Danilo Milošev Wostok (1963) je andergraund strip crtač i scenarista iz Vršca. Osim stripa bavi se i slikarstvom, videom i muzikom. Wostok je, uz pomoć ostalih svojih pseudonima, izgradio prepoznatljivu poetiku koja je amalgam mračnih priča, ljutog sarkazma i parodije uz konstantna traganja za samim granicama strip medija. Od početka devedesetih godina prošlog veka, ovaj umetnik iz Vršca je zajedno sa Pančevcem Aleksandrom Zografom predstavljao opoziciju tadašnjem prilicno nemaštovitom komercijalnom stripu, i sve do danas je pokretačka snaga u osvetljivanju domaćeg podzemlja devete umetnosti. Kao autor stripova, Wostok se kreće izuzetno širokom skalom izražavanja - kako tematski, tako i tehnički, a uopšteno govoreći, zajednička crta celog njegovog stvaralaštva se odražava u subverzivnoj reakciji na gušenje čovekove kreativne ličnosti od strane autoriteta i putem masovnih medija i politickih manipulacija.


Wostok o izložbi "Wostokovi incidenti" (Klub Vikend, 16.6.2017.)

"Ova izložba je nastala na potpuno haotičan nacin. Najpre su tu bile krhotine i ostaci izložbe... a onda sam zaorao po sopstvenoj arhivi. Zapravo to i nije arhiva, već nepregledna gomila radova iz raznih perioda mog rada na stripu u poslednjih 26 godina. Neko bi ovakvu koncepciju nazvao retrospektivnom, ali to bi pre bila retrospektiva stihijskog i anarhoidnog načina na koji su ovi stripovi, plakati i ilustracije nastajali... Mislim da "Wostokovi incidenti" konačno pokazuju da Wostok nisam "ja" vec "mi"! Naime, toliko ovde ima kreativnog inputa od strane mojih saradnika, da sam JA postao MI."

Dva dana nakon što je izložba postavljena u kovačičkom Klubu Vikend, održan je i prigodan razgovor sa Wostokom, koji je vodio Vladimir NIkolić a uključio sam se i ja.

Vladimir Nikolić: Wostok, ponovo si u Kovačici?

Danilo Milošev Wostok: Ja sam prvi put bio u Kovačici 2003. godine kada me je Vlada Lenhart pozvao na festival alternativne umetnosti koji se zvao Komar. Tada sam upoznao Vladu (Lenharta, danas najpoznatiji kao Lenhart Tapes) i još 15 ljudi iz Kovačice i svi su se bavili alternativom i ja sam pomislio, kakav Vršac, Vršac ništa ne valja, Kovačica je pravi underground! I godinama sam živeo u tom uverenju. Vlada je prva osoba koju sam tu upoznao i mogu da kažem da, kod nas, obično kad se izložba postavlja moraš sam da radiš, da lepiš, pa nešto ne valja, nešto ne funkcioniše, dok ovde ja sam poslao puno materijala i da je pola postavljena ja bih bio zadovoljan a Vlada ne samo što je izložio skoro sve što sam mu poslao, nego je još dodao i neke plakate koje on ima u svojoj kolekciji. Mislim da je i Ivana pomogla u organizaciji ovog materijala (Ivana Vereski, ilustrator i prevodilac, Kovačičanka koja trenutno živi i radi u Luksemburgu) pa ova izložba izgleda kao da se dešava negde u Briselu, stvarno jako dobro!


Vladimir Nikolić: U najavi izložbe kažeš da "Wostok više nisam samo JA, Wostok smo svi MI".Uspeo si da na svojim radionicama nateraš ljude koji nikada nisu crtali da i sami uzmu i crtaju nešto ...

Danilo Milošev Wostok: Ja sam u mladosti bio prilično impulsivan, često nisam bio zadovoljan svojim radovima pa sam ih i spaljivao. A imao sam uvek puno ideja pa sam angažiovao neke ljude kojima postavim neki tekst, neku priču, pa sam recimo mom ocu dao da nacrta strip. I to je bio porno strip koji je potom bio deo izložbe baš u Kovačici 2003, u Galeriji naivne umetnosti. Tamo je tada radio Jan Žolnaj. Izložba je skinuta posle samo dva dana. Kasnije sam nailazio na još mnoge talentovane ljude, tu u Kovačici je Ivana Vereski, pa Jarmila Sabo, i prilikom raznih putovanja po Srbiji, Nemačkoj, Sloveniji vadio sam te tekstove, te postavljene priče i onda su tu razni ljudi učestvovali u stvaranju stripova, dosad 30-40 ljudi.

Vladimir Nikolić: Vi dakle imate porodičnu manufakturu, a tu je i bend Tehno Muda (koji vode Wostokov brat Vojkan (40 godina) i otac Bogdan (75 godina) - prim. JT)

Danilo Milošev Wostok: Mislim da je ta manufaktura i ta muzika nastala kao porodična psihoterapija, jer Vršac je i poznat kao grad malo onako posebnih ljudi - ima ludnicu, 300 dana godišnje duva vetar, u ravnici je ali ima Vršački breg, ... (prim. JT) - pa prinudi čoveka da se zbliži i druži sa bližnjima iz svoje porodice, komšijama,  ... Moj otac je veterinar i specijalista mikrobiologije, ima neki ugled u društvu. A sad ima drugu karijeru ... Mi ljudi sa ovih prostora imamo taj neki duh da improvizujemo, stvorimo nešto što nam izgleda potpuno neozbiljno a onda taj rad (strip Robusto!!!) u The Comics Jurnal dobije 5 zvezdica. Vršac je kao srpski Twin Peaks, u Vojvodini si ali odjednom vidiš neka brda. Ako si se uspavao u autobusu pa stigao u Vršac pomislio bi da si zapravo negde dole u Srbiji ... Taj neki neobičan duh doprinosi kreativnosti. Evo Katie (Woznicki, iz SAD) već 10 godina živi ovde ... Taj sistem radionica na način na koji to mi radimo radile su nekada davno američke underground zajednice, ali mi imamo taj neki slovenski duh pa uključujemo i decu, lečene alkoholičare, slučajne prolaznike. Kod nas ja ponekad ni sam ne znam ko je crtao neki rad.

Janko Takač: Strip scenu ovog podneblja čine i Saša Rakezić Zograf u Pančevu i Damir Pavić Septik u Subotici (ali je imao fazu kad je živeo i radio u Pančevu). Kroz tvoje i radove ova dva autora provejava neka vrsta ludila ...

Danilo Milošev Wostok: Moram da kažem da je Septik imao mnogo luđi, uzbudljiviji i intenzivniji život od mene, recimo živeo je sa Satanom Panonskim u komuni. On je veliki umetnik i pokretač, a mnogo godina je opstajao i pružao otpor stavljanju u neki sistem, u neku hijerarhiju. Pokazao je mladim ljudima da može i tako da se radi, van nekog oficijelnog sistema. On je sam spomenik nezavisnom mišljenju, slobodi mišljenja, po cenu materijalnog stradanja. Dobro je što on postoji i traje ... 
Vladimir Nikolić: Reci mi nešto o strip-fanzinu Krpelj koji sada deliš i šalješ kao PDF. Izašlo je oko 700 brojeva ...

Danilo Milošev Wostok: Ako se ne varam 730. Ja radim ozbiljno i kontinuirano od 1991. A pokušavam i da te radove prevedem i objavim ih u inostranstvu. Pitaju me ljudi kako sam izdržao tako dugo, ja mislim da je to najviše zahvaljujući neverovatno darovitim ljudima koje sam sretao. Kao što kažem u najavi, da sam JA zapravo MI.

Vladimir Nikolić: Koje si godište?

Danilo Milošev Wostok: 1963, ja sam već deda, imam jednu ćerku (Lola Milošev - prim. JT) ali ona je rodila već troje dece.

Vladimir Nikolić: Kada su nastali ovi radovi oko nas?

Danilo Milošev Wostok: Pogledaj ove radove oko sebe, što su radovi smešniji - to su noviji, a što su mračniji - to su stariji. Kao da su mi stripovi bili psihoterapija!