali i sa poslednjeg albuma "Crazy" i "Together" koji predstavljaju odličnu kombinaciju salse, funka i pop-rocka.

Candy Dulfer, Foto: Miloš Stojanović
U kraćem razgovoru koji vodili sa njom nakon nastupa, prenela nam je svoje oduševljenje našim festivalom, energijom koja je vladala na sceni i među publikom. Nije krila radost zbog toga što je postala Nišlijka i, kako kaže, ponosno će to isticati svojim prijateljima. Osmeh i pozitivnu energiju pokazala je strpljivo se fotografišući sa brojnom publikom pokazujući da joj glava nije u oblacima već među svojom publikom.

Festival je ušao u svoju završnicu nastupom svjetskog mega cara - Ramba Amadeusa. Za razliku od 2010. godine kada je njegov nastup na Nišville-u bio dosta sveden u okvire jazz-a, ovog puta je Rambo sa svojom grupom imao opušteniji i zabavniji ali ipak doziran nastup. Njegov odličan smisao za humor i društvenu satiru videli su se kroz pesme "Fela Kute, druže stari", "Privatizovat", "Halid, invalid Hari", "E moj Rambo, ostara se", "FAP mašina" a nastup je završen pesmom "Čobane". Iako je publika tražila bis dozivajući svog čobana, legendarni Rambo nije mogao da usliši ovu želju zbog gustog rasporeda.

Nakon Ramba, glavnom scenom zavladala je beogradska grupa E-play. Njihov nastup uspeo je još malo da održi umornu nišku pubilku na noge. Iako je njihov nastup bio moćan, publika nije mogla baš u potpunosti da uživa u njihovoj muzici zbog problema sa mikrofonima.

Za sam kraj Nišville-a, po prvi put na ovom festivalu nastupila je jedna australijska grupa - Visions of a Nomad predvođena frontmenom Michaelom Cumingom predstavlajući niškoj publici odličnu mešavinu autohtone aboridžinske muzike sa primesama fusion jazz-a. Na žalost, već u tom trenutku, bilo je vrlo malo publike koja je mogla da uživa u ovoj muzici.

Da sumiramo...

Sve u svemu, u prethodnih nekoliko dana posetioci ovogodišnjeg festivala imali su prilike da se susretnu sa brojnim domaćim, regionalnim i svetskim izvođačima. Imajući u vidu sve sadržaje koje Nišville pruža kao i novim binama koje su pokrenute ove godine, jasno je da se regionalni jazz festival koji se održava u Nišu širi i razvija stalno obogaćujući svoje sadržaje.

Čak i letimičnim pregledom svih imena koji su nastupili na glavnim ali i ostalim binama, postaje jasno da Nišville prevazilazi granice jazz festivala time što uključuje muzičke pravce koji su ne samo srodni već i one koji su drugačiji. Neko bi mogao da pomisli da ovo predstavlja manu te da je festival izgubio svoju nit. Međutim, ovakva ocena bila bi površna jer jazz predstavlja jedinstveni spoj različitih kultura, senzibiliteta i dubokih i iskrenih emocija. I to je ono što ovaj festival želi da očuva. Zato je nebitno da li će muzički izraz biti u formi jazza, blues-a, R&B-a, fusion-a, reggae, sevdalinki, fado muzike ili flamenko. Forma ne treba da bude iznad suštine.

Svi ovi muzički pravci kao i propratni programi samo obogaćuju festival pa i same posetioce. Jer, sve ono što Nišville pruža u toku tih nekoliko dana može i nalazi put do nove publike. Prateći nastupe na drugim binama, susretao sam se sa nekim novim izvođačima, muzičkim pracima i stilovima. I, svaki od njih je na mene ostavio poseban utisak i stimulisao me da se malo više raspitam o izvođaču, njegovom radu. Mnoge od njih sam počeo i privatno da slušam i da pratim njihov rad. A, ako sam ja, susrećući se novim i zanimljivim proširio svoje vidike, muzičke preferencije, iskreno verujem da su i drugi. I zato je Nišville dobar! Jer, u diversifikaciji sadržaja, muzika i umetnost može doći do novih ljudi i pokrenuti ih u nešto novo. Zato nam je potreban Nišville. I zato ga uvek treba podržavati. I upravo zato ga ljudi i posećuju.

 txt: Nenad Popović, Predrag Popović
foto: Miloš Stojanović, Saša Đorđević