Kapetan Amerika i odijum javnosti
Helly Cherry
Internet je prethodnih dana preplavljen tvitovima i javnim pozivima na spaljivanje najnovijeg broja Kapetana Amerike, odnosno nove sveske priče Secret Empire, koji je deljen u SAD tokom Dana besplatnih stripova (Free Comic Book Day – FCBD). Veliki broj fanova se odazvao pozivu, i objavio fotografije i snimke na Jutjubu na kojima spaljuju ovaj strip, izražavajući javni bes zbog smera u kome se kreće nova priča sa nekada omiljenim superherojem Marvela. Sve je počelo pre nekoliko meseci, kada je scenarista Nik Spenser u jednom od svesaka obelodanio da je Kapetan Amerika zapravo lojalan Hidri, nacističkoj tajnoj organizaciji protiv koje se decenijama bori. Fanovi su burno reagovali, negodujući zbog ovakvog razvoja događaja, ali su ohrabreni Spenserovim izjavama i tvitovima sve pripisali marketinškom triku i očekivali preokret u nekom od sledećih brojeva. To je bio samo početak.
Kapetan Amerika, ma koliko njegova pojava bila klišeizirana pop-senzacionalističkim stars and stripes nacionalnim amblemima, uvek se "borio za pravu stvar". Plejada scenarista je tokom više od šest decenija stavljala pred njega najrazličitija iskušenja – bio je zamrznut, ubijan, transformisan u vukodlaka i lišavan moći. Ali super-vojnik je uvek isplivavao, i zastupao je dobra moralna i emotivna načela, koja su veoma često bila u koliziji sa savremenim američkim snom. Zastupao je školski primer pravih vrednosti, i često je zbog toga dolazio u sukob sa pragmatičnijim strip-junacima Marvela. Očaj scenarista da publici pruže nove senzacije je već duže vremena prisutan u mejnstrim superherojskom stripu, i počinje da se pribegava iritirajućim rešenjima. Serijali se restartuju, pribegava se čestim ciklusima priča u kojima se celi univerzumi brišu i stvaraju, a skoro svaki junak je makar jednom umro i vaskrsao. Bilo je pitanje vremena kada će neko preći granicu i izazvati preteranu frustraciju fanova. Sada znamo da je taj čovek Nik Spenser. U najnovijem razvoju događaja mistična Kosmička kocka, predmet neslućene moći, je po Spenseru preoblikovala Kapetanovu istoriju, tako da je od detinjstva lojalan pomenutoj organizaciji Hidra, a njegova celokupna borba je zapravo dupla igra. A u najnovijim brojevima, koje nose naziv Secret Empire, takav Kapetan Amerika, ogrnut u nacističko ruho, preuzima vlast u Americi i otkriva svoje pravo lice ubice, zločinca, i u svakom aspektu – negativca. Da stvar bude gora, Hidra je u suštini organizacija koja je preživela Drugi svetski rat, i koja se često prikazuje kao ekstremnija frakcija nacista.
Tokom marketinške kampanje koja je pratila ovaj novi ciklus priča, Marvel je čak zahtevao od striparnica da istaknu u izlozima plakate sa grbom Hidre i oblače prodavce u nacističke uniforme sa svastikom na rukavu. Zahtev je ubrzo povučen kada su distributeri zapretili da će raskinuti ugovore sa Marvelom. Izdavačka kuća se nije obazirala na upozoravajuće reakcije distributera i fanova, i pozivala je na strpljenje. Ali stvari su postajale sve gore. Kap koja je prelila čašu, i zbog koje stripovi u Americi ponovo gore ("Vreme" 1295, Stripovi u plamenu), ali ovaj put iz drugačijih ideoloških pobuda, jeste scena u najnovijem izdanju, kada Kapetan Amerika podiže Torov čekić Mjolnir. Možda deluje kao banalna stvar, ali je poslužila kao okidač za negodovanje. Naime, po strip-kanonu Marvela, Mjolnir može da podigne samo neko ko poseduje izuzetna moralna načela koja pariraju Toru. Čak ni sam Tor u nekoliko navrata nije mogao da koristi Mjolnir kada bi pokazao preteranu aroganciju ili imao mrlju na savesti. Ne bi bilo problema da tradicionalni Kapetan Amerika podigne Torov čekić – fanovi decenijama spekulišu da bi on to i bio u stanju. Ali kada to u stripu uradi radikalno zli Kapetan, okrenut nacističkoj ideologiji i željan dominacije, opravdano se sumnja šta tačno Marvel smatra dobrim i pravednim moralnim načelima.
Da stvar bude gora, tvorci Kapetana Amerike su Džek Kirbi (Jakob Kurcberg) i Džo Sajmon (Himi Sajmon) – obojica Jevreji – i pokrenuli su ga u martu 1941, pre nego što je Amerika stupila u Drugi svetski rat. Čuvena prva naslovna ilustracija Kapetana Amerike, prikazuje junaka kako pesnicom udara Hitlera u lice. Kirbi je aktivno učestvovao u Drugom svetskom ratu i borio se protiv nacista, dok je Sajmon dobrovoljno stupio u obalsku stražu i tamo proveo ceo rat. Marvel i Spenser su ovim novim potezom počinili više od skrnavljenja strip-kanona, i naružili su načela Džeka Kirbija, koji se smatra jednim od najvećih autora superherojskog stripa.
Da stvar bude gora, tvorci Kapetana Amerike su Džek Kirbi (Jakob Kurcberg) i Džo Sajmon (Himi Sajmon) – obojica Jevreji – i pokrenuli su ga u martu 1941, pre nego što je Amerika stupila u Drugi svetski rat. Čuvena prva naslovna ilustracija Kapetana Amerike, prikazuje junaka kako pesnicom udara Hitlera u lice. Kirbi je aktivno učestvovao u Drugom svetskom ratu i borio se protiv nacista, dok je Sajmon dobrovoljno stupio u obalsku stražu i tamo proveo ceo rat. Marvel i Spenser su ovim novim potezom počinili više od skrnavljenja strip-kanona, i naružili su načela Džeka Kirbija, koji se smatra jednim od najvećih autora superherojskog stripa.
Ohrabruje činjenica da mladi ljudi u Americi, koji čine većinu fanovskog tržišta, poseduju socijalnu svest u tolikoj meri da razlikuju finese i granice, i nisu spremni da pruže podršku jednom izdanju koje ozbiljno vređa inteligenciju. To je ujedno i poslednja opomena izdavačima da se uozbilje i pripaze kakav sadržaj stavljaju u stripove u želji za senzacijom i profitom. Iako je revolt fanova opravdan, to ipak ne znači da stripove treba spaljivati. Jer, znamo ko je spaljivao knjige na Babelplacu – isti oni zbog kojih sada fanovi pale Kapetana Ameriku. Ironija situacije je nerazmrsiva. Nik Spenser se na Tviteru osvrnuo na paljenje stripa, i celu situaciju nazvao upravo ironijom. Ali dosledno ostaje pri tvrdnji da će priču izgurati do kraja, i ponovo pozvao čitaoce na strpljenje. U međuvremenu prodaja Marvelovih stripova opada, i najavljeno je gašenje nekoliko serijala. Očigledno je strpljenje na izmaku, i potrebno je uvideti da ipak ne treba prelaziti neke granice.
Nikola Dragomirović