Tracker je alternativni bend koji dolazi iz Inzbruka, a ugošćen je na etiketi Noise Appeal, koju u poslednje vreme detaljnije pratimo i izveštavamo o izdanjima sa pomenute.

Žanr benda u suštini predstavlja kombinaciju alternativnog rocka, uz nebrušene fuzz distorzije, noise efekte, a tu su i avangardni pristupi komponovanja, pa numere povremeno dobijaju patinu pedesetih godina uz svojevrsan, malo tamniji i opskurniji prizvuk. Ima tu psihodeličnih jamming prelaza uz mnoštvo sintisajzera i nerazgovetnih zvukova, a sa druge strane čuju se precizni i brzo usmereni rifovi koji uz agresivnu perkusionističku pratnju razvaljuju u stilu metala osamdesetih. Neke numere poseduju funky notu koja se dalje razgrađuje i evoluira kroz radio friendly stil u čist noise rock.

Zanimljivo je da je bend trio, a njihov zvuk deluje dosta teže i kompleksnije, što zbog upotrebe raznolikih efekata, što zbog činjenice da svaki član svira više od jednog instrumenta, te time dobijaju na raznolikosti zvuka. Album takođe ima čvrstu formu, pa zvuči opijajuće kao obred, čemu doprinose i repetitivni horski glasovi u pojedinim pesmama.

Tracker i njihov novi album svideće svima koji su do sad čuli bendove kao što su Cojones, Ha Det Bra, ima tu i prizvuka eksperimentisanja Porcupine Tree-a, QOTSA takođe može da dođe u obzir. Iako su u pitanju dosta različiti žanrovi, zvuk gitara sa albuma me je jednim delom podsetio na zvuk benda Husker Du, jer imaju sličan balans, sličnu toplinu zvuka. Generalno, u pitanju je jedan ne previše prost album, koji balansira na granici između slušljivog noise-a i modernih, raznobojnih funky, alternativnih i psihodeličnih pasaža, ali potpuno ostaje dosledan sebi i nikako ne zalazi u mainstream ideologiju.

Tihomir Škara