IN MEMORIAM: Goran Kostić Kosta
Helly Cherry
Preminuo je Goran Kostić Kosta
Govorio sam svima koje poznajem
Da ću četrdeseti proslaviti
Tako da se pamti a oni su govorili
Dosta si u životu naparavio ludosti.
Da ću četrdeseti proslaviti
Tako da se pamti a oni su govorili
Dosta si u životu naparavio ludosti.
 |
| Foto: Youtube screenshot |
Danas je preminuo Goran Kostić Kosta, gitarista i pevač bendova Studeni Studeni i Novembar. Kosta je bio predstavnik one generacije jugoslovenskih muzičara koja su trebala da stupi u centar pažnje baš u momentu kada se velika država i velika rock and roll scena počeča u krvi raspadati. Njegov bend Studeni Studeni je stigao da objavi samo jedan singl - Čisto kao suza (Search & Enjoy, 1990) - sa pet fantastičnih pesama koje su lepo nagovestile šta je sve dešava u glavama ovih talentovanih momaka iz Karlovca.
Ali onda je u Hrvatskoj izbio rat i Kosta se preselio u Niš. Tu je nastavio sa radom okupivši novi bend kojem je dao skoro pa isto ime - Novembar (za mladež, Studeni je 11. mesec, dakle novembar). Nikad neću zaboraviti kada se na tadašnjoj novosadskoj televiziji NS PLUS vrteo spot za pesmu Irena a mi svi mislili da to peva onaj političar Nenad Čanak. Šalu na stranu, Novembar se oglasio pesmom Irena i time najavio da Kosta najstavlja sa radom tamo gde je stao sa Studenim, ako ne i bolje.
Usledio je danas već kultni album Deguelo (No Man's Land, 1994) sa pesmama kao što su Teško vrijeme, A ja sam Je volio, Ko je sunce ubio, Rođendan, Gledaj kako ljubav umire, Irena, ... Album je sniman 1993 a u radnjama se pojavio godinu dana kasnije. Bio je to jedan od najboljih albuma te godine, ali ta godina tj. te godine nisu bile dobre ni za šta a kamo li za preživljavanje od muzike. No, bend se ipak nije predavao tako lako ...
Kosta i drugovi su objavili još dva albuma: Blues Južne Pruge (B92, 1996) i Licem Prema Zemlji (SIIC Records, 1999). Oba spadaju u sam vrh srpskog rock and roll zvuka devedesetih! Blues južne pruge nije doneo hit pesmu poput Irene, ali kada se samo malo posvetite pesmama kao što su Gola zvona zvone, Ja sam potpuno tvoj, Tako mlad i tako čist, Dodir tvojih usana ili Baby, Baby - vidite da na Bluesu južne pruge i nema slabih mesta. Sa druge strane, izdat u zaista najgore moguće vreme, album Licem prema zemlji je predstavljao veliku i važnu pobedu duha i kreativnosti ali i neke nove osećajnosti Koste i Novembra - pesme kao što su U jutrima je sva istina, Tražim te, Kaži mi ili Buntovnik ukazuju da su u hemiju grupe ušli i neki dosta lični, opori i gorko-slatki elementi. Ali rock and roll vožnja je ostala, poslušajte pesme Putujem sam ili Čovek sa idejama.
Onda je usledila određena pauza u radu grupe - oglasili su se tek 2008. albumom obrada Radulizam (SKC Novi Sad). bend je ponovo postao koncertno aktivan a u zadnjih nekoliko godina su nastupali prilično intenzivno, kako po Srbiji tako i u inostranstvu. Poslednji album koji je grupa objavila je solidna ploča Proklet (SKC Novi Sad, 2013) sa kojeg smo posebno primetili pesme Umoran, Crne zastave, ... Video spot je snimljen za sjajnu pesmu Da li je normalno? Na žalost Goran Kostić Kosta je umro samo nekoliko dana pre nego što je Novembar trebalo da nastupi na festivalu Exit.
Uvek nam je veoma krivo kada čujemo priče o bendovima kao što su EKV ili Haustor, ali one su bar okusile neki delić slave i materijalnih blagodeti od svoje muzike. Goran Kostić Kosta je predstavnik generacije muzičara za koju bi - u poređenju sa gore navedenima - bilo malo reći da nije imala sreće. Uprkos potencijalu i ispoljenoj kreativnosti, ova generacija je stvarala i objavljivala predivnu muziku u jedno doista užasno nevreme, u vreme kada ljudima naprosto nije previše bilo do ni muzike ni do rock and rolla ... Goranova iznenadna i prerana smrt kao da samo dodaje so na ranu celoj toj generaciji jugoslovendkih muzičara. Počivaj u miru, Gorane!
Slava mu!
Janko Takač
Ali onda je u Hrvatskoj izbio rat i Kosta se preselio u Niš. Tu je nastavio sa radom okupivši novi bend kojem je dao skoro pa isto ime - Novembar (za mladež, Studeni je 11. mesec, dakle novembar). Nikad neću zaboraviti kada se na tadašnjoj novosadskoj televiziji NS PLUS vrteo spot za pesmu Irena a mi svi mislili da to peva onaj političar Nenad Čanak. Šalu na stranu, Novembar se oglasio pesmom Irena i time najavio da Kosta najstavlja sa radom tamo gde je stao sa Studenim, ako ne i bolje.
Usledio je danas već kultni album Deguelo (No Man's Land, 1994) sa pesmama kao što su Teško vrijeme, A ja sam Je volio, Ko je sunce ubio, Rođendan, Gledaj kako ljubav umire, Irena, ... Album je sniman 1993 a u radnjama se pojavio godinu dana kasnije. Bio je to jedan od najboljih albuma te godine, ali ta godina tj. te godine nisu bile dobre ni za šta a kamo li za preživljavanje od muzike. No, bend se ipak nije predavao tako lako ...
Kosta i drugovi su objavili još dva albuma: Blues Južne Pruge (B92, 1996) i Licem Prema Zemlji (SIIC Records, 1999). Oba spadaju u sam vrh srpskog rock and roll zvuka devedesetih! Blues južne pruge nije doneo hit pesmu poput Irene, ali kada se samo malo posvetite pesmama kao što su Gola zvona zvone, Ja sam potpuno tvoj, Tako mlad i tako čist, Dodir tvojih usana ili Baby, Baby - vidite da na Bluesu južne pruge i nema slabih mesta. Sa druge strane, izdat u zaista najgore moguće vreme, album Licem prema zemlji je predstavljao veliku i važnu pobedu duha i kreativnosti ali i neke nove osećajnosti Koste i Novembra - pesme kao što su U jutrima je sva istina, Tražim te, Kaži mi ili Buntovnik ukazuju da su u hemiju grupe ušli i neki dosta lični, opori i gorko-slatki elementi. Ali rock and roll vožnja je ostala, poslušajte pesme Putujem sam ili Čovek sa idejama.
Onda je usledila određena pauza u radu grupe - oglasili su se tek 2008. albumom obrada Radulizam (SKC Novi Sad). bend je ponovo postao koncertno aktivan a u zadnjih nekoliko godina su nastupali prilično intenzivno, kako po Srbiji tako i u inostranstvu. Poslednji album koji je grupa objavila je solidna ploča Proklet (SKC Novi Sad, 2013) sa kojeg smo posebno primetili pesme Umoran, Crne zastave, ... Video spot je snimljen za sjajnu pesmu Da li je normalno? Na žalost Goran Kostić Kosta je umro samo nekoliko dana pre nego što je Novembar trebalo da nastupi na festivalu Exit.
Uvek nam je veoma krivo kada čujemo priče o bendovima kao što su EKV ili Haustor, ali one su bar okusile neki delić slave i materijalnih blagodeti od svoje muzike. Goran Kostić Kosta je predstavnik generacije muzičara za koju bi - u poređenju sa gore navedenima - bilo malo reći da nije imala sreće. Uprkos potencijalu i ispoljenoj kreativnosti, ova generacija je stvarala i objavljivala predivnu muziku u jedno doista užasno nevreme, u vreme kada ljudima naprosto nije previše bilo do ni muzike ni do rock and rolla ... Goranova iznenadna i prerana smrt kao da samo dodaje so na ranu celoj toj generaciji jugoslovendkih muzičara. Počivaj u miru, Gorane!
Slava mu!
Janko Takač