Daniel Kovač je rođen u Beogradu (1974), po struci je elektroinženjer. Gitarista je benda Jarboli od njegovog osnivanja, a u poslednje vreme vodi i svoj paralelni, folklorni, muzički projekat Jesenji orkestar. Daniel ne veruje preterano u knjiško obrazovanje i smatra da ljudi ne treba da prestanu da rade stvari koje su radili u osnovnoj školi. Voli da putuje, ali ne turistički, nego obilazi razne krajeve i države kao radnik, što mu daje dobar uvid u običaje, navike i život ljudi. Smatra da svako treba da živi prema sopstvenom nahođenju i da istovremeno prihvati svoju slobodu i odgovornost.

Napisao je četiri romana, jednu unikatnu knjigu, pesme za pevanje, ali i za čitanje. Voli da crta, kao što je voleo i u osnovnoj školi. Pravi crteže u kompjuterskom programu Paint, pa od njih pravi grafike koje povremeno izlaže. Pre toga je imao izvesnu karijeru ilustratora i učesnika na likovnim izložbama, ali to je već stvar za dublje istraživanje.

Svira gitaru u grupi Jarboli sa kojom rado nastupa širom bivše Jugoslavije. Sa Jarbolim je napravio pet dugosvirajućih albuma pesama i nekoliko manjih izdanja. Napravio je i Jesenji Orkestar sa kojim istražuje mogućnost savremenog folklornog izraza. Kroz Jesenji Orkestar je od 2007. prošla plejada muzičara zavidne reputacije. za deset godina rada bend je objavio sledeća izdanja: Godine u vetru (2016), Ples nije večan (2014), Sinđelićeva 40b (2013), Folklor (2011), Pesme o Mesecu i vozu (2009) i Kombinat Rekord! predstavlja: Daniel Kovač i njegov Jesenji Orkestar (2007). Kao pisac, Daniel iza sebe ima sledeće knjige: Logika reke, pruge i otpada (2002), Carstvo (2007), Uzvodni bluz (2009), Klara i leksikon minimalnog života (2014). O Danielu ćete najviše saznati na njegovom web sajtu. 


Jedan od definitivnih kulturnih dodađaja ovog leta u Kovačici je bio nastup Daniela Kovača u Klubu Vikend 29.7. Daniel je na binu izašao nešto posle 22 časa. Pošto je u Kovačicu došao bez svog pratećeg Jesenjeg orkestra, Daniel je pre prve pesme pozvao publiku da mu se - ako želi i ume - pridruži u izvođenju pesama, "Možete da držite ritam, ako ništa drugo..." a onda je otvorio svoj jednosatni nastup pesmom Povratak u rodni grad, sada već deset godina starom pesmom koja počinje stihovima "Poznate ulice ljudi dovoljan je korak prašnjav to je rad. U srcu je strepnja a u duši oblak ..." Sasvim prikladno za nastup u provinciji, u varoši nedalekoj od njegovog rodnog Pančeva. Kasnije mi je Daniel ispričao da veliki deo njegove porodice potiče iz Vojvodine - Pančevo, Vrbas, Debeljača - da su mnogi odlazili trbuhom za kruhom u Beograd ali i da su se kasnije uvek i vraćali nazad u svoje vojvođanske varoši. I Daniel je takođe živeo u Beogradu pa je onda kao inžinjer proputovao gotovo celu Srednju i Istočnu Evropu. Radio je u Turskoj, Rusiji, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, zemljama Balkana … Svuda je sticao prijatelje i jezike.

Rečima "Ovu pesmu nemojte da pevate svojoj devojci ... " Daniel je najavio pesmu Više te želim (nego što te volim) sa prošlogodišnjeg albuma Godine u vetru (ili ne brini dušo, Ežen je u redu). Ovaj album je Daniel snimio u studiju Krokodil u Pančevu i to sa grupom Ljubičice. Kasnije, kada smo razgovarali, Daniel je rekao da su mu u poslednje vreme draža iskustva snimanja pesama i da se trudi da slobodno vreme više provodi u studiju nego na živim nastupima. Usledile su pesme Ikebane i Poseta koju je Daniel najavio rečima "A sada jedan biblijski triler ... ". Upitan za Jarbole, Daniel je rekao da je bend aktivan, da radi i snima novi album ali da im je u zadnje vreme problem da se sakupe u studiju jer članovi imaju svoje porodice i teško je uklopiti potrebe grupe sa ostalim obavezama njenih članova. Onda idu pesme Ples nije večan i Lepe stvari koju Daniel završava ubacivši jednu strofu iz pesme Uzalud pitaš od Haustora. Upitan za taj citat, Daniel kaže da u pesmi Lepe stvari voli da ubaci strofu iz raznih pesama čime se nekad ova pesma produži i na više od deset minuta ... Posle toga je ispričao anegdotu o pesmi Hoću da budem loš za koju je rekao da se radi o pesmi koja je cenzurisana u Domu omladine Beograda a da je ostalo nejasno zašto, pa je pozvao publiku da prosudi sama ... 

Sada već sasvim opušten, Daniel je zamolio gazdu za još jedno pivo i nastavio svoj set sa starijim pesmama - usledile su Da li je mesec dovoljno čvrst i Promaja. Kada smo kasnije popričali o određenoj sličnosti u muzičkom senzibilitetu između Daniela Kovača i Kralja Čačka, Daniel je sasvim skromno rekao da su on sa Jesenjim orkestrom i Nenad Marić tj. Kralj Čačka počeli da rade ovu vrstu muzike u isto vreme (ja sam bio uveren da je Daniel počeo prvi) i da su inače dobri prijatelji - Kralj Čačka je čak svirao na Danielovom albumu Pesme o mesecu i vozu a sarađivali su i odsviravši jedan koncert zajedno, i to tako što su na tom koncertu jedan za drugim svirali po pesmu i to je bio jedan od Danielovih najdužih koncerata jer je ovaj trajao oko tri sata! Meni lično je vrhunac ove svirke bio kada je na red došla pesma Kad se setim da moram umreti. Upitan kasnije za inspiraciju za svoje stvaralaštvo, Daniel kaže da su na njega najviše uticale stare vojvođanske pesme (narodne, starogradske i bećarci) od kojih je neke čuo kroz snimke koje mu je dala jedna njegova drugarica etnološkonja. E sad, kada se radi o pesmi Kad se setim da moram umreti, tu je Daniel morao komponovati muziku na osnovu snimka nepoznatog pijanog bekrije koji je ovu pesmu pevao u diktafon, u nekoj kafani i to bez ikakve muzičke pratnje i uz dosta zaplitanja jezikom. Inače pesma govori o pijancu koji na kraju svog životnog puta razmišlja o odlasku na drugi svet i predstavlja autentični blues kakvog se ne bi postideli ni američki autori sa početka XX veka. "Ovako me braćo sahranite, od bureta sanduk sastavite, od karata pokrov napravite. Kraj groba mi šljivu posadite ..." Inače, ovu pesmu je Daniel najavio rečima "A sada jedna pesma iz mraka."

Koncert je priveden kraju pesmama A možda nemam ..., Pustinja (sjajna pesma, još jedan vrhunac koncerta, mada je Daniel na pola pesme shvatio da "Čekaj, ne ide tako ..."), Zarobljen u pesmi ("A sad jedna pesma o čoveku koji nema sreće sa ženama") i Godine u vetru ("A sada pesma o emigrantima ..."). Na bis je izveo još tri pesme - Krpeni miš ("Sad već mogu piti pivo između svake pesme!"), Pakao su preselili na prvi sprat tržnog centra na Trgu Republike  i Moram da napišem ove reči. Sve u svemu, jakih sat vremena svirke u lepo popunjenom Klubu Vikend. Daniel je posle svirke bio veoma srdačan i neposredan. Rado je stao i popričao sa svakim ko je hteo da razmeni par reči i podeli svoje utiske sa svirke. Ne znam kako ali je oko ponoći Daniel prihvatio stari slovački običaj da se gosti ispraćaju pesmom, pa je bio veoma ljubazan da nas - ja plus društvo slikara sa likovne kolonije SLIC koja se ove nedelje održavala Banat Blues Cafeu u Crepaji - sa svojom ukulele gitaricom isprati do kola, popričavši sa nama još malo. Daniel je bio veoma raspoložen da nam priča o svojoj Zastavi Skala 55 koju vozi, kaže da je to jedan on poslednjih modela koji su izašli iz danas već zatvorene kragujevačke fabrike. Automobil je u solidnom stanju, samo je ulubljen na jednom mestu i obijan je par puta, ali ide na gas, malo troši pa je vožnja veoma jeftina. Rastali smo se sa Danielom tako što nam je odsvirao još jednu pesmu za rastanak. Sjajan, sjajan lik ovaj Daniel Kovač! Za kraj, pao je i neki dogovor da se vidimo i na Pančevo Film Festu koji se održava početkom septembra i gde bi trebalo da nastupe ili Jarboli ili Jesenji orkestar, u zavisnosti od toga hoće li momci iz Jarbola uspeti da se organizuju vreme između snimanja novog albuma i privatnih obaveza ...

Konačno, seli smo u kola i odosmo u Crepaju gde je u bašti Banat Bles Cafea trajala neka vrsta afterpartija - svirao je zrenjaninski akvarelista Janko Laco i bili smo opet u svetu vojvođanske starogradske muzike (obožavam Lacovo izvođenje pesme Bećarski ponedeljak). Iako je već bilo kasno i pomalo prohladno, bilo je odlično opustiti se u lepom društvu slikara kao što su Janko Laco. Elena Tomaš, Nenad Stojkov, Aleksandar Alimpić,  Dragana Kuprešanin, Ivan Karafilovski, Tamara Stoilov, Vlada Milinković, Ivana Štopulj, ... Ali to je već neka druga priča! Svi albumi Daniela Kovača i Jesenjeg orkestra su na Bandcampu, pa odvojite jednom malo vremena i upoznajte se sa pesmama ovog izuzetno zanimljivog autora ...

txt: Janko Takač
foto: Elena Tomaš