CPR je nastao početkom novembra 2013. godine. Nastao pod sasvim slučanim okolnostima kada su tri, takoreći „nerazdvojna“ druga svirajući u lokalnom eksperimental bendu Krvolok ostali sami na probi. Nisu se pojavili gitarista i pevač gde su u studiju ostali tadašnji prvobitni članovi: bubanj-Đorđe Stojičić Cipo, bas gitara-Predrag Đorđević Peđa i na vokalu i gitari-Nikola Risteski Rista... Odatle i ime benda CPR (akronimi nadimaka), s’ tim da je ujedno nosilo poruku prve pomoći skoro zaboravljenom žanru punk rock.

Hteli smo stari dobri zvuk punk-a kakav je nekada odjekivao u prisustvu Kud Idijota, prvog albuma Goblina itd. Imali su prostora od dva sata u studiju i kroz džemovanje, pivo i zajebanciju kakva dolikuje trojici klinaca puštenih sa lanca u studiju, sasvim slučajno je nastala i prva numera „Samo svoj“.

Posle nekih godinu i malo jače postojanja benda usled određenih okolnosti, iz benda je izašao Cipo, stoga je Peđa sa basa otišao na bubanj gde je i ostao do dana današnjeg, a na poziciju čoveka s’ najdužom alatkom je došao Srđan Mušikić Dile.

Često smo bili pozivani da otvaramo, gostujemo, nastupamo na raznoraznim svirkama, malo potom i na festivalima poput „Scena fest-a“ i „To be punk“ fest-a.

Na staroj priči od pre 2 godine, našli smo basistu koji nam je bio saborac oko godinu i po dana. Nikola Stojkov. U procesu izbacivanja Nikole iz benda je upravo dogodila i ponuda da snimimo album, 12 pesama su samo čekale da zauvek budu sačuvane u žilama novosadske punk i andergraund scene. Pojavili smo se na snimanju gde su sa nama radili Mikka Inquizitor, frontmen benda Dreddup i Žolt, studija DURU na mikseti. Album je snimnjen na principu 1-2-3-Žolt, sve iz prvog tejka jer to drži neku svoju jačinu, neku istinitost snimanja i zvuka samog po sebi. Album je snimnjen i pušten u „javnost“ od strane CRIME:SCENE records-a gde su predstavljene sve autorske pesme CPR-a: 12 numera, 10 na srpskom i 2 na engleskom jeziku. Trenutno se vrši selekcija članova koji bi zasvirali u CPR-u.


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Nismo imali neku naročitu želju, nismo tražili jagode sa šlagom i tome slično, već smo bili klinci koji su voleli punk, voleli da se druže i koji nisu imali dlake na jeziku. Nikada nismo ludeli za višecifrenim brojevima fanova iako se uvek dalo videti da postoje ljudi kojima je stalo do naše muzike, pa čak smo imali i momente o kojima smo sanjali svi mi kada smo prvi put uzeli instrumente u ruke - davanje autograma u bekstejdžu. Isto tako smo u par navrata upoznavali nekadašnje velikane punk scene, mada su ti susreti trajali vrlo kratko i ostali u magli postnastupne euforije.. Sve je to uvek ostajalo na nekom nezavidnom nivou, ostajalo je sve jednostavno, kao i naša muzika: ona je jednostavna, ali jezgrovita, kratka, ali dugo ostaje! Na pitanje šta nam bend znači bismo morali da vam odgovorimo: podsetnik u kakvom okruženju živimo, ali ujedno i oaza mira u ovoj haotičnoj sredini. Mi nismo ortodoksni pankeri sa anarhističkim stavovima i uzaludnom željom za destrukcijom, već skoro naprotiv, mi smo pankeri sa smislom i razlogom. Srbija i Balkan će nam uvek biti neiscrpan izvor inspiracije i to nam je neki glavni moto.

Motivi i filozofija benda...
Kao što sam već napomenuo u prethodnom pitanju, motivi benda su da prenosimo jednostavne ali smislene i jezgrovite poruke, da probamo da prodrmamo mozgove ljudi da razmišljaju o stvarima koje su nama svima zakopane negde duboko u, kako se kaže, „malom mozgu“. Što se filozofije tiče: naš bend se može ujedno shvatiti kao klinačka pobuna protiv skupog milk šejka, ali se bojimo da su stvari ipak mnogo ozbiljnije od toga. Ukoliko pišemo i sviramo šaljive pesme na neki način, to bi u najvišem smislu moglo da znači da pevanje o ozbiljnim temama tog tipa ipak traži potporu stare dobre zabave.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Obzirom da se bend zasniva na što boljoj komunikaciji sa masama koje žele da čuju koliko našu toliko i njihovu priču, naša smislenost ne urađa polodom kao što se da videti po obimu alternativne, pogotovo pank rok scene u Novom Sadu i šire. Sa druge strane dobijamo vrlo pozitivne kritike od strane ljudi svih uzrasta, zanimanja i interesovanja što svedoči o ispravnosti našeg „kursa“, ali na žalost je mnogo više potrebno da se osveste ljudi i da se poradi da međusobnoj komunikaciji.
Nama kao i svakoj osobi na ovom svetu koja nešto ozbiljnije svira u bendu dakako da je bend mesto mira i haosa, mesto pražnjenja i punjenja. Bend mora da je gotovo sve u tom smislu, mesto gde se čovek isprazni fizički i mentalno, način prenošenja energije slušaocima, gde se sve svodi na tačku da smo tu jedni zbog drugih. Nas najviše drži na nogama to što znamo da još uvek postoji „ta jedna osoba“ koja nas voli i podržava i dok je tako, mi ćemo da stojimo na tim nogama dok nas nešto jače ne pokosi, nadam se tek smrt... ili život? Zaboravili smo kako je to biti među „muzičkim civilima“ 

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Kao što biva u ovako „brzom“ vremenu, ljudi jako malo imaju vremena za sopstvene užitke i takođe za bavljenje ozbiljnim temama. Nama je u par navrata, bez obzira što nas je gotovo uvek bilo samo trojica, bilo teško da okupimo čak ceo bend, a kamoli publiku bez obzira na prirodu svirke. Bend kao i sve drugo u ljudskom životu traži posvećenost i usredsređenost, stoga i nije baš „šala“ održati kolektiv poput benda na nogama, ali to i jeste jedna od čari benda.

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Probleme smo svakako sretali na svakodnevnom nivou i srećemo ih danas. Od gubitka članova do gubitka vremena. Imati studente i srednjoškolce u bendu zna da bude zahtevna stvar sama po sebi. Takođe smo se sretali i sa problemima nepoverenja među članovima benda i svakako onim delom koji je razorio mnoge bendove kroz istoriju i zbog čega smo prvi put i ostali bez člana benda... mislim da znate o kom problemu se radi, nije baš neka svetla tačka biti u prisustvu oduzetih ljudi od kojih vam mnogo toga zavisi i koje volite i poštujete. Ovim bismo poručili svim mlađim čitaocima koji imaju ambicije u ovom smeru da nije recept za dobar bend flaša, cigara, prah i tome slično!!! Ključ vođenja normalnog života, kao i vođenja benda je umerenost i staloženost.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Od izlaska albuma prvenca ne ustručavamo se od prikazivanja rada benda gde god stignemo i kome god stignemo. Do sada nismo imali mnogo negativnih kritika, ali svakako je najbolja atmosfera za hvalisanje i ponos na žurkama i u prisustvu ljudi kojima je stalo do našeg rada bar do neke mere. Svakako, bend će imati sijaset omanjih promocija albuma po Novom Sadu, okolini Novog Sada, u Beogradu, na Avali i nadamo se i šire!